0
Za nekoliko dana, tačnije 6. juna, u Meksiku će biti održani izbori. Kampanja koja im je prethodila bila je neočekivano krvava i brutalna, čak i za zemlju koja je navikla na nasilje.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema podacima meksičke konsultatnske kuće Etelekt Konsutores, od prošlog septembra ubijeno je najmanje 88 politčara ili kandidata za neku od funkcija. Oni su deo grupe od najmanje 565 političara ili kandidata koji su na meti neke vrste zločina, prenosi ova firma.
Ubijaju usred dana
Pre dve nedelje, Abel Murieta je usred belog dana delio flajere za kampanju duž prometne ulice u opštini u kojoj se kandidovao za lokalnu kancelariju. Bivši tužilac u državi Sonora bio je sa svojim pristalicama kada je policija rekla da su dva muškarca u vozilu pucala na njega 10-ak puta.
Kao kandidat, stalno je govorio da je borba protiv kriminala njegovo glavno pitanje.
„Dosta je sa drogom koja nam krade decu i uništava porodice. Čovek sam od zakona. Ruka mi se ne trese. Ne bojim se“, rekao je Murieta u poslednjoj reklami koja je snimljena samo dan pre ubistva.
Na snimcima sa društvenih mreža se može videti kako Murieta leži u krvavoj košulji, nepomično, nakon pucnjave dok njegov pristalica maše zastavom stranke. Durgi video snimak koji je kasnije prikazan pokazuje kako ga stavljaju na nosila u vozilo Hitne pomoći.
Nije poznato ko je pucao ni zašto.
Murieta je bio ličnost visokog profila. Kao advokat, zastupao je porodicu LeBaron koja ima dvojno državljanstvo (američko-meksičko), a koja je izgubila devet svojih članova kada su ih krajem 2019. godine ubili članovi kartela.
U utorak je još jedan kandidat ubijen tokom kampanje. Alma Rosa Baragan se kandidovala za gradonačelnicu grada Moroleon u državi Gvanahvato, jednom od najnasilnijih regiona u zemlji.
„Ako želite da me pratite, dođite da biste mogli da poslušate moje predloge, dođite da bismo mogli na trenutak da koegzistiramo. Zajedno to možemo i bolje“, rekla je Baragan na Fejsbuku u snimku koji je emitovan samo nekoliko trenutaka pre njene smrti.
Državno tužilaštvo u Gvanahvatu osudilo je atentat, a istraga je sada u toku.
Gradonačelnici na nišanu mafije
Njeno ubistvo usred dana za vreme jednog predizbornog skupa jedno je od mnogih u spirali političkog nasilja. Istog dana je u Akapulku kandidat za gradonačelnika Alberto Alonso u svom automobilu preživeo pokušaj atentata. U Halisku je kandidat za gradonačelnika Pedro Kumamoto dobio odsečenu svinjsku glavu kao pretnju.
Ekspert za bezbednost Hope kaže da su kandidati za mesto gradonačelnika češće mete mafije, jer su višestruko značajni za organizovani kriminal: Prvo, kontrola lokalne policije je od strateškog značaja. Drugo, gradonačelnici su izvor informacija o ekonomskoj situaciji stanovnika, što je važno za „reketiranje“. Naposletku, radi se o iznuđivanju novca ucenom opštine ili o dobijanju poslova na tenderima, prenosi Dojče vele.
Šta stoji iza nasilja?
Motivi koji stoje iza ovako velikog broja ubistva širom zemlje još nisu jasni, ali se sumnja da je pitanju organizovani kriminal i borba za teritorijalnu kontrolu.
Meksički stručnjak za bezbednost Ana Marija Salazar veruje da u mnogim slučajevima manje kriminalne grupe ili veći narko karteli ciljaju kandidate koje ne vole, kako bi svojim kandidatima omogućili uspon. A za ove grupe i kartele ključna je teritorijalna kontrola.
„Mnogo je zastrašivanja. To ima veze sa ovim organizacijama koje žele da imaju osobu na fuknciji koja će jasno da podržava njihove potrebe i da im omogući da kontrolišu teritoriju“, rekla je Salazar za CNN.
Takođe nije neobično da političari ili kandidati budu i sami povezani sa organizovanim kriminalom. Te grupe finansiraju i promovišu kandidate ili prete, zatrašuju i ubijaju one koji žele van igre, dodala je ona.
„Ove kriminalne organizacije su shvatile da im kontrola nad političkim strankama ili političkim strukturama omogućava korist i da mogu da vrše kontrolu nad teritorijom“, rekla je ona.
Andres Manuel Lopez Obrador, predsednik Meksika je zauzeo drugačiji način u borbi protiv organizavanog kriminala od kada je stupio na dužnost. Izbegavao je prethodne strategije ratovanja sa kartelima. On se zalaže za bavljenje dugoročnim uzrocima siromaštva kao načinom da se obezbede alternative članstvu u kartelu, prenosi CNN.
