"Ljudi su plakali, molili se Bogu i vrištali od straha": Sirijski novinar opisao horor u Idlibu nakon zemljotresa

"U poslednja dva dana, živeo sam ono što se činilo kao nemoguća noćna mora. U ponedeljak u 4 sata ujutro, u našoj kući u Idlibu na severozapadu Sirije, nasilno nas je probudio izuzetno snažan zemljotres. Bio je to užas kakav ne mogu da opišem, naš dom se tresao, naše stvari su bacane na zemlju, ekrani su padali i razbijali se, delovi zidova i delovi zgrade su se rušili", naveo je on, prenosi Gardijan.Istakao je da je u tom trenutku mislio da neće preživeti."Živim sa suprugom i roditeljima i sve nas je nasilno probudila ova noćna mora. Kretali smo se ne zgrabivši ništa, bez presvlačenja, bez stvari ili hrane. Samo smo potrčali u očaju, hvatajući se rukama ka izlazu zajedno sa svima u našoj zgradi, dok se ona rušila oko nas. Postojao je trenutak kada sam verovao da će se zgrada srušiti na nas, svaki korak prožet užasom, jer su se okolnosti činile nemogućim. Susedni stambeni blok se srušio dok smo se probudili, a ja sam zaista verovao da smo sledeći", dodao je on.

Istakao je da su uspeli da pobegnu, a očaj ih je kako navodi, vukao na ulicu."Moja porodica i ja smo se kretali najbrže što smo mogli, samo smo bacili pogled na našu okolinu. I nismo bili samo ja i moja porodica, već svi, svi oko nas, svi u našoj zgradi, svi u našoj ulici, i skoro svi su ostavili sve iza sebe. Mnogi su bili bosi ili čak bez hidžaba, dok su izlazili na ulicu. Niko nije razgovarao, bio je to takav šok, nismo imali pojma šta se dešava i šta da radimo. Ljudi su samo plakali, molili se Bogu, vrištali od straha ili samo trčali", rekao je on.Naveo je da je prvo što je osetio nakon što je izašao iz svoje zgrade bila strašna hladnoća."Uskočili smo u kola i otišli svuda gde smo mogli da nađemo da nema zgrada, gde bismo bili van opasnosti, sve dok drhtanje ne prestane. Otprilike dva sata nakon što smo osetili početne potrese, počele su da se provlače vesti o drugim oblastima pogođenim zemljotresom. Stalno smo slušali da se u ovom gradu srušila ta i takva zgrada, a da je tom gradu beskrajna lista tragedija. Vozili smo se skoro 90 minuta, tražeći neko bezbedno mesto za boravak, da bismo na kraju našli logor na farmi nedaleko od grada, gde su se ljudi okupljali jer okolo nije bilo velikih zgrada", naveo je on.

Rekao je da je potom ponovo otišao u grad oko četiri sata nakon prvog potresa, prema područjima koja su najteže pogođena zemljotresima i prema mestima gde su se zgrade srušile, jer sam je znao da mora da snimi šta se dešava i da ispriča svetu."Do šestog ili sedmog sata, pod kišom i hladnoćom, spasilački napori su se aktivirali, a mnogi volonteri i hitne službe su naporno radili da izvuku ljude i tela ispod ruševina. Išao sam se iz zgrade u zgradu, i beležo strah i očaj koji su ljudi osećali, beležio njihove priče i njihovu patnju. Takođe sam želeo da snimim napore spasavanja i hrabre ljude koji pokušavaju da probiju ruševine. Do ponedeljka popodne smo dobili vesti da bi moglo biti još potresa, da nisu samo naknadni potresi, već da bismo mogli da budemo u opasnosti da se suočimo sa još jednim zemljotresom", dodao je on.Rekao je da ih obuzeo strah dok su se razilazili. Svi su brzo krenuli da zaštite sebe i svoje porodice."Čekali smo do oko 19 časova, do tada su svi bili ispred velikih zgrada i koliko god su bezbedni, a spasilački napori su odloženi do jutra zbog straha od naknadnih potresa. U to vreme smo pokušali da se vratimo kući da pokupimo svoje stvari, ali u prvom pokušaju, oko 13 časova, pogodio je drugi veliki zemljotres i ponovo smo pobegli. Nekoliko puta smo se vraćali kući da zgrabimo šta god smo mogli, ali svaki put kada smo se vratili, osetili smo naknadni potres koji je potresao zgradu. To je postala tema koja se ponavlja, svaki put kada smo pokušali da se vratimo kući, zemlja se tresla. Na kraju smo osetili da ionako nema mnogo toga za spas. Kako se bližila noć, između pokušaja da svoju porodicu odvedem na sigurno, pokušaja da ih zaštitim tokom dana, i pokušaja da snimim i izveštam što više mogu, osećao sam se potpuno iscrpljeno", rekao je on.

Dodao je da su posetili porodičnog prijatelja da bi pokupili neke zalihe, uključujući ćebad i hranu, pre nego što su se smestili da spavaju u kolima na farmi."Bilo je to krajnje neizvesno, teško vreme. Teško je opisati, bili smo iscrpljeni, očajni i prestravljeni. Struja je bila isključena ceo dan, naš internet se usporio i bilo je skoro nemoguće bilo šta izvući. U utorak u 6 ujutro, vratili smo se kući ponovo, ovog puta da sagledamo razaranja. Malo je ostalo od naših stvari, ali bar imamo jedni druge", rekao je on.BONUS VIDEO: Srpski spasioci u Turskoj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=srpskispasiociuturskojgp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5308809"]