0
Kada se dogode veliki ekonomski potresi, implikacije traju godinama, i mogu da odu u nepredvidivim pravcima. Ko bi pomislio da će kriza koja je počela 2007. u američkom hipotekarnom sistemu voditi ka fiskalnoj krizi u Grčkoj 2010? Ili da će pad njujorške berze 1929. voditi rastu fašizma u Evropi tridesetih godina XX veka, i kasnije - Drugom svetskom ratu? Svetska ekonomija je beskrajno komplikovana mreža međuzavisnih veza. Svako od nas ima sriju direktnih ekonomskih veza - radnje u kojima kupujemo, poslodavac koji nam isplaćuje platu, banka koja nas krediti. Ali kada odete tri ili četiri nivo dalje, potpuno je nemoguće da razlučite kako te veze funkcionišu, piše Njujork tajms.
I to, u krajnjem slučaju, jeste i ono najgore u ekonomskim prilikama koje prate širenje novog koronavirusa, piše ugledni list.
U godinama koje dolaze, naučićemo šta se dešava kada se ta mreža pocepa, i kada se milioni tih veza unište za kratko vreme. Isto tako, otvara se i mogućnost za potpuno drugačiju ekonomiju od one koju smo imali proteklih decenija.
„Ma koliko da se nadam da ćemo obnoviti ekonomsku aktivnost, to je samo početak našeg problema“, kaže Adam Tuz, istoričar na Univerzitetu Kolumbija, i istraživač velike ekonomske krize iz 2008. godine. „Ovo je period radikalne nesigurnosti, obima većeg od bilo čega na šta smo navikli“.
Bilo bi glupo, usred takve nesigurnosti, praviti previše samopouzdana predviđanja kako će svetski ekonomski poredak izgledati za pet godina. Čak i za pet meseci.
Jedna lekcija iz svih ovih epizoda ekonomske neizvesnosti su stvari koje isplivaju, a dugo su bile ispod tepiha. Takve probleme, koje ignorišemo u dobrim vremenima, uvek isplivaju u lošim.
Jedan očigledan kandidat je globalizacija, u kojoj kompanije mogu da presele proizvodnju gde god je to najefikasnije, a ljudi mogu da skoknu na avion i odu bilo gde, a novac može da im bude prebačen odakle god treba. Ideja svetske ekonomije sa SAD u centru se već raspada, s obzirom na uspon Kine i američki zaokret ka nacionalizmu.
Tu su i znaci da će Covid-19 kriza da pojača i cementira te promene.
„Biće ponovnog preračunavanja na temu koliko jedna zemlja želi da zavisi od druge zemlje. Ne mislim da je ovo kraj globalizacije, ali ovo ubrzava tip mišljenja koji sada caruje u Trampovom administraciji – da postoje kritične tehnologije, kritični resursi i rezerve koje želimo ovde, sada, u Americi“, kaže Elizabet Ekonomi, viši istraživač američkog Veća za međunarodne odnose.
Samo nekoliko dokaza ove teze.
Francuski ministar finansija je naložio francuskim kompanijama da ponovo ispitaju svoj lanac smabdevanja, da budu manje zavisne od Kine i drugih azijskih nacija. Američka carina je rekla da će zapleniti izvoz određenih medicinskih sredstava. U petak, senatorka Lindzi Grehem je sugerisala da Ujedinjene nacije kazne Kinu zbog nemogućnosti da zaustavi virus.
Trgovina je kao deo globalnog BDP bila na vrhuncu 2008, i od tada je u padu. Tramp je došao na vlast na krilima trgovinskog rata s Kinom i naterao mnoge multinacionalne kompanije da redefinišu planove.
„Mislim da kompanije aktivno razmišljaju o rezistenciji na ovakve ostanje“, kaže Suzan Lund, partner u „Mekinsiju“. „Do koje će mere kompanije hteti da žrtvuju svoju efikasnost iz kvartala u kvartal, da bi bile otpornije na prirodne katastfrofe, klimatsku krizu, pandemije i druge šokove?“
Ona smatra da će globalna trgovina prerasti u klastere regionalnih trgovinskih blokova, a vlade će verovatno insistirati da se određena dobra, kao što su medicinski i farmaceutski proizvodi, proizvode u toj zemlji, s obzirom na „otimačinu“ širom sveta za tu robu.
Kina je preorijentisala svoju ekonomsku strategiju, ne da i dalje bude kolevka jeftine proizvodnje, već da pravi tehnološki napredne proizvode, kao što je avio ili telekomunikaciona oprema. To je učinilo Amerikance, Evropljane i Japance nepoverljivim i nateralo ih da takve svoje operacije sklone iz Kine, zbog straha od krađe strateški bitne intelektualne svojine.
Pod Trampom, Amerika je ušla u problem čak i sa tradicionalnim evropskim saveznicima. Mentalitet „svaka nacija za sebe“ je već postojao i pre koronavirusa, a tek sada je zacementiran.
De-globalizacija i smanjenje globalne trgovine se do sada događalo tokom pandemija ili svetskih ratova vodili su promenama u globalnom finansijsko sistemu.
Mi nećemo znati tačno kuda vodi ova kriza, ni po pitanju ekonomije, ni po drugim pitanjima. Ali jedno je sigurno: Istorija je zastrašujuća kada ne znaš kako će da se završi, zaključuje Njujork tajms.