Salazar tvrdi da je strategidija delimičo kriva za ubistva, jer kaže da dozvoljava kriinalnim grupama da imaju de fakto slobodu vladavine i pravo na postojanje. Administracija Lopeza Obradora neprestano govori da njenoj strategiji treba više vremena da da rezultate.
Yet another mayoral candidate in north-central Mexico has been killed, bringing to 34 the number of candidates murdered ahead of the June 6 elections. https://t.co/BSadwSZIbh
— WISH-TV (@WISH_TV) May 27, 2021
Odgovor vlade – ili njen izostanak
Kritičari su decenijama govorili da savezna vlada ne čini dovoljno da zaštiti kandidate i da se administacija aktuelnog predsednika nimalo ne razlikuje.
„Teško je vreme za ove kampanje“, rekao je nedavno predsednik Meksika. „Nastavićemo da ih štitimo“.
Ove reči bi podrazumevale da vlada efikasno štiti kandidate, što očigledno ovde nije slučaj.
Kritičari kažu da je vladin neefiksan odgovor delimično i zbog nepriznavanja obima problema. Vladini podaci o tome koliko je političara ili kandidata ubijeno, su trenutno samo na 14, što je daleko niže od ostalih procena.
Yet another mayoral candidate in north-central Mexico has been killed, bringing to 34 the number of candidates murdered nationwide ahead of the June 6 elections. https://t.co/1G2bokS3Eq
— Fox5NY (@fox5ny) May 26, 2021
Na pitanje zašto su podaci vlade toliko niži, predsednik Meksika nije otkrio kako je njegova administracija izračunala njihove cifre.
Ne pomaže ni to što je Meksiko zemlja u kojoj vlada nekažnjivost. Preko 90 odsto svih zločina nikada se ne reši. Sa manje od dve nedelje do izlaska na birališta, zabrinutost zbog novih ubistava kandidata će samo rasti.
Demokratija u opasnosti?
Prema statistikama u toku je najkrvavija predizborna kampanja od godine 2000. Brutalnija kampanja desila se samo 2018. kada je sadašnji predsednik Andres Manuel Lopez Obrador sa svojim pokretom Morena došao na vlast u Meksiko Sitiju. Eksperti upozoravaju u svojim izveštajima da nasilje predstavlja atentat na demokratiju i da kompromituje integritet, nezavisnost i autonomiju budućih autoriteta, prenosi Dojče vele.
Hope, koji je od 2008. do 2011. radio za meksičku Službu ustavne zaštite i bezbednosti (CISEN) vidi to drukčije: „Ogromna većina okruga su mirni, nasilje je fokusirano i često ga ne proizvodi organizovani kriminal već politički protivnici ili mu je koren u društvenim konfliktima”.
I politički savetnik Agilar ne vidi opasnost za demokratiju u celini: „Biraju se kandidati na 22.000 položaja, 88 mrtvih je relativno mali procent, ali je uprkos tome to tragedija za meksičku demokratiju”. I on smatra da pored mafije nasilju pribegavaju i politički protivnici ili čak grupe iz iste partije koji neke kandidate doživljavaju kao ugrožavanje njihovih privilegija.
Con el asesinato de la candidata de Movimiento Ciudadano a la alcaldía de #Moroleón, Guanajuato, Alma Barragán, suman 88 los políticos asesinados en #Elecciones2021MX (34 de ellos aspirantes y candidatos a puestos de elección). pic.twitter.com/JuuGPFxoGv
— Etellekt (@etellekt_) May 26, 2021
Problem prepoznat, ali ne i rešen
Hope smatra da je sadašnja vlada prepoznala problem, ali nije našla efikasnu strategiju za njegovo rešavanje: „Mehanizmi zaštite na koje se mogu osloniti političari – slično je sa ugroženim novinarima ili aktivistima koji se bore za ljudska prava – jesu reaktivni, ali ne i preventivni”, kaže ovaj stručnjak i dodaje da su ubistva samo vrh ledenog brega. Manje vidljiva je mafijaška metoda finansiranja predizborne kampanje:
„Izborne komisije su razvile kontrolne mehanizme. Ali oni prema mom mišljenju nisu dovoljni. Predizborne kampanje su i dalje preplavljene okeanom ilegalnog novca”.
Agilar smatra da je bezbednosna strategija vlade promašena.
„Nekažnjivost kod ubistava je 98 odsto. Dakle, svaki ubica može da računa s tim da ga neće izvesti pred sud“.
Jedan razlog za to stanje jeste nesposobnost policijskog i pravosudnog aparata, ali nedostaje i politička volja.
I strani posmatrači su mogli da se uvere koliko je ova tema zanemarena. Žan-Pjer Kingsli, bivši predsednik kanadske izborne komisije je posle posete Meksiku izrazio zabrinutost zbog kupovine glasova i kandidata, zbog napetosti između vlade i izborne komisije kao i zbog faktičke vladavine kartela u nekim oblastima. Severnoamerička delegacija je razgovarala sa brojnim institucijama i partijama, ali nju nisu primili ni vladajuća partija ni ministar spoljnih poslova, prenosi Dojče vele.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
