0
U trenutku kada je čitav svet duboko uzdrman pandemijom koronavirusa i mediji svakog dana ispostavljaju nove crne bilanse i rekorde, većina zemalja pokušava da spase živote svojih građana; druge, međutim, pandemiju nazivaju "psihozom" i "fantazijom", misle da ih čuva tropska klima, neke građane disciplinuju batinom, dok neke, sve i da hoće, ne stižu da se bave bolešću dok ih razara rat.
Indija
Možda je indijska policija doslovno shvatila bitku protiv koronavirusa, pošto se ne libi da protiv građana koji prekrše mere karantina upotrebi nasilje.
Video snimak koji je objavio Rojters prikazuje policiju Nju Delhija kako batinama disciplinuje građane koji se nađu na ulici onda kada ne bi trebalo pošto je premijer Indije Narendra Modi u toku protekle nedelje saopštio da nikome nije dozvoljeno da napusti svoj dom, ni iz jednog razloga, bez izuzetaka.
Iako je nasilje zabeleženo kamerom, portparol policije Nju Delhija je demantovao navode o policijskoj brutalnosti. Sa druge strane, broj zaraženih Kovidom-19 u Indiji nastavlja da raste, i iako se karantin čini kao razumno rešenje, građani ove zemlje – naročito oni siromašni, kojih je mnogo, a koji za život zarađuju od danas do sutra – u potpunom su rebusu na koji će se način snabdeti neophodnim namirnicama da prežive tri nedelje izolacije, piše BBC.
Njujork tajms takođe ističe da se uvođenjem karantinskih mera intenziviraju strah i haos u Indiji, i da dok panika narasta, više kaste mahnito prave zalihe hrane i lekova, bez ijedne misli o tome kako će preživeti i prehraniti se milioni siromašnih.
Možda borba protiv koronavirusa jeste „rat koji Indija ne može da priušti da izgubi“, kako je rekao jedan indijski lekar, ali je argument građana da će ih glad ubiti pre nego što se zaraze novim virusom.
Belorusija
U globalnoj borbi protiv koronavirusa, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko se ističe ne po onome što je uradio, već po onome što nije uradio, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Dok se karantini i druge restriktivne mere gotovo svakodnevno uvode drugde u Evropi, autoritarni vođa koji vlada Belorusijom više od četvrt veka ima drugačiji pristup. A to, kažu kritičari koji ga optužuju da opasno umanjuje rizike uoči predsedničkih izbora u avgustu, nije nikakav pristup.
Lukašenko je Belorusima rekao da idu u polja i voze traktore da se odbrane od virusa, a svojoj vladi je rekao da pandemija nije ništa drugo do „psihoza“.
Najviša fudbalska liga u Belorusiji jedina je u Evropi u kojoj se i dalje igraju utakmice. Poznati beloruski fudbaler rekao je britanskim medijima da u Belorusiji nikoga nije briga za korona virus.
„Za ovaj korona virus kažem da nije ništa drugo osim psihoze“, rekao je Lukašenko, prema glavnoj državnoj novinskoj agenciji BelTA. „I neće me ubediti u drugo, jer sam s vama već prošao kroz mnoge takve psihoze i znamo kako su se završile“, rekao je bez daljeg objašnjenja.
Ipak, od 23. januara, kako je saopštilo ministarstvo, u Belorusiji je sprovedeno oko 20.000 testova za korona virus. Prema rečima analitičara, Lukašenko igra dvostruku igru – kao i svaki autoritarni režim, beloruski bira da od šire javnosti sakrije stvarnu sliku, ali deluje iza scene. Sve i da ovakav pristup ne podriva podršku Lukašenku pošto može da izgubi poverenje odanih glasača, najveću štetu će, kao i uvek, pretpreti građani.
Brazil
Pročitaj i:
Na istoj liniji sa Belorusijom i njenim liderom je brazilski predsednik Žair Bolsonaro koji odbija da prizna opasnost od koronavirusa tvrdeći da je reč o fantaziji i trikovima medija, dok medicinski stručnjaci upozoravaju na mogućnost brzog širenja, posebno nakon naglog porasta slučajeva zaraženih. Do sada je u Brazilu zaraženo više od 2.430 ljudi, a 57 osoba je preminulo.
Brazilski ekstremno desničarski predsednik tvrdi da „ne bi osećao ništa“ sve i da je zaražen koronavirusom, dok usput kritikuje mere zabrane lokalnih guvernera i medije zbog „širenja straha“ jer izveštavaju o broju smrtnih slučajeva u Italiji, napisao je Gardijan.
Kada je 12. marta svet obišla vest da je šef Bolsonarove press službe brazilskog pozitivan na virus, neki su se nadali da će predsednik koji je novi koronavirus opisao kao „precenjen“ ozbiljnije shvatiti situaciju. Ipak, napisao je CNN, poricanje se nastavilo iako Brazil beleži najviše slučajeva zaraženih koronavirusom u Latinskoj Americi.
Severna Koreja
Kad Kim Džong Un izađe i kaže je Severna Koreja „coronavirus-free“, odnosno da u njoj nema potvrđenih slučajeva, niko s malo zdravog razuma u to ne bi verovao. Kao što ni ne veruje.
Zanimljivo je da su, kako je preneo Fajnenšel tajms, zvaničnici Severne Koreje privatno zatražili pomoć od stranih kolega, iako je broj prijavljenih slučajeva u njihovoj zemlji i dalje nula.
Rojters je takođe preneo da su severnokorejski zvaničnici tražili maske i opremu za testiranje. Međunarodna zajednica, očekivano, tvrdnje severnokorejskog režima o odsustvu zaraženih ne uzima ozbiljno, pogotovo uzevši u obzir činjenicu da se ova azijska zemlja graniči sa Južnom Korejom i Kinom – dve najteže pogođene zemlje u ovom delu sveta.
Njujork tajms piše da je pandemija uspela da učini ono što Trampove sankcije protiv nuklearne kampanje nisu – severnokorejski brodovi se povlače, a Kim Džong Una odaje i, kako neki stručnjaci smatraju, izostanak vojnih aktivnosti, iako severnokorejski režim, kao i svaki diktatorski, spinuje i Pjongjang tvrdi da je upravo izolacija zemlje ključ navodnog uspeha.
Biznis insajder preneo je navode tamošnjih medija da je skoro 200 vojnika umrlo od korone, a da se još hiljade ljudi nalazi u karantinu.
Libija
Na više frontova u Libiji nastavljaju se intenzivni sukobi posle žestokog bombardovanja Tripolija, a neprekidne borbe predstavljaju pretnju za napore čiji je cilj obuzdavanje pandemije koronavirusa, piše Njujork tajms.
Libija je u problemu ne zato što ne priznaje opasnost pandemije, već jer se njen ionako rascepan i preopterećen zdravstveni sistem zbog ratnih sukoba suočava sa dodatnim poteškoćama da se pripremi za pandemiju.
U međuvremenu je ova zemlja potvrdila svoj prvi slučaj COVID-19, a posle dugogodišnje nestabilnosti i nasilja zdravstvena infrastruktura u Libiji velikim delom je razrušena i mnogi lekari i medicinske sestre nisu primili zarade od decembra.
Mjanmar
Zemlja na jugoistoku Azije tek je pre nekoliko dana potvrdila prvih pet slučajeva, iako prvi susedi Mjanmara broje hiljade zaraženih i stotine žrtava već nedeljama unazad. Stručnjaci već dva meseca upozoravaju da se ne može verovati u tvrdnje ove zemlje da je i ona nekako utekla pandemiji.
Vlada je, piše Njujork tajms, nedeljama tvrdila da navike u ishrani i tropska klima čuvaju građane Mjanmara.
Sumnja se da zaraženih ima već dugo, a u prilog tome su podaci da je na dnevnom nivou granicu sa Kinom prelazilo više od 10.000 radnika; samo u 2019. godini je Mjanmar posetilo 300.000 kineskih turista.
Mjanmar jednostavno ima siromašan i loše opremljen zdravstveni sistem; štaviše, prema podacima SZO, jedan od najoskudnijih u Aziji u koji se ulaže tek 2 odsto BDP-a, manje nego što zdravstvu daje Kambodža. Svake godine hiljade ljudi umre od tuberkuloze, a da nikad u životu nisu posetili lekara.
