1
Povodom godišnjice zatvaranja logora Hrvatskog vijeća obrane (HVO), članovi Udruženja logoraša Mostar su posetili prostor bivšeg logora Heliodrom i položili cveće i odali počast žrtvama koji su prošli kroz taj logor kod ulazne kapije, jer im ulazak do mesta stradanja zabranjen.
Predsednik Udruženja logoraša Mostar, Emir Hajdarović ispred zatvorene kapije je kazao kako je razočaran što im poseta mestu bivšeg logora nije dozvoljena iako su ju najavili, kao i prošle godine.
Obrazloženje su dobili, kako kaže, da je na tom prostoru Univerzitet u Mostaru i da je rektor Zoran Tomić zabranio njihov dolazak zbog odvijanja nastavnog procesa i građevinskih radova, iako je zgrada koju su želeli da posete potpuno devastirana.
„Mi tražimo samo jedno ljudsko i civilizacijsko pravo da dođemo, položimo cveće i odamo počast ljudima koji su poginuli i prošli strahote u ovom logoru i još mnogim logorima. Nama ne smeta da iko dođe na mesto stradanja, mi nismo političari, mi smo žrtve“, kazao je Hajdarević.
Ogorčen takvim odnosom prema njima, on se na tom mestu prisetio i strahota koje je doživeo, psihičkih i fizičkih maltretiranja i dana kad mu je oduzeta sloboda.
„Dan kada sam doveden u logor je 10. maj. Imao sam 21 godinu i proveo sam u logoru 309 dana, ne samo u ovom logoru. Ovo je jedan od logora, koji je simbol stradanja na ovim prostorima i koji je jedan od glavnih uzroka izricanja presude na Međunarodnom sudu u Hagu“, kazao je Hajdarević.
Naglašava kako je kroz logor na Heliodromu u Mostaru prošlo preko 10 hiljada građana Mostara i kako to ne sme da se zaboravi.
„Oni su sada razasuti po čitavom svetu, a mnogi od njih su ostavili svoje kosti na prostoru logora Heliodrom i na prostoru grada Mostar kao logoraši. Ubijeni su na linijama, zato što je nekome smetalo njihovo ime. Na kraju krajeva jedan deo njih je ubijen zato što su voleli BiH, jer nisu samo Bošnjaci bili u ovom logoru“, ističe Hajdarević.
Prema nekim podacima, kako naglašava, u logoru Heliodrom su ubijene 54 osobe i preko 170 ih je ranjeno, te se preko 50 osoba vode kao nestalo. Ali kako ističe, institucije ne rade svoj posao i još nisu utvrdili činjenice, ni objavili koliko je ljudi stradalo u tom logoru.
Na heliodromu HVO-a čija su helikopterska skladišta i garaže prenamenjena u zatvoreničke ćelije, prema optužnici Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije (ICTY), pripadnici HVO-a su počeli držati Bošnjake u logoru od 1992. do aprila 1994. Broj zarobljenika bio je oko 1.800.
BONUS VIDEO: Isak Asiel: Biće sačuvane dve originalne zgrade logora Topovske šupe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
