Foto: Marissa Roth / Starface / Profimedia

Ozloglašeni pornograf Amerike i samoproklamovani šampion sloboda govora koje garantuje Prvi amandman, vlasnik hardkor seks magazina Hastler, Lari Flint preminuo je u Los Anđelesu. Imao je 78 godina. Uzrok smrti nije objavljen.

Pročitajte još:

Stalni „gost“ sudnica, čovek koji je osuđen za nepoštovanje suda, ali i kome su zapušavana usta zbog ispada u sudinci i koji je 1978. godine upucan i paralizovan, Flint je uživao u kontroverzama. Posle ranjavanja, bio je prinuđen da koristi invalidska kolica – i to pravljena po meri, sa pozlatom i plišanom postavom.

Životna priča Larija Flinta je prava priča o „američkom snu“ i momku koji je napustio školu u istočnom Kentakiju da bi „uličnom pameću“, smelošću, lukavstvom i, kada je bilo potrebno, pesnicama, niz sumnjivih barova u Ohaju pretvorio u 100 milion dolara vredno porno carstvo magazina, privatnih klubova, kazina u Los Anđelesu i onlajn prodavnice seks igračaka.

Muški magazin Hastler koji se prodavao u tiražu od preko dva miliona krajem 1970ih bio je „prljaviji“ pandan Plejboju i Penthausu. Flint je ponosno promovisao Hastler kao radničku alternativu koja je kršila tabue svojim eksplicitnim sadržajem i surovim karikaturama.

Foto: Mike Simons / Getty images / Profimedia

„Plejboj i Penthaus pornografiju su predstavljali kao umetnost, upakovanu i uglađenu. Shvatio sam da ćemo, ako budemo eksplicitniji, ugrabiti veći komad kolača… Znao sam da je sirovi seks ono što muškarci žele. I bio sam u pravu“, rekao je jednom prilikom Flint.

U jednakoj meri kritikovan i voljen zbog krupnih planova ženskih genitalija, grupnog silovanja, vezivanja, bestijalnosti, sakaćenja i – što je verovatno njegov najpoznatiji momenat – provlačenja gole žene kroz mašinu za meso na naslovnoj strani junskog izdanja Hastlera 1978. godine, Flint je uživao u šokiranju.

Feministkinja Glorija Stajnem nazvala ga je „nasilnim, sadističkim pornografom“. Zagovornici Prvog amandmana proglasili su ga za „Horejša Eldžera (majstor petparačkih romana za mlade) seksualne revolucije“, naveo je u jednom tekstu Njujork tajms.

Flintov život bio je tema više knjiga, uključujući i autobiografiju, i kultnog filma Miloša Formana „Narod protiv Larija Flinta“ u kome je Flinta glumio Vudi Harelson.

Iako je film dobro primljen, kritičari su se žalili što su ublaženi neki sumorniji aspekti Flintove karijere i njegovi stavovi prema ženama.

Foto: Cineliz / Allpix Press / Profimedia

Mimo „prljavštine“, Flint je bio komplikovana i često neuobičajena javna persona. Protivio se smrtnoj kazni. Zalagao se za istopolne brakove. Protivio se američkoj invaziji na Irak 2003. godine. Objavljivao je niz mejnstrim publikacija koje nisu imale nikakve veze sa pornografijom. Osnovao je privatnu fondaciju za pomoć žrtvama nasilja i koja se bavila istraživanjem povreda kičmene moždine.

Foto: Sachs Ron/CNP/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Strastveni pušač dubokog glasa, Flint je na kratko našao boga 1977. godine uz pomoć evanđeliste Rut Karter Stejpelton, sestre predsednika Džimija Kartera. Na kratko je „umio“ Hastler ali se ubrzo potom vratio na staro.

Kandidovao se za predsedničkog kandidata republikanaca 1984. godine da bi 14 godina kasnije sebe proglasio demokratom i podržavao predsednika Bila Klintona tokom njegovog seks skandala.

U to vreme je u Vašington postu objavio oglas koji je platio milion dolara u kome je pokazao hipokriziju Klintonovih tužilaca iz redova republikanaca i otkrio njihove vanbračne afere.

Poznat je po tome što je predsedavajućeg Predstavničkog doma Roberta Livingstona 1998. godine, republikanca iz Luizijane, naterao da prizna da je „povremeno švrljao“.

