1
U vreme kada migracije sve češće prate savremene tokove ekonomskih i društvenih promena, interesovanje mladih iz Gane za Srbiju kao destinaciju za rad i život iznenađuje mnoge. Kako to da ljudi iz jedne afričke zemlje biraju baš Srbiju – državu koja sama ima svoje izazove i nije ekonomski lider u Evropi? Odgovor nije jednostavan, već složen splet faktora koji se tiču unutrašnjih prilika u Gani, kao i posebnih mogućnosti koje Srbija, naizgled neočekivano, pruža.
Tokom posete Marka Đurića, ministra spoljnih poslova Srbije, Gani, objavljeno je da su dve države u završnoj fazi dogovora o Memorandumu o mobilnosti radne snage. Cilj je da Gana dobije deo od ukupno 100.000 radnih dozvola koje Srbija planira da izda u narednoj godini. Dogovor nije samo pravni okvir: on predstavlja strateški odgovor na višestruke potrebe — Gana da omogući zaposlenje mladima, Srbija da nadoknadi radni deficit uzrokovan demografskim padom ali i brojnim drugim problemima zbog kojih mladi sve više odlaze u inostranstvo.
PROČITAJTE JOŠ:
1
7
4
Gana je bila prva država u podsaharskoj Africi koja je dobila nezavisnost 1957. godine, kao tadašnja Britanska Zlatna Obala, predvođena vizionarom Kvame Nkrumahom. Na početku, zemlja je bila bogata kakaom, zlatom i drvnim resursima, sa obećavajućom infrastrukturom i ambicioznim industrijskim projektima poput Akosombo brane, izgrađene da osigura energiju za industrijski razvoj. Na vrhuncu prosperiteta, Gana je bila među glavnim svetskim izvoznikom kakaovih zrna i zlata — a u finansijskoj dokumentaciji iz 1930-ih čak je činila više od polovine globalne proizvodnje kakaa.
Međutim, već decenijama, zemlja se suočava s strukturalnim problemima: često političko previranje, državna kontrola nad ekonomijom, nerealni projekti, međunarodna zaduživanja i neadekvatno upravljanje javnim finansijama. Krajem 20. veka i početkom 21. veka, nakon više vojnih udara i perioda diktature, Gana uvodi mere štednje pod okriljem MMF-a i Svetske banke, ali te reforme često donose uslove — visoke kamate, smanjene socijalne beneficije i stagnaciju industrijskog razvoja.
Iako je ekonomija zabeležila izuzetne stope rasta nakon 2010. godine (i do 14% godišnje), te koristi nisu bile jednako raspodeljene: ruralna područja ostaju zapostavljena, a zavisnost od izvoza sirovina — kakao, zlato, nafta — čini zemlju ranjivom na fluktuacije cena na međunarodnom tržištu.
Godine 2022. inflacija je dostigla 54%, dok je javni dug premašio 100 % BDP‑a. Fiskalna neodgovornost i visoko zaduživanje doveli su do finansijske krize, uvođenja protivinflacionih mera i državnog zaduživanja za servisiranje duga umesto investicija u razvojne programe.
Uz to, korupcija se dublje ukorenila: procene govore da Gana godišnje gubi i do 3 milijarde dolara zbog nepravilnosti, neefikasnih projekata i netransparentnog upravljanja sredstvima. To je rezultovalo osiromašenjem javnih usluga poput zdravstva, obrazovanja, infrastrukture i proizvodnih kapaciteta.
Gana je poznata po bogatim prirodnim resursima, pre svega zlatu, ali i ribarstvu koje je decenijama bilo osnova ekonomije i egzistencije hiljada ljudi. Međutim, poslednjih godina situacija se rapidno menja – ilegalno rudarenje zlata na rekama kao što su Pra i Ankobra dovodi do zagađenja rečnih tokova otrovnim metalima poput olova i arsena, uništavanja mangrova, prirodnih staništa ribe i drugih vrsta.Ušće reke Pra, drugo po veličini posle ušća Volte, nekada je bilo bogato sa više od 30 morskih vrsta, ali sada, prema istraživanjima, ostalo je manje od 30% tih vrsta.
