0
Bilans prvog meseca epidemije koronavirusa u Italiji glasi - više od 4000 mrtvih, 38 hiljada pozitivnih na koronavirus i rekordnih 627 umrlih u jednom danu.
Brojke kao i ukupna situacija menjaju se iz sata u sat, a ono što sada najviše brine jeste da crni rekord po broju bolesnih i umrlih raste po treći put u tri dana.
Gradonačelnik Bergama, grada u delu Italije koji je najviše pogođen krizom, Đorđo Gori izjavio je “da ljudi umiru po kućama, kao muve” i zatražio dalje pooštravanje mera zabrane i totalnu blokadu. U Milanu i na jugu Italije raspoređena je i vojska koja pomaže policiji i kontroliše da se donesene mere poštuju i održavaju, ali oko 43 odsto stanovnika Lombardije i dalje svaki dan izlazi iz svojih kuća i ide na posao. Brojne fabrike i dalje rade.
Predsednik udruženja industrijalaca Lombardije Đuzepe Pazini izjavio je da je u “industrijskom srcu Italije” do sada zatvoreno 200 fabrika, a da se predviđa zatvaranje i drugih naredne sedmice. To je teška odluka jer oko 60 odsto industrijske proizvodnje iz ovog dela Italije se izvozi, a zatvaranjem fabrika jasno je da će se izgubiti mnoga tržišta, a to perspektivu oporavka nakon završetka epidemije koronavirusa čini jos više neizvesnom.
Pročitaj i:
Vlada je sinoć pooštrila postojeće mere i donela neke nove – prestanak svih aktivnosti na otvorenom, zatvaranje svih službi koje nisu neophodne, a za nepoštovanje predviđene su visoke kazne. Kola civilne zastite kruže gradovima i putem megafona upozoravaju građane da moraju ostati u kućama.
Ali predsednici najteže pogođenih italijanskih pokrajina tvrde da to nije dovoljno i mnogi se, odlučuju da na još oštrije zabrane i ograničenja.
U ovom trenutku u najugroženijim područjima nedostaje 300 lekara. Civilna zaštita putem megafona poziva lekare koji mogu pomoći bolnicama koje su u najugroženijim delovima Italije.
Pored lekara i drugog medicinskog osoblja nedostaju i zaposleni u drgugim službama, prodavci u samoposlugama, oni koji se brinu o gradskoj čistoći… Razboljevaju se i umiru i lekari i sveštenici koji su bili uz umiruće.
To je sada zabranjeno, a oni koji umiru u bolnicama umiru sami, nema oproštaja od porodice i dragih, a kovčezi se zatvaraju na licu mesta da bi se onemogućilo širenje virusa. Nedostaju i radnici pogrebnih preduzeća, i oni su kao i ostali građani žrtve epidemije. Italijanskim lekarima i bolnicama došli su u pomoć dva tima kineskih lekara i drugog medicisnkog osoblja, a sa sobom su doneli i tone neopohodnog i deficitarnog medicinskog materijala.
Potrpredsednik kineskog Crvenog krsta održao je konferenciju za medije, pohavlio je rad italijanskih lekara, tvrdi da rade isto ono sto su primenili lekari u Kini i naglasio da se ne radi o kineskom modelu vec o međunarodnim merama i standardima koji se primenjuju u ovakvim situacijama. Naglasio je da je veoma važno rano otkrivanje i hospitalizacija zaraženih.
Sa Kube je takođe stigao tim medicinskih stručnjaka koji su se pridružili kolegama u najugroženijim delovima Italije.
Zanimljvo, kada je epidemija tek počela u raznim delovima Italije zabeleženi su verbalni, pa čak i fizički napadi na Kineze (u Veneciji je napadnuta kineska muzičarka koja radi u čuvenom teatru “La Fenice”). Ljudi su u Kinezima koji su bili ovde kao turisti ili žive i rade u Italiji, videli krivce za epidemiju.
Sada se situacija promenila, u mnogim gradovima udruženja kineskih zajednica dele besplatno stanovništvu medicinske maske. U Trstu su maske ostavili u poštanskim sandučićima.
Ono što vlada ne može ili ne stiže da uradi je da se zahvali ili na neki način oduži kineskim i kubanskim stručnjacima koji su pritekli u pomoć u ovim dramatičnim danima, već to čini običan svet preko društvenih mreža: usijane su od poruka zahvalanosti i solidarnosti, u ovom trenutku i prema Iranskom narodu.
Ovo je vanredna situacija ne samo za Italiju već i čitav svet.
Pogledaj i:
Prvih dana mera zabrane kretanja odnosila se na sve, pa su policija i karabinjeri izdavali kazne (od nekoliko stotina evra) beskućnicima, migrantima koji preko balkanske rute beže od jedne kuge (rata i siromaštva), a završavaju u ćorsokaku gde ih je dočekala druga nevolja. Reagovali su volonteri i razna udruženja koja pomažu ovim ljudima i koji su sada, prema rečima predsednice udruženja nevladinih organizacija Lombardije, Rakele Mičio, dvostruko pogođeni, „epidemijom i nebrigom”.
U Trstu, po gradu, koji je prazan, gde je sve zatvoreno, bazaju ljudi “iz regiona”.
Oni su ovde negde radili na crno, na određeno, bez papira, ostali su bez posla, najčešće ne znaju jezik, a sve je zatvoreno i ne znaju kome da se obrate niti gde da zatraže pomoć.
