0
Predsjednik države Crne Gore Milo Đukanović bojkotovao konstitutivnu sednicu prvi put od proglašenja nezavisnosti.
Predsednik Demokrata Aleksa Bečić izabran je juče za šefa parlamenta, čime je postao prvi opozicioni zvaničnik koji je preuzeo novu vlast nakon što su tri koalicije “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i Crno na bijelo” dobile većinsku podršku građana na parlamentarnim izborima, pišu Vijesti.
Od ukupno 71 poslanika za Bečića je glasalo 45 poslanika iz ta tri saveza, ali i poslanici Bošnjačke stranke i Nik Đeljošaj, nosilac albanske izborne liste “Genci Nimanbegu-Nik Gjeloshaj”.
Poslanici Demokratske partije socijalista, Socijaldemokrate i Socijaldemokratska partija bili su uzdržani, dok je Andrija Popović (Liberalna partija) bio protiv.
Bečić je predložen u pauzi sjednice, nakon verifikovanja mandata poslanicima novog saziva.
Nakon višednevnih neuspelih razgovora tri koalicije, predlog za njegov izbor stigao je pred sjednicu.
“Neopisiva je čast i privilegija biti izabran za predsjednika najvišeg zakonodavnog i predstavničkog doma, a istovremeno biti i prvi izabrani javni funkcioner nakon prve demokratske smene vlasti u crnogorskoj istoriji. Zahvalnost na izboru kolegama iz koalicija, posebna zahvalnost kolegama iz manjinskih partija na podršci i ukazanom poverenju. Oni koji me nisu glasali da znaju da ću se za njih još više boriti, da su im moja vrata širom otvorena. Neću ih napadati, kritikovati ili proglašavati protivnicima države. Hoću da opozicija ima bolji status nego što smo ga mi imali”, poručio je Bečić sa skupštinske govornice.
Govor je završio rečenicom “tako mi bog pomogao”.
U trenutku glasanja u plenarnoj sali nije bilo dela poslanika DPS-a, među kojima premijera Duška Markovića i dela ministara Predraga Boškovića, Dragice Sekulić, ali i bivši šef poslaničkog kluba Nikole Rakočevića, gradonačelnika Podgorice Ivana Vukovića…
Bio je odsutan i poslanik SDP Raško Konjević.
Početak jučerašnje sednice obeležen je odsustvom dela poslanika koalicije “Za budućnost Crne Gore” tokom intoniranja državne himne, a Slaven Radunović (Nova) podsetio da oni spore deo stihova himne i da skupštinska služba nije pristala da se intonira samo instrumental.
Komentarišući postupak dela kolega, predsednik Skupštine je kazao da može da odgovara za svoje postupke, ali i ponovio objašnjenje poslanika zašto nisu prisustvovali intoniranju himne.
“Objasnili su da su upravo tim činom izbegli nepoštovanje himne kojim bi usledilo da je neko sedeo dok se intonirala himna, to je bila mera onoga što oni smatraju kao mogućnost u ovom trenutku”, kazao je Bečić.
Lideri tri pobedničke koalicije, a među njima i on, potpisali su sporazum o principima buduće vlasti, u kome se obavezuju da neće pokretati procedure za izmenu državnih simbola.
Verifikaciju 81 mandata poslanika obeležilo je i odsustvo predsednika države Mila Đukanovića (DPS), dok su bili prisutni ombudsman Siniša Bjeković, vrhovni državni tužilac Ivica Stanković, predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, predsedavajuća Ustavnog suda Desanka Lopičić.
Ovo je prvi put od proglašenja nezavisnosti, ali i u prethodnom periodu da predsednik države bojkotuje konstitutivnu sednicu.
Iako je dnevnim redom bilo predviđeno, izbor potpredsednika parlamenta odložen je, a Bečić je kazao da do “ovog trenutka nema formalizovanih predloga”.
Poslovnikom su predviđena tri mesta, pa bi verovatno jedno potpredsedničko pripalo nekome iz vladajućih koalicija, jedno najvećoj opozicionoj partiji DPS i treće manjinskim partijama.
Pročitajte još:
Nije isključena ni mogućnost da taj skupštinski dokument bude menjan i povećan broj potpredsednika, što za sada nije dogovarano, potvrđeno je “Vijestima”.
Odložen je i izbor predsednika i članova Administrativnog odbora, kako je objasnio novi predsednik parlamenta, jer nisu konstituisani svi poslanički klubovi, koji treba da predlože svoje kandidate.
Do sada je samo Koalicija “Crno na bijelo” formirala klub i SDP sa Fatmirom Đekom (Albanska lista). Šef prvog kluba je Miloš Konatar a drugog Raško Konjević.
Inače, Miloš Nikolić (DPS) prethodno je najavio da će biti uzdržani prilikom izbora Bečića ne objašnjavajući to, dok je Ivan Brajović (SD) kao argumente naveo da među predlagačima ima onih sa čijom se politikom ne slažu.
Draginja Vuksanović Stanković (SDP), kazala je da oni hoće da ostave prostora Bečiću da vrati mesto parlamentu “tamo gde pripada”.
Andrija Popović kazao je da je Bečić bojkotovao rad Skupštine prethodnog saziva.
Poslanici manjinskih partija Ervin Ibrahimović (BS) i Nik Đeljošaj (Albanska alternativa) ukazali su na programsku podršku Bečiću.
Skupština Crne Gore ima 81 poslanika, čiji su mandati juče potvrđeni, Koalicija “Za budućnost” ima 27, DPS 30, “Mir je naša nacija” 10, “Crno na bijelo” četiri, SD i BS po tri, SDP dva, po jednog poslanika imaju dve albanske liste.
Vicepremijer Zoran Pažin (DPS) podnio je ostavku na poslaničko mesto, kao i Gordana Đurović (DPS).
U poslaničikm klupama ponovo je Luiđ Škrelj (DPS).
I gradonačelnik Herceg Novog Stevan Katić (Demokrate) podneo je ostavku, a umesto njega poslanik je Danilo Šaranović (Demokrate).
Od proglašenja državne nezavisnosti Aleksa Bečić je četvrti predsednik parlamenta i to nakon Ranka Krivokapića (SDP), Darka Pajovića (Pozitivna) i Ivana Brajovića (SD).
Bečić je najmlađi šef parlamenta sa 33 godine. On je rođen na Cetinju, magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Jedan je od osnivača i prvi predsednik Demokrata.
Ranije je bio politički angažovan u Socijalističkoj narodnoj partiji.
Na parlamentarnim izborima 2016. izabran je za poslanika u Skupštini, ali su Demokrate bojkotovale njen rad. U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je izgradio dobre odnose sa relevantnim predstavnicima međunarodne zajednice. Petnaestak godina se, navodi u biografiji, aktivno bavio fudbalom, osvajač je dva kupa Crne Gore u seniorskoj konkurenciji i bivši je reprezentativac u mlađim kategorijama.
Bečić i Demokrate su prethodnih godina često bile meta DPS-a i njegovih aktivista, verbalnog ali i fizičkog.
Svi poslanici nove parlamentarne većine predložili su nosioca liste “Za budućnost Crne Gore” Zdravka Krivokapića za premijera.
Oni su uputili, kako su naveli, zahtev kojim od predsednika Mila Đukanovića traže da predloži Krivokapića za mandatara za sastav nove Vlade. Dokument je potpisao 41 poslanik koalicija “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo” i biće poslat najverovatnije sutra.
Iako su se prethodnih dana pojedini lideri Demokratskog fronta protivili ovom predlogu URA, danas su pristali da mandatar upravo bude Krivokapić.
“Nas ne interesuju fotelje, interesuje nas samo budućnost Crne Gore i svih njenih naroda”, saopštio je poslanik DF-a Milan Knežević na sednici.
Uobičajena je praksa da predsednik države poziva partije na konsultacije, nakon čega predlaže mandatara – koji je do sada uvek bio iz DPS.
Upravo je formalizam o odugovlačenju nova većina planirala da izbegne, spremivši predlog koji je u formi zahteva, a čak i ne obaveštenja.
Od datuma održavanja prve sednice počinje da teče rok od mesec dana u kome predsednik države treba da predloži mandatara za sastav nove vlade.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