Ribe poput kirnji, kao i škampi i ostrige, nekada su bile uobičajene u ovim ušćima, ali danas više nisu.
Posledice su dalekosežne: lokalna proizvodnja ribe opada iz godine u godinu, a država uvozi stotine hiljada tona ribljih proizvoda vrednih milijarde ganskih sedija. Ovo ugrožava egzistenciju ribarskih zajednica koje se suočavaju sa gubitkom prihoda i posla.
Upravo ova ekološka i ekonomska kriza u tradicionalnim sektorima tera mnoge mlade da traže izlaz iz neizvesnosti.
Iako Srbija nije privlačna kao bogate zemlje Zapadne Evrope, ona nudi nešto što je mladima iz Gane i te kako važno – legalne mogućnosti za zaposlenje i stabilan status. U proteklih nekoliko godina, Srbija je aktivno razvijala bilateralne odnose sa Ganom, fokusirajući se na sporazume o mobilnosti radne snage koji bi omogućili dolazak hiljada mladih Ganca da rade u građevinarstvu, zdravstvu, poljoprivredi, IT sektoru i uslužnim delatnostima.
Na prvi pogled, možda deluje paradoksalno što ljudi iz siromašnije zemlje biraju Srbiju koja takođe ima ograničene resurse i niži standard u poređenju sa zapadnoevropskim državama. Međutim, ključna prednost Srbije jeste lakši pristup dobijanju radnih dozvola i formalnom zapošljavanju, što je u mnogim evropskim zemljama sve teže postići zbog komplikovanih imigracionih procedura i visokih zahteva.
Srbija se, kao i mnoge zemlje u regionu, suočava sa padom nataliteta i starenjem stanovništva, što direktno utiče na smanjenje dostupne radne snage. Mnogi Srbi odlaze na rad u zemlje sa boljim ekonomskim prilikama, ostavljajući tržište rada praznim i otvorenim za migrante.
U toku su pregovori i priprema Memoranduma o razumevanju o mobilnosti radne snage. Ovaj sporazum ima za cilj da formalizuje dolazak i rad hiljada mladih Ganaca u Srbiji, pružajući im zakonsku sigurnost i integraciju.
Osim radnih dozvola, Srbija nudi i stipendije u okviru programa „Svet u Srbiji“, namenjene studentima iz Gane, što je dodatni podsticaj za obrazovanje i buduću karijeru. Mnogi od onih koji dođu u Srbiju planiraju da ostanu duže vreme, pa i da svoje porodice presele.
Naravno, život u Srbiji donosi i svoje izazove. Klima, jezik, kulturne razlike i relativno niži životni standard u poređenju sa razvijenim zapadnim zemljama su stvari na koje se mladi Ganci moraju privikavati.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je već postala dom sve većem broju stranih radnika, posebno u sektorima kao što su građevina, logistika, transport i uslužne delatnosti. Na ulicama većih gradova, poput Beograda, Novog Sada i Niša, sve je češća slika migranata koji rade kao vozači, kuriri, dostavljači hrane ili zaposleni u skladištima i fabrikama. Najviše ih dolazi iz azijskih zemalja poput Indije, Nepala, Bangladeša i Filipina, ali u poslednje vreme sve više i iz afričkih zemalja, među kojima je i Gana. Ovi radnici često preuzimaju poslove koje domaće stanovništvo više ne želi da obavlja – bilo zbog uslova rada, plata ili percepcije tih zanimanja. Njihovo prisustvo postaje uočljivo i u manjim sredinama, gde pomažu da se održe osnovne ekonomske aktivnosti, posebno u industrijama koje pate od hroničnog nedostatka radne snage. Uprkos početnim predrasudama, mnogi poslodavci i građani sve više prepoznaju značaj i doprinos koji strani radnici daju srpskoj ekonomiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare