Foto: Stephan Knödler / imageBROKER / Profimedia

Kada su Italijani počeli da nude kuće po ceni od svega jednog dolara, čitave svite stranaca pohrlile su u zabačene kutke "čizme". Moralo se uložiti i po nekoliko hiljada dolara u renoviranje, ali ih je čekao život u seoskoj idili. A onda se dogodila korona.

Čitav svet zapao je u krizu kakva se nije dogodila dugo unazad, a u pandemiji se među najteže pogođenim zemljama na svakoj ravni našla upravo Italija. Stranci koji su kuće kupili za dolar našli su se u ruiniranim kućama, u zabačenim italijanskim selima, u zemlji čiji jezik ne govore ni blizu tečno i bez ikakve mogućnosti da se vrate kući.

CNN je razgovarao sa nekoliko ljudi koji su kupili kuće u Italiji po neverovatno niskim cenama po kojima su ih italijnaski okruzi nudili kako bi se izborili sa sve manjim brojem stanovnika i praznim selima.

Bilo bi za očekivati da je stvar bila nezgodna, ali se ispostavilo da biti „zarobljen“ u Italiji i nije tako negativno iskustvo.

Umetnik iz Majamija Alvaro Solorzano je trenutno zaglavljen u Musomeliju, bajkovitom gradiću na Siciliji, gde je prošle godine kupio dva imanja – jedno za evro, drugo za malo više od jednog dolara. U martu je stigao na ostrvo sa suprugom, sinom i njegovom devojkom, i počeli su da rade na renoviranju kuća. Svi su se osim njega vratili u Majami i taman kad je trebalo da i on krene kući, svi letovi su otkazani.

„Izgubio sam pojam o vremenu. Došli smo ovde zajedno i na kraju sam završio sam u karantinu u Musomeliju, bez nameštaja u kući osim kauča i televizora, bez ikoga sa kime bih mogao da popričam“, rekao je Solorzano za CNN. „To mi je bilo najteže. Da su supruga i sin bili sa mnom, bilo bi drugačije.“

Solorzano je odseo u hotelu kada je došao na ostrvo, ali su hoteli zatvoreni kada je epidemija počela da se širi i onda je bio prinuđen da boravi u jednoj od svojih kuća koje još uvek nisu bile opremljene za život. On je ispričao i da su mu komšije mnogo pomogle dok je trajao karantin.

„Prve dve noći su bile užasne“, rekao je Solorzano. „Bilo je hladