Aktivisti su pozvali na promenu zakona o intelektualnoj svojini u pokušaju da se ubrza globalna vakcinacija protiv koronavirusa.
Čitav niz aktivista pozvao je na promene zakona o intelektualnoj svojini u nadi da će se tako ubrzati proizvodnja vakcina protiv kovida 19 na globalnom nivou i smanjiti sve veći jaz između bogatih zemalja koje gomilaju vakcine i siromašnih koje nemaju ili imaju vrlo ograničen pristup cepivu.
Sjedinjene Države i šačica drugih bogatih zemalja-proizvođača vakcina uskoro će ih dopremiti do svih zainteresovanih za vakcine, dok desetine najsiromašnijih zemalja nije vakcinisalo ni jednu jedinu osobu.
Aktivisti ovu neravnomernu raspodelu nazivaju „vakcinalnim aparthejdom“ i pozivaju najveće svetske farmaceutske kompanije da podele tehničko znanje i na taj način pomognu da se ubrza imunizacija.
„Cilj zdravstvenih agencija je da kontrolišu pandemiju a to može da znači i da neće svi imati pristup vakcinama – ne samo ove godine, već dugoročno“, rekao je Gardijanu Piter Mejbarduk, direktor udruženja Javni građanin koje se zalaže za fer pristup medicinskog programu.
„Ako želimo to da promenimo, ako nećemo da čekamo do 2024. godine, onda nam je potrebna ambicioznija i drugačija mobilizacija resursa“, rekao je on i dodao da trenutno „nije jasno da li je cilj vakcinisati svet“.
30 zemalja bez jedne doze
Pritisak da siromašne zemlje dobiju pristup vakcinama raste i na administraciju novog američkog predsednika Džoa Bajdena koji sada razmatra da li da drugačije raspodeli 70 miliona doza vakcina. SAD su posle bure u javnosti podelile 4 miliona AstraZenekinih vakcina sa Kanadom i Meksikom.
„Nema sumnje da siromašnije zemlje teže dolaze do doza“, rekao je dr Hauard Markel, istoričar pandemija na Mičigenskom univerzitetu. „Čak i ako ih ima u prodaji, postoji mnogo prepreka“, dodao je on.
Trenutno, 30 zemalja u svetu nije dobilo nijednu jedinu dizu vakcine. Oko 90 miliona doza koje je trebalo da budu raspoređene u martu i aprilu preko programa Kovaks, globalne inicijative za distribuciju vakcina siromašnima, kasni zbog izbijanja epidemije u Indiji. U Evropi, porast broja novozaraženih i troma vakcinacija doveli su do zabrane izvoza vakcina.
Zakoni o patentima i iskustva iz borbe sa sidom
Mimo postojećih zaliha vakcina, mnogi aktivisti se zalažu za promenu zakona o patentima, pozivajući se na iskustvo sa antiretroviralnim lekovima za HIV.
„Više je moguće, kad verujemo“, rekao je Mejbarduk. „Verovalo se da lekovi za aids ne mogu da se proizvedu za manje od 10.000 dolara po osobi godišnje, sve do trenutka kada su mogli, a sada se proizvode za dolar po osobi dnevno“, objasnio je on.
Mejbarduk kaže i da bi zemlje trebalo da međusovno dele tehnologiju proizvodnje kovid vakcina i drugih sredstava i komponenti. Aktivisti su istakli Modernu kao dobar primer prednosti koju SAD imaju i mogu da iskoriste ako to požele.
Moderna – narodna vakcina
Iako se o njoj govori samo kao o Moderni, vakcina je proizvedena u saradnji firme sa američkim Nacionalnim institutom za alergiju i infektivne bolesti. Američki poreski obveznici obezbedili su 6 milijardi dolara za razvoj vakcine u zamenu za potencijalne doze. Vakcina je takođe testirana na Amerikancima koji su se doborovljno prijavili za to.
„To je bukvalno narodna vakcina“, kaže Mejbarduk.
Aktivisti predlažu da se privremeno suspenduju zakoni o intelektualnoj svojini koji su na snazi među zemljama članicama Svetske trgovinske organizacije. Suspendovanje tih zakona bi moglo da podstakne kompanije da podele tehnologiju i samim tim bolje zaštite svet od novih sojeva korone koji umanjuju efikasnost vakcina.
„Ovo je klasičan slučaj industrije kojoj je vrlo stalo da zaštiti sebe a gde javnost vrlo malo razume koliko toga je na kocki“, rekao je Din Bejker, ekonomista i osnivač Centra za ekonomsko i političko istraživanje. Aktivisti kažu da bi farmaceutske kompanije trebalo da podele znanja vezana za proizvodnju vakcina i da za to dobiju odgovarajuću nadoknadu.
Neki proizvođači, pak, navode da je manjak vakcina mnogo manje komplikovan od jednostavne suspenzije zakona budući da se van Evrope i SAD malo toga proizvodi.
„Na osnovu mog iskustva rada na vakcinama poslednjih nekoliko decenija, patenti i intelektualna svojina nisu najveći problem“, kaže dr Piter Hotec, dekan Nacionalne škole tropske medicine u Bejlor koledžu, Teksas.
Hotec trenutno radi na razvoju jeftine vakcine koja može lako da se proizvede i koja bi se distribuirala u siromašnijim zemljama. „Problem sa vakcinama su infrastruktura i ljudski kapital za proizvodnju vakcina“, rekao je on.
Svi se slažu da je potredno više proizvodnih pogona u Africi, Aziji i Latinskoj Americi kako bi se pokrile potrebe siromašnih zemalja. Dok vakcine ne dođu do njih, a farmaceutske kompanije sve gledaju samo kroz prizmu zarade, novi sojevi korone nastaviće da se pojavljuju i kose.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: