Švedska je proglasila "neuspeh sistema" besplatnih privatnih škola, najavljujući najveće promene u školstvu u poslednjih 30 godina i dovodeći u pitanje model prema kojem profitabilne kompanije vode obrazovanje u zemlji.
Švedska ministarka prosvete Lota Edholm, koja je pokrenula istragu o tom pitanju, rekla je da će nadgledati planove za reformu školstva.
„Neće biti moguće (u reformisanom sistemu) izvući profit na račun dobrog obrazovanja“, rekla je Edholm za „Gardijan“.
Ona je istakla da planira da „oštro ograniči“ mogućnost škola da izvlače profit i da uvede kazne za besplatne škole koje se toga ne budu pridržavale.
Najveći profit ostvarile su više srednje škole kroz loš kvalitet nastave, rekla je Edholm. Oko 15 odsto svih učenika osnovnih škola (od šest do 16 godina) i 30 odsto svih učenika viših razreda srednje škole (16-19 godina) ide u besplatne škole.
Švedske privatne škole koje se finansiraju javnim novcem dobile su međunarodno priznanje, uključujući i od Velike Britanije, pri čemu ih je bivši ministar za obrazovanje Majkl Gouv koristio kao model za stotine novih britanskih besplatnih škola otvorenih dok je premijer bio Dejvid Kameron.
Međutim, poslednjih godina, pad švedskih obrazovnih standarda, rastuća nejednakost, kao i nezadovoljstvo među nastavnicima i roditeljima pomogli su da se podstaknu promene, objavio je „Gardijan“.
Najveći sindikat nastavnika u Švedskoj upozorio je u junu na negativne posledice toga što se učenici i studenti tretiraju kao kupci. Sindikat je tada zahtevao postepeno ukidanje profitnih i tržišnih škola.
„Akcionarska društva nisu dugoročno održiv oblik poslovanja za vođenje školskih aktivnosti“, ističu u sindikatu.