Kraj ere vladavine ruskog gasa: Evo koje su prve posledice i šta sad planira Evropa

Ukrajina je zaustavila isporuku ruskog gasa evropskim kupcima preko svoje teritorije, skoro tri godine nakon početka ruske invazije velikih razmera.

Na samitu u Briselu prošlog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Kijev neće dozvoliti Rusiji da koristi tranzit za zaradu „dodatnih milijardi... na našoj krvi, na životima naših građana.“ Međutim, kratko je ostavio mogućnost nastavka protoka gasa ako se plaćanja Rusiji obustave dok rat ne završi.

Ukrajinski ministar energetike, Herman Haluščenko, potvrdio je u sredu ujutru da je Kijev obustavio tranzit „u interesu nacionalne bezbednosti“.

„Ovo je istorijski događaj. Rusija gubi tržišta i pretrpeće finansijske gubitke. Evropa je već odlučila da postepeno eliminiše ruski gas, što je u skladu s onim što je Ukrajina danas uradila“, napisao je Haluščenko u objavi na aplikaciji Telegram.

Ruski Gazprom je u izjavi naveo da „nema tehničku i pravnu mogućnost“ da šalje gas preko Ukrajine zbog Kijevog odbijanja da produži sporazum.

Čak i nakon što su ruske trupe i tenkovi ušli u Ukrajinu 2022. godine, ruski prirodni gas je nastavio da teče kroz ukrajinsku gasnu mrežu prema Evropi, na osnovu petogodišnjeg sporazuma. Gazprom je zarađivao od prodaje gasa, dok je Ukrajina prikupljala tranzitne takse.

Pre rata, Rusija je snabdevala skoro 40% prirodnog gasa u Evropskoj uniji putem gasovoda. Gas je tekao kroz četiri gasovodna sistema: jedan ispod Baltičkog mora, jedan kroz Belorusiju i Poljsku, jedan kroz Ukrajinu i jedan ispod Crnog mora, preko Turske do Bugarske.

Evropa planira da potpuno eliminiše uvoz ruskog gasa do 2027.

Nakon početka rata, Rusija je obustavila većinu isporuka gasa preko Baltičkog i Belorusko-poljskog gasovoda, navodeći sporove oko zahteva za plaćanje u rubljama. Baltički gasovod je oštećen u sabotaži, ali detalji o napadu i dalje su nejasni.

Ruska obustava izazvala je energetsku krizu u Evropi. Nemačka je morala da izdvoji milijarde evra za postavljanje plutajućih terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), koji se transportuje brodovima, a ne gasovodima. Potrošači su smanjili potrošnju zbog vrtoglavog rasta cena. Norveška i Sjedinjene Američke Države popunile su prazninu, postajući dva najveća dobavljača.

Evropa je rusku obustavu videla kao energetski pritisak i napravila planove da do 2027. potpuno eliminiše uvoz ruskog gasa.

Udeo Rusije na tržištu prirodnog gasa Evropske unije putem gasovoda naglo je pao na oko 8% u 2023. godini, prema podacima Evropske komisije. Ukrajinski tranzitni pravac služio je članicama EU, Austriji i Slovačkoj, koje su ranije veliki deo svog prirodnog gasa dobijale iz Rusije, ali su u poslednje vreme ubrzale diversifikaciju svojih izvora.

Gazprom je sredinom novembra zaustavio isporuke austrijskom OMV-u zbog ugovornog spora, ali su gasovodi kroz Ukrajinu nastavili da rade jer su drugi kupci preuzeli te količine. Slovačka je ove godine sklopila ugovore za kupovinu prirodnog gasa iz Azerbejdžana, kao i za uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD-a preko gasovoda iz Poljske.

Uticaj na EU i Moldaviju

Udeo Rusije na tržištu prirodnog gasa EU pao je na oko 8% u 2023. godini, prema podacima Evropske komisije. Ukrajinski tranzitni put snabdevao je članice EU Austriju i Slovačku, koje su do skoro većinu svog gasa dobijale iz Rusije, ali su poslednjih godina tražile alternativne izvore.

Među najviše pogođenima je Moldavija, zemlja kandidat za članstvo u EU, koja je dobijala ruski gas preko Ukrajine. Moldavija je uvela hitne mere dok se stanovnici pripremaju za tešku zimu i moguća isključenja struje.

U regionu Pridnjestrovlje ljudi su već ostali bez grejanja i tople vode, jer su vlasti zavrnule slavine.

Odvojeno od odluke Kijeva, Gazprom je prošlog meseca najavio da će obustaviti isporuke gasa Moldaviji od 1. januara, navodeći neplaćeni dug. Gazprom tvrdi da Moldavija duguje blizu 709 miliona dolara za prethodne isporuke, što zemlja osporava na osnovu međunarodnih revizija.

Ukrajina i EU su više puta optuživale Moskvu da koristi energetske isporuke kao oružje.

Poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski nazvao je ukrajinski potez „pobedom“ za protivnike Rusije. Na platformi X, Sikorski je optužio Moskvu za sistematske pokušaje „ucenjivanja istočne Evrope pretnjom prekida isporuka gasa“.

Moskva i dalje može slati gas u Mađarsku, Tursku i Srbiju preko gasovoda Turski tok koji prolazi Crnim morem.

Skočila cena prirodnog gasa u Evropi

Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su iznad 50 evra (51,78 dolara) po megavat-satu u utorak, u očekivanju prestanka tranzita – prvi put da su cene dostigle ovaj nivo u više od godinu dana.

Uprkos prekidu, Evropska komisija nastojala je da uveri države članice, navodeći da su pripreme za obustavu ruskog gasa koji prolazi kroz Ukrajinu bile u toku više od godinu dana.

„Komisija je radila specifično na pripremi za scenario bez tranzita ruskog gasa preko Ukrajine“, saopštila je Komisija agenciji AFP u utorak.

Očekuje se da cene ostanu nestabilne, posebno tokom zimskih meseci, kada potražnja za grejanjem raste.

Više cene energenata mogu negativno uticati na kupovnu moć domaćinstava i konkurentnost industrije.

Alternativni izvori energije za Evropu

EU se već okrenula uvozu tečnog prirodnog gasa (LNG-a) iz SAD-a, Katara i drugih zemalja. Takođe, Norveška je postala ključni snabdevač prirodnog gasa.
Alternativni izvori iz Azerbejdžana i severne Afrike: Zemlje poput Slovačke i Mađarske sklopile su ugovore za snabdevanje prirodnim gasom iz ovih regiona.

EU ubrzava tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, poput solarne i vetroenergije, kako bi smanjila oslanjanje na fosilna goriva.
Investicije u energetski efikasne tehnologije: Podstiču se mere energetske efikasnosti, poput termoizolacije zgrada i modernizacije industrijskih postrojenja.