Londonski Ekonomist ocenio ko će pobediti u ratu u Ukrajini: "On pobeđuje, jer je ojačao i svoju poziciju kod kuće"

Ruski predsednik Vladimir Putin postavio je zemlju na ratni kolosek i ojačao svoju vlast, on nabavlja vojna sredstva u inostranstvu i podstiče globalni jug da se okrene protiv Amerike, a što je najvažnije, on podriva uverenje na Zapadu da Ukrajina može i mora da izađe iz rata kao uspešna evropska demokratija, piše britanski list.Kako se navodi, razlog zašto je Putinova pobeda moguća je taj što će se ona postići na osnovu izdržljivosti, a ne na osvajanju teritorije, pošto nijedna od vojska nije u poziciji da istera drugu sa zemlje koju trenutno kontrolišu.

"Ekonomist" ocenjuje da je ukrajinska kontraofanziva zastala, a da Rusija može da podnese da gubi preko 900 ljudi dnevno u borbi za zauzimanje Avdijevke, grada u regionu Donbasa, i zaključuje da je ovaj rat odbrambeni i da može trajati mnogo godina.U tim okolnostima, prema pisanju britanskog lista, ako se Ukrajina povuče, politička neslaganja u Kijevu će biti sve glasnija, kao i mišljenja na Zapadu po kojima je slanje novca i oružja Ukrajini samo trošak.Tokom 2024. Rusija će biti u jačoj poziciji da vodi rat, jer će imati više dronova i artiljerijskih granata, i zbog toga što je njena vojska razvila uspešnu taktiku elektronskog ratovanja protiv određenih vrsta ukrajinskog oružja, kao i zato i što može da podnese užasne žrtve među svojim ljudstvom.

"Ekonomist" podseća da je Moskva nabavila dronove iz Irana i granate iz Severne Koreje, kao i da je Putin radio na tome da ubedi veći deo globalnog juga da ne uključuje previše u ono što se dešava sa Ukrajinom.Navodi se i da su Turska i Kazahstan postali kanali za robu kojom se snabdeva ruska ratna mašinerija, kao i da se ograničenje cene ruske nafte koje su nametnule zapadne države skoro potpuno zaobilazi.Prema oceni britanskog lista, Putin pobeđuje jer je ojačao i svoju poziciju kod kuće. On sada poručuje Rusima da je ovaj rat borba za njihov za opstanak protiv Zapada, a obični građani su se već navikli na ratno stanje, dok je elita iskoristila i ovaj momenat da zarađuje više novca, navodi "Ekonomist", uz konstataciju da Rusija može sebi da priuštiti da plaća doživotne penzije porodicama poginulih boraca.

U takvim okolnostima, raspoloženje u Kijevu je sve mračnije uz nove političke podele i borbu za uticaj, a na Zapadu, iako vlade insistiraju na tome da su posvećene pomoći Ukrajini kao i do sada, ankete širom sveta pokazuju da mnogi sumnjaju u to.Kao primer, "Ekonomist" navodi borbu Bajdenove administracije da natera Kongres da odobri sredstva u vrednosti od preko 60 milijardi dolara Kijevu, kao i mogućnost da u slučaju da Donald Tramp bude izabran za predsednika, koji je obećao mir u kratkom roku, SAD odjednom mogu u potpunosti da prestanu da isporučuju oružje.

Prema oceni britanskog lista, Evropa bi trebalo da se pripremi za takvu mogućnost, da će američka pomoć usporiti, ko god da bude u narednom periodu u Beloj kući."Ekonomist" konstatuje i da bi do 2025. pritisak vođenja rata mogao da ima negativne posledice po Putina, i da bi Rusi mogli početi sve više da negoduju zbog prisilne mobilizacije, inflacije i preusmeravanja socijalnih davanja na vojsku, ali da taktika po kojoj treba čekati da se njegov režim uruši, nema smisla.Evropa mora da posmatra Putina kao glavnu dugoročnu pretnju svojoj bezbednosti, a njeno planiranje odbrane treba da bude osmišljeno tako da ne pokaže Rusiji da postoje slabosti na njenom istočnom krilu, a posebno ako sumnja u spremnost mogućeg budućeg predsednika SAD Trampa da uđe u potencijalni rat u slučaju da neka od država NATO saveza bude napadnuta, zaključuje britanski list.Takođe navodi da bi najbolji način da se odvrati Putin bio da Evropa demonstrira svoju odlučnost pokazujući da je u potpunosti posvećena naprednoj, demokratskoj Ukrajini koja gleda na zapad, kao i da se nastave nove tranše vojne pomoći Kijevu, pre svega one iz SAD, uz efikasnije ciljane sankcije kojim bi se ruski režim udaljio od ekonomske elite koja ga finansira.