U najozloglašenijem suđenju, Flinta je tužio konzervativni TV evanđelista Džeri Falver 1983. godine za 45 miliona dolara nakon što je Hastler objavio njegovu karikaturu gde ima pijani seks sa majkom u klozetu. Slučaj je dospeo do Vrhovnog suda koji je odbacio Falvelov zahtev jer je čak i takav uvredljiv govor usmeren na „javne ličnosti“ ustavom zagarantovan. Odluku suda su zagovornici Prvog amandmana slavili kao veliku pobedu.

Foto: Sachs Ron/CNP/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Flint je rođen 1. novembra 1942. godine u siromašnom Magofin okrugu Kentakija. Otac mu je bio alkoholičar, a majka zatrudnela kao tinejdžerka. Roditelji su mu se razveli kada je imao 10 godina i živeo je kod bliže i dalje rodbine. Imao je brata Džimi Reja i sestru Džudi koja je umrla kao dete od leukemije.

Napustio je školu sa 15, lagao koliko je star i pridružio se vojsci. Otpušten je sedam meseci kasnije, ponovo slagao i pridružio se mornarici gde je bio pet godina.

Kada je imao 33, Flint je iza sebe već imao tri braka. Usledila su još dva. Ponosno promiskuitetan, Flint je imao i nekoliko stalnih devojaka a dvoje od njegovo četvoro dece rođeni su van braka.

Sa 1.800 dolara je 1965. kupio bar Kivi u Dejtonu, Ohajo. Ubrzo je radio 20 sati dnevno, uzimao amfetamine da ostane budan i rasturao tuče po potrebi. Kupio je još barova, doveo u njih striptizete i početkom 1970ih stvorio prototip Hastlerovih klubova za odrasle u sedam gradova Ohaja.

Foto: Roman Tiraspolsky / Alamy / Alamy / Profimedia

U to vreme, upoznao je Alteu Ležur, 17-godišnju plesačicu iz jednog od njegovih klubova. Biseksualka koja je pobegla iz nasilne porodice, vezala se za Flinta i par se venčao 1976.

„Ona je moj par“, rekao je on Entertejnment vikliju. Njih dvoje su proširili Hastler klubove i crno-belu publikaciju Hastler pretvorili u lukuzni, seksi magazin. Prvo izdanje Hastlera objavljeno je u julu 1974.

Ništa im nije bilo sveto, piše Vašington post. Od Doroti iz Čarobnjaka iz Oza, kako se „trpa“ sa Limenim, do Deda Mraza kako lascivno pipa Baba Mrazicu. Omiljeni lik im je bio Čester Molester koji je spopadao devojčice.

Magazin se probio u SAD u avgustu 1975. godine kada su objavili paparaco fotografije gole Žakline Kenedi Onasis, bivše prve dame SAD, kako se sunča na grčkim ostrvima.

Stalno na meti napada feministkinja i boraca protiv pornografije, Flint je lakonski odgovarao kako „želi sve ravnopravno da vređa“ zbog čega je objavljivao karikature crnaca, belaca, Jevreja, hrišćana, bogatih i siromašnih.

Osuđen je 1976. u Sinsinatiju zbog organizovanog kriminala i opscenih izjava na sedam do 25 godina, ali je ta presuda kasnije odbačena.

Na njega je pokušan atentat 6. marta 1978. ispred sudnice u Atlanti, gde se opet pojavio zbog optužbi da je pornograf. Pogođen je u stomak i kičmu i ostao je paralizovan od struka nadole.

Napadač koji je pobegao ali je kasnije priznao bio je beli nacionalista Džon Pol Frenklin kome se nije dopadalo mešanje rasa u Hastleru. Pogubljen je 2013. a Flint se protivio smrtnoj kazni.

Foto: Marissa Roth / Starface / Profimedia

Poslovno carstvo Larija Flinta procvetalo je 1970ih i tada se iz Kolumbusa, Ohajo preselio u Los Anđeles. Njegova supruga Altea je pronađena mrtva u njihovom domu, u kadi 27. juna 1987. godine. Vlasti su njenu smrt proglasile za nesrećni slučaj.

Flint se peti put venčao 1998. godine, bivšom negovateljicom Liz Berios a te iste godine njegova najstarija ćerka Tonja Flint-Vega, koja je tada bila borac protiv pornografije, optužila ga je da ju je zlostavljao kada je bila dete, što je on demantovao.

„Moj stav je da morate da platite cenu što živite u slobodnom svetu a ta cena je tolerisanje nekih stvari koje vam se možda ne dopadaju“, rekao je on 1996. godine Sijetl tajmsu pravdajući postovanje Hastlera. „Morate da tolerišete Larije Flintove ovog sveta.“

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar