0
Demokratski front (DF), prosrpski orjentisan savez tri partije - Pokreta za promjene na čijem je čelu Nebojša Medojević, Demokratske narodne partije koju predvodi Milan Knežević i Nove srpske demokratije, na čelu sa Andrijom Mandićem, od juče nakon 11 godina rada, zvanično ne postoji. Do razilaženja dolazi uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Crnog Gori, koji bi trebalo da se održe 11. juna i to zbog, kako se spekuliše preraspodele mandata kojom nije bio zadovoljan jedan od lidera saveza. Da su neuspešni pregovori između predsednika partija uzrok razdora smatra i glavni i odgovorni urednik podgoričkih "Vijesti", koji kaže da na to dodatno ukazuje činjenice da se sve dešava svega nekoliko dana pre predaje poslaničkih lista.
„Čini mi se da veći konstituenti DF-a, koji imaju realnu političku snagu, nisu bili spremni da izađu u susret nekim nerealnim zahtevima manjih konstituenata. Međutim, mislim da to nije jedini razlog i da zasigurno postoje neki drugi faktori koji su do ovog doveli. Politika Demokratskog fronta, nakon 30. avgusta 2020., bila je krajnje nekonkurentna i nekonzistentna u mnogim oblastima i dovela je do toga da DF postane nepoželjan partner za skoro sve političke partije koje pretenduju da vrše vlast na državnom nivou. Sve svoje šanse, a nije ih bilo malo, DF je propustio i sada se njegovi konstituenti nalaze u svojevrsnom političkom ćorsokaku“, kazao je Srdan Kosović .
Ipak, lideri Demokratskog fronta tvrde da je situacija drugačija. Kako je na konferenciji na kojoj je saopštena vest o prekidu postojanja DF-a, rekao Mandić, sve tri partije nastaviće da idu različitim putevima ka istom cilju – pomirenju Crne Gore.
„Danas kao prijatelji, nas trojica želimo da pošaljemo novu poruku Crnoj Gori da u politici možete da se sastanete zajednički, ali i da se rastanete i odvojeno idete ka istom cilju“, rekao je Mandić na konferenciji za novinare.
Istim narativom govorili su i Medojević i Knežević. Ipak, lider PzP-a, koji je prema pisanju crnogorskih medija i inicijator razližanja priznao je da su lideri saveza procenili smo da u ovom odnosu snaga ne bi mogli da postignu zavidne rezultate.
„Postoje razlike oko prioriteta u politici i procenili smo da je bolje da svako iskoristi svoje potencijale na političkom tržištu. Ipak, naše koalicije na lokalnom nivou ostaju u istim odnosima. A mi ostajemo u prijateljskim odnosima. Jednostavno smo procenili da je, umesto unutrašnjih rasprava i gubljenja vremena, bolje da se posvetimo stvaranju ponude za naše birače i napravimo što bolji rezultat na izborima,” rekao je Medojević.
Ipak, u danima koji su prethodili zvaničnoj potvrdi raspada DF-a, u pojedinim crnogorskim medijima pojavile su se spekulacije o tome da je uzrok raskola preraspodela mandata i kalkulacije oko broja poslanika, oko kojih lideri nisu mogli da se usaglase.
Navodno je, lider DNP-a, Knežević zahtevao da kao prvi čovek sa liste dobije najviše poslaničkih mesta za svoju partiju. To se nikako nije svidelo Medojeviću, koji je odlučio da zbog ovog zahteva dojučerašnjeg saborca napusti DF i na izbore izađe sam, kako bi ostvario veći rezultat.
Ipak, prema mišljenju našeg sagovornika, Srdana Kosovića, Pokret za promene neće slavno proći na izborima.
„PzP ima minimalne šanse da pređe cenzus, jer se ta partija u proteklih 11 godina u potpunosti utopila u ono što su bile politike većih konstituenata Demokratskog fronta – pre svega Nove srpske demokratije. Kadrovski osiromašena, sa gotovo demontiranom partijskom infrastrukturom, politički dezorijentisana, ako hoćete i privatizovana od nekolicine ljudi iz partijskog vrha, teško da može naći neki prostor koji već nije zauzet na političkoj sceni“, rekao je Kosović.
Inalče, Demokratski front je politička koalicija zvanično osnovana u julu 2012. godine. U stvaranju Demokratskog fronta učestvovale su i nestranačke ličnosti, među kojima je bio i Miodrag Lekić, koji je izabran za prvog predsednika DF-a, s tim što ga je napustio 2015. godine.
U godini osnivanja ovaj savez osvojio je 22,8 odsto podrške glasača na parlamentarnim izborima- tačnije 20 poslanika, čime je postao najjača opoziciona snaga u crnogorskom parlamentu.
Tada su ga mnogi videli kao savez koja obećava, a naš sagovornik smatra da je upravo to problem, jer će sada „na kraju balade“, ostati upamćen po tome što e malo od onoga što se očekivao i ispunio.
Pročitajte još:
„DF je inicijalno krenuo sa jasnom proevropskom političkom platformom, a završili su kao neskriveni euroskeptici, putinofili i trampofili. Jedna od inicijalnih ideja DF-a bilo je pomirenje unutar pravoslavne većine, međutim zadnjih godina su mnogo glasnije delovali kao prosrpska politička struktura, ili bolje reći prosrbijanska. Izgledalo je kao da su se u vreme predsedničke kampanje Mandića delimično vratili na izvorne ideje pomirenja, ali sva je prilika da će nova koalicija koju će predvoditi Knežević imati mnogo oštriju retoriku, sa snažnim naglaskom na nacionalna pitanja. Neke ideje koje je DF deklarativno zastupao su na kraju ostvarene, ali zahvaljujući drugim političkim subjektima. Bitnije od onoga što se sad može identifikovati kao političko nasleđe Demokratskog fronta jeste da li će to nasleđe, koje u prvom redu podrazumeva okrenutost prema Aleksandru Vučiću i zvaničnom Beogradu, nastaviti i intenzivirati DNP i Nova, odnosno Knežević i Mandić. Svi indikatori govore da hoće, i to u još snažnijem obliku“, naveo je Kosović.
Trebalo bi napomenuti da su savez tokom postojanja, pratile i brojne kontraverze, pa su tako lideri ove partije su osumnjičeni da su u toku izbora u oktobru 2016. godine učestvovali u pokušaju državnog udara. Međutim, lideri partije su odbacili ovakve optužbe kao neosnovane, a čitav proces nazvali montiranim.
BONUS VIDEO Abazović o parlamentarnim izborima, zimskom snu ustavnog suda i mafije u Crnoj Gori
