Približavamo se novom klasnom društvu u kojem će elita živeti u nekoj izolirovanoj kupoli, a obični ljudi van nje, tvrdi slovenački filozof Slavoj Žižek.
U velikom intervjuu za Jutarnji list, Slavoj Žižek je govorio o koroni, svetu u 21. veku i svojoj ljubavi prema „umerenom teroru“ i „najsimpatičnijoj vlasti na svetu“.
Iako brojevi novozaraženih i umrlih rastu, milioni su se vakcinisali tako da smo barem dostigli poslovično svetlo na kraju tunela. Uprkos zabrinutosti o preživljavanju sledećih nekoliko meseci, napokon se lakpe diše.Zaslužili smo ovo olakšanje upravo zato što ono što toliko deprimira u pandemiji, njen je nevidljiv kraj: osećaj da se kraj sveta samo razvlači. Sada nam se čini da noćna mora dolazi napokon svojem završetku, nastojaćemo svim snagama uništiti sećanje o njoj i vratiti se normalnom životu što pre, rekao je Žižek.
Žižek kaže i da koronavirus nije jedina opasnost sa kojom se čovečanstvo saučava i podseća na upozorenja stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije da iako je pandemija koronavirusa vrlo ozbiljna, ona nije „nužno najveća pretnja pa će svet biri prisiljen da nauči da živi sa kovidom 19“.
„Ne samo da kovid pandemija nije još pri kraju, jer brojevi i dalje rastu, nago su nove pandemije na vidiku, globalno zatopljenje, požari i suše uništavaju prirodnu okolinu, ekonomske posledice pandemije će se ozbiljno pokazati tek ove 2021. godine, dajući time poticaj novim socijalnim buntovima. Digitalni nadzor naših života će se dalje širiti, psihički problemi će se umnožavati… Bićemo prisiljeni živeti ne samo s kovidom, nego i sa svime što ta pandemija nosi sa sobom – silno umreženim sistemom problema“, naveo je on.
Ali, kaže on, nauka će nas spasiti. „Greta Tunberg je bila u pravu: moramo imati poverenja u nauku“.
Naša konačna odluka je najbolje enkapsulirana početnim rečima jednog teksta Vudija Alena još iz 1979.: Više nego ikad pre, čovek je na raskršću. Jedan put vodi k očaju i apsolutnom beznađu. Drugi, potpunom izumiranju. Nadajmo se da imamo mudrost odabrati pravilan put.
Tačan odabir je da prihvatimo očaj i apsolutno beznađe našeg slučaja: jedino ako prođemo kroz ovu nultu tačku boli, moći ćemo izgraditi novo buduće društvo. Krivi odabir bi nas mogao odvesti k razdeljenom društvu, u kojem privilegirani žive u izolovanim mehurićima, a velika većina vegetira u varvarskim uslovima. Danas više nego ikad, egalitarizam nije samo magloviti ideal nego važna potrebnost: vakcine svima, univerzalno zdravstvo, globalni pokret protiv globalnog otopljavanja…, kaže on.
Evo mali neočekivani znak u tom smeru: Ujgur Şahin, direktor Bionteka, turski onkolog koji živi u Nemačkoj i koji je odigrao važnu ulogu u pravljenju najbolje vakcine rekao je u intervjuu krajem 2020.: Zasad ne izgleda dobro – rupa se otkriva zbog manjka drugih dobrih vakcina te zato moramo popuniti tu rupu našom vakcinom. To je prekrasan trenutak u kojem je direktor kompanije priznao da želi da konkurencija bude snažnija, jer zna da jedino tako, združeno, mogu pobediti koronavirus.
