0
U jeku ukrajinske kontraofanzive, ruska strana ne sedi skrštenih ruku. Predsednik Rusije Vladimir Putin se potrudio da pokaže svetu da ne preza od drastičniz poteza, pa će tako verovatno ponovo testirati nukelarnu raketu "Burevestnik", još poznate i kao "leteći Černobilj", ali tu nije kraj. Na ratište stože i grupa nasilnija od Vagnera - kaznena jedinica "Oluja-Z".
Stotine vojnih i civilnih prestupnika čini rusku kaznenu jedinicu poznatu kao odred „Oluja-Z„. Ta grupa osuđenika poslata je na liniju fronta.
Vojnik pod brojem 40318, koji je tražio da bude anoniman, opisao je pripadnike ovih jedinica kao krvoločne nasilnike, koji „nisu ljudi već samo meso“.
Rekao je da je jednom prilikom pružio medicinsku pomoć grupi od šest ili sedam ranjenih boraca „Oluje-Z“, iako mu komandant rekao da im ne pomaže, već da ih ostavi.
Dodao je da ne zna zbog čega se vojnici ovih trupa smatraju manje vrednim od običnih.
„Ako komandanti kod nekog osete miris alkohola, taj vojnik će odmah biti poslat u odred Oluje-Z“, rekao je on, a preneo Dejli mejl.
Ruski državni mediji naveli su da odred „Oluja-Z“ postoji, da su učestvovali u borbama i da su neki od članova dobili medalje za hrabrost, ali nisu otkrili kako su trupe formirane.
Odred ima između 100 i 150 pripadnika i obično su poslati na najrizičnije delove fronta i često trpe velike gubitke.
Jedan od boraca tog odreda, koji je osuđen za krađu, a onda i regrutovan iz zatvora, rekao je kako je od 120 vojnika samo 15 preživelo borbe kod Bahmuta koje su se odigrale u junu.
Nevladina organizacija koja prati rat „Conflict Intelligence Team“ ocenila je da su vojnici odreda „Oluja-Z“ korisni ruskom ministarstvu odbrane jer ih koriste kao potrošnu pešadiju.
Iako rusko ministarstvo odbrane nikada nije priznalo stvaranje ove jedinice, prvi izveštaji o njihovom postojanju pojavili su se u aprilu kada je Institut za proučavanje rata citirao ono što se činilo da je procureli ruski vojni izveštaj o formiranju odreda.
Predsednik Vladimir Putin takođe je pomenuo da su osuđenici deo redovne vojske, što nije prvi put. Naime, 1942. godine, sovjetski lider Josif Staljin u redovima svoje Crvene armije imao je i prestupnike.
A kako piše Dejli mejl, i ukrajinska vlada je saopštila da će osloboditi osuđenike koji pristanu da se bore u ratu.
Artjom Ščikin, 29-godišnjak iz centralne Rusije, služio je dvogodišnju kaznu za pljačku, kada je od ministarstva odbrane dobio poziv da ode u rat. On je pristao, jer je želeo da zaradi novac kako bi njegova porodica mogla da renovira svoj dom. Tri borca odreda „Oluja-Z“ rekla su da im je ponuđena plata od oko 2.000 dolara, iako su rekli da im je do sada isplaćena otprilike polovina od tog iznosa.
Do maja ove godine, Ščikin je raspoređen u region Zaporožja na jugu Ukrajine, gde snage Kijeva pokušavaju da probiju rusku odbranu. Njegovi rođaci poslednji put su se čuli sa njim 18. juna.
Nekoliko dana kasnije, Ščikinova jedinica se našla pod ukrajinskom vatrom. Iz njegove jedinice poginula su trojica vojnika. Ščikin je nestao – njegovo telo nije pronađeno, a ministarstvo odbrane se nije oglasilo.
Dok osuđenici čine jezgro ovog odreda, tu su i redovni vojnici koji su pali u kandže odreda kao vid kazne za kršenje discipline. Jedan od njih je i vojnik pod brojem 40318. On je rekao da su vojnici poslati u „Oluju-Z“ zbog pijanstva, drogiranja ili odbijanja da izvrše naređenje.
Prema ruskom zakonodavstvu o vojnoj disciplini, vojnik može biti prebačen u kaznenu jedinicu samo ako pod odlukom vojnog suda. Vojnik 40318 je rekao da nije bilo sudskih saslušanja u vezi sa bilo kakvim transferima.
Jedna grupa od oko 20 boraca „Oluje-Z“ u Zaporožju odbila je naređenje da se vrati na liniju fronta zbog nebrige nadležnih.
„Bili smo na prvoj liniji fronta, nismo dobili municiju, niti vodu ili hranu. Povređeni nisu odvezeni, a mrtvi još uvek trunu“, rekli su vojnici te jedinice u videu koji su snimili, ali njihov identitet nije javno objavljen. Nakon objavljivanja snimka, vojna policija je pretukla te vojnike zbog pobune. Ruski zvaničnici nisu javno komentarisali taj video, ali jedan deo svog moćnog naoružanja predstaviće najviši državni vrh – sam predsednik.
Ako se ostvare prognoze, raketa „Burevestnik“ biće testirana odnosno lansirana 7. oktobra, na Putinov 71. rođendan.
To će biti 14. pokušaj tesitranja ove rakete, jer je 13 prethodnih prošlo bezuspešno.
Moćna raketa prvi put je predstavljena 1. marta 2018. godine i ima neograničen domet. Rusija je kreirala raketu koja bi mogla da probije bilo koji odbrambeni sistem u svetu.
U pitanju je nuklearna termalna raketa u kojoj toplota iz nuklearne reakcije zamenjuje hemijsku energiju, odnosno, radni fluid. Obično se tečni vodonik zagreva do visoke temperature u nuklearnom reaktoru , a zatim se širi kako bi se stvorio potisak.
Pročitajte još...
Dužina projektila je 12 metara, dok „nos“ rakete ima oblik elipse veličine jedan metar puta metar i po. U letu se aktivira mali nuklearni reaktor, što mu omogućava da ostane u vazduhu.
Prema navodima šefa obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva Džejmsa Hokenhulua, „Burevestnik“ bi omogućio napad iz neočekivanih pravaca.
