0
Po prvi put otkako je izvršila oružanu agresiju na Ukrajinu 24. februara 2022, stiče se utisak da Rusija može da pobedi u tom ratu, ocenjuje londonski "Ekonomist".
Ruski predsednik Vladimir Putin postavio je zemlju na ratni kolosek i ojačao svoju vlast, on nabavlja vojna sredstva u inostranstvu i podstiče globalni jug da se okrene protiv Amerike, a što je najvažnije, on podriva uverenje na Zapadu da Ukrajina može i mora da izađe iz rata kao uspešna evropska demokratija, piše britanski list.
Kako se navodi, razlog zašto je Putinova pobeda moguća je taj što će se ona postići na osnovu izdržljivosti, a ne na osvajanju teritorije, pošto nijedna od vojska nije u poziciji da istera drugu sa zemlje koju trenutno kontrolišu.
„Ekonomist“ ocenjuje da je ukrajinska kontraofanziva zastala, a da Rusija može da podnese da gubi preko 900 ljudi dnevno u borbi za zauzimanje Avdijevke, grada u regionu Donbasa, i zaključuje da je ovaj rat odbrambeni i da može trajati mnogo godina.
U tim okolnostima, prema pisanju britanskog lista, ako se Ukrajina povuče, politička neslaganja u Kijevu će biti sve glasnija, kao i mišljenja na Zapadu po kojima je slanje novca i oružja Ukrajini samo trošak.
Tokom 2024. Rusija će biti u jačoj poziciji da vodi rat, jer će imati više dronova i artiljerijskih granata, i zbog toga što je njena vojska razvila uspešnu taktiku elektronskog ratovanja protiv određenih vrsta ukrajinskog oružja, kao i zato i što može da podnese užasne žrtve među svojim ljudstvom.
„Ekonomist“ podseća da je Moskva nabavila dronove iz Irana i granate iz Severne Koreje, kao i da je Putin radio na tome da ubedi veći deo globalnog juga da ne uključuje previše u ono što se dešava sa Ukrajinom.
Navodi se i da su Turska i Kazahstan postali kanali za robu kojom se snabdeva ruska ratna mašinerija, kao i da se ograničenje cene ruske nafte koje su nametnule zapadne države skoro potpuno zaobilazi.
Prema oceni britanskog lista, Putin pobeđuje jer je ojačao i svoju poziciju kod kuće. On sada poručuje Rusima da je ovaj rat borba za njihov za opstanak protiv Zapada, a obični građani su se već navikli na ratno stanje, dok je elita iskoristila i ovaj momenat da zarađuje više novca, navodi „Ekonomist“, uz konstataciju da Rusija može sebi da priuštiti da plaća doživotne penzije porodicama poginulih boraca.
U takvim okolnostima, raspoloženje u Kijevu je sve mračnije uz nove političke podele i borbu za uticaj, a na Zapadu, iako vlade insistiraju na tome da su posvećene pomoći Ukrajini kao i do sada, ankete širom sveta pokazuju da mnogi sumnjaju u to.
Kao primer, „Ekonomist“ navodi borbu Bajdenove administracije da natera Kongres da odobri sredstva u vrednosti od preko 60 milijardi dolara Kijevu, kao i mogućnost da u slučaju da Donald Tramp bude izabran za predsednika, koji je obećao mir u kratkom roku, SAD odjednom mogu u potpunosti da prestanu da isporučuju oružje.
Prema oceni britanskog lista, Evropa bi trebalo da se pripremi za takvu mogućnost, da će američka pomoć usporiti, ko god da bude u narednom periodu u Beloj kući.
„Ekonomist“ konstatuje i da bi do 2025. pritisak vođenja rata mogao da ima negativne posledice po Putina, i da bi Rusi mogli početi sve više da negoduju zbog prisilne mobilizacije, inflacije i preusmeravanja socijalnih davanja na vojsku, ali da taktika po kojoj treba čekati da se njegov režim uruši, nema smisla.
Pročitajte još...
0
0
0
Evropa mora da posmatra Putina kao glavnu dugoročnu pretnju svojoj bezbednosti, a njeno planiranje odbrane treba da bude osmišljeno tako da ne pokaže Rusiji da postoje slabosti na njenom istočnom krilu, a posebno ako sumnja u spremnost mogućeg budućeg predsednika SAD Trampa da uđe u potencijalni rat u slučaju da neka od država NATO saveza bude napadnuta, zaključuje britanski list.
Takođe navodi da bi najbolji način da se odvrati Putin bio da Evropa demonstrira svoju odlučnost pokazujući da je u potpunosti posvećena naprednoj, demokratskoj Ukrajini koja gleda na zapad, kao i da se nastave nove tranše vojne pomoći Kijevu, pre svega one iz SAD, uz efikasnije ciljane sankcije kojim bi se ruski režim udaljio od ekonomske elite koja ga finansira.