0
Sve je počelo sa Krimom i sa Krimom će se završiti, rekao je pre tačno godinu dana predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. Ukrajinski vojni zvaničnici takođe često govore o oslobađanju Krima, poluostrva koje je Rusija nakon aneksije 2014. godine praktično pretvorila u vojnu tvrđavu, ali dugo se to činilo kao najteži ili skoro pa nemoguć zadatak. Poslednjih nekoliko dana Ukrajina je ipak uspela da napravi ozbiljni pomak, pa čak i da na kratko razvije svoju zastavu na krimskom tlu.
Prema navodima iz Kijeva, koje Moskva nije ni potvrdila ni demantovala, ukrajinska vojska u četvrtak je izvela desant na Krim. Tokom kratke specijalne operacije ukrajinske vojske došlo je od bitke uz učešce plovnih objekata i avijacije. Prema ukrajinskim navodima, žrtava sa njihove strane nije bilo, dok je sa ruske bilo gubitaka i u ljudstvu i u tehnici.
Ubrzo potom pojavio se snimak na kome se vidi kako je ruski S-400 koji je raspoređen na Krimu raznet u paramparčad ukrajinskim raketama, dok je sledeći snimak pokazao ukrajinske vojnike kako postavljaju ukrajinsku zastavu.
Dan kasnije, u petak, stigle su nove vesti o napadu na Krim. Ukrajinska vojska tvrdi da je ubila 30 ruskih vojnika, što Moskva nije komentarisala, ali su obe strane potvrdile napad dronovima. Ukrajina je poslala više od 40 dronova ka Krimu, ali Rusija tvrdi da su svi oboreni.
I ranije Ukrajina je pokušavala da napadne Krim, ali do sada napadi nisu bili tako učestali. Uglavom je bio reč o pojedinačnim napadima, poput napada na avio bazu Džankoj, najveću rusku avio bazu na poluostrvu, ili napadima na Krimski most koji povezuje poluostrvo sa Rusijom.
Ovaj most, koji je Rusija napravila nakon aneksije, nekoliko puta je bio na meti ukrajinske vojske. Najozbiljni napad dogodio se 8. oktobra prošle godine kada je eksplodirala kamion-bomba na samom mostu. Poginulo je troje ljudi, a sam most je teško oštećen. Tek devet meseci kasnije, Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) priznala je da stoji iza tog napada.
Sudeći prema izjavama ukrajinskih zvaničnika, od Krima neće odustati, čak u planu je kopnena operacija. To je izjavio načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilo Budanov. Prema njegovim rečima, napadi poput desanta u četvrtak imaju za cilj da pokažu ljudima da oslobođenje Krima nije daleko.
„Akcije ukrajinskih snaga neće biti ograničene na udare na privremeno okupirani Krim, jer je stvarna kopnena operacija deo plana. Značaj specijalne operacije na privremeno okupiranom Krimu je u tome da ljudi veruju da pobeda, njihovo oslobođenje i povratak normalnom životu nisu daleko. Niko ih nije zaboravio i niko ih tamo neće ostaviti. A kada dođe do određenih udara na teritoriji Krima, to se neće završiti na tome. Biće kopnena operacija, vratićemo naše teritorije. Uskoro će svi videti naš povratak kući“, poručio je Budanov.
I za Rusiju i za Ukrajinu Krim ima poseban značaj i na strateškom i na simboličnom nivou.
Za Rusiju, Krim je strateška tačka u Crnom moru, koja je bila pod kontrolom Moskve od 1783. godine kada je Rusko carstvo osvojilo poluostvo od Osmanlijskog carstva, pa sve do raspada SSSR-a 1991. godine.
Ključna tačka je luka Sevastopolj, jedina luka dubokog gaza kojoj je Rusija imala pristup na Crnom moru. Druge luke koje Rusija koristi na Crnom moru, poput Sočija ili Novorosijsk su plitke i zahtevaju da se brodovi privezuju na pučinu. Bez Sevastopolja, Rusija ne bi imala dom za svoju Crnomorsku flotu, koja ima značajan uticaj u Crnom mkoru, ali i na istočni Mediteran i rat u Siriji. Takođe, značaj luke Sevastopolj porastao je sa ulaskom Rumunije i Bugarske u NATO, čije obale takođe izlaze na Crno more. Još jedna članica NATO-a je u komšiluku – Turska, ali tu je i Gruzija koju i EU i NATO žele pod svojim okriljem.
Takođe, bitan je faktor i to što je i pre rata 2014. godine većinski stanovništvo na Krimu bilo rusko. Nakon rata, Rusija je dodatno naseljavala svoje državljane, a pojedine procene kaže da je došlo i do 500.000 ljudi.
Podjednako koliko je važan, Krim je za Rusiju bio i skupa „investicija“. Samo Krimski most koštao je između 3,5 i 4 milijarde evra, a predviđanja kažu da će Krim Rusiju koštati još 6 milijardi dolara za natredne tri godine.
Pročitajte još...
Sa druge strane, Ukrajina želi Krim nazad i zbog njegove strateške pozicije u Crnom moru, ali i mnogo drugih razloga. Ukrajina na Krim gleda kao na svoju teritoriju koju je Rusija otuđila i okupirala nakon nelegalnog referenduma 2014. godine. Referendum je održan nakon Evromajdan protesta, smene Viktora Janukoviča i Mikole Azarova, odnoso uspostavljanja novih prozadanih vlasti u Kijevu.
Povratak Krima, iako mnogi analitičari vide kao vrlo težak zadatak, za Ukrajinu je pitanje ponosa i pobede nad Rusijom.
BONUS VIDEO U ukrajinskom desantu na Krim uništen ruski odbrambeni sistem S-400