Kaže da čovečanstvo još nije zaista prihvatilo to što se događa. „Mi još živimo u tom snu: sada imamo vakcinu, biće sve nomralno za dva, tri meseca… Pesimista sam u tome. Neće biti sve normalno. Ostaće posledice toga, ekonomske, psihičke. Bit će drugi virusi, ekološke katastrofe. Moramo da promenimo način života. Naša fiksacija je – kako se vratiti u neku normalnost. Metafora koju upotrebljavamo je: moramo da se probudimo iz tog užasnog sna. To se neće dogoditi. Preživećemo mi, nije to u pitanju. Zamislimo da se to pretvori u neku megakatastrofu, da umre 20, 30 miliona ljudi…“
„Problem je u ekonomskim, socijalnim i psihičkim posledicama, Generacije su uništene. Svet koji smo poznavali je – gotov. To je ključno. Toga što se događa u Americi ne bi bilo da nije kovida. Da ga nema, Tramp bi jednostavno bio trijumfalno ponovno izabran. Trampove prave žrtve su obični ljudi, njegovi pobornici koji ozbiljno shvataju njegove laži, protiv liberalnih korporativnih elita i velikih banaka. On je izdajica vlastite populističke ideje. Njegovi liberalni kritičari ga optužuju da jednostavno manipuliše svojim pobornicima koji se besno bore za njega, a on je zaista na njihovoj strani, podstičući ih na nasilje. Ali on nije zaista na njihovoj strani“, rekao je Žižek o događajima u Vašingtonu pre desetak dana kada su pristalice odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa upale u Kapitol, bezni zbog njegovog izbornog poraza.
Kaže da će se vakcinisati i da svet mora da veruje pravim naučnicima. „Apsolutno verujem nauci. Iako ni ona nema monopol na istinu“, rekao je on.
Na pitanje da li ćemo ikada biti ponovo mirni i srećni, da li ćemo se grliti i ljubiti kaže: Može biti.
Ljudi se brzo prilagode. Možemo se prilagoditi da živimo kao u srednjem veku, to jest, u stalnoj opasnosti. To zovem novovarvarsko društvo. Možda se i to dogodi. Neki ljudi već sad prihvataju život s kovidom pa kažu da ima strašnijih stvari od kovida… Što je istina. Na primjer Jemen: tamo je užasno, ljudi gladuju, imaju građanski rat, i iako su brojevi zaraza visoki – za njih je kovid mali problem koji se ignoriše, rekao je on.
„Ja ne volim izraz ‘srećan’. Ne želim biti srećan. Šta traže ljudi kad žele srećan život? Traže miran život, čak ne previše bogat. Traže mudro i pošteno rukovodstvo koje odlučuje u njihovo ime. Ne žele sami odlučivati, ali žele demokratiju.
U Americi su stvarno bili izbori: Tramp ili stari establišment? Odlučujući izbor. Demokratija je kad ti elite daju predlog ili dva i kandidate među kojima nema puno razlike. Pa ljudi odluče izborom. Tada su ljudi srećni. To je veoma pesimistični paradoks. Razumem obične ljude, i ja sam takav. Ja sam vrlo pragmatičan levičar. Mrzim one levičare koji kad stvari krenu loše, tek onda postavljaju pitanja zašto stvari idu loše, pišu knjige gde odlično analiziraju zašto su stvari i događaji išli pogrešnim putem. Sebe smatram umereno konzervativnim komunistom. Komunizam s Džulijanom Asanžom. Za umereni sam teror, ali protiv vlasti, ne protiv ljudi, ne protiv naroda“, ispričao je Žižek.
„Mali, nežni teror protiv onih na vlasti. Znate li gde je za mene najsimpatičnija vlast danas na svetu? U Boliviji. Evo Morales bio je radikalni levičar, ali jako je pazio što radi, nije uništio ekonomiju. Nikad nije običnim ljudima u Boliviji išlo tako dobro kao tih deset Moralesovih godina. Uz to, sloboda je ostala. To je bio pravi trijumf demokratije. Mislim da je u tome budućnost. Ponavljam moj paradoks: umereno konzervativni komunizam“, zaključio je Slavoj Žižek.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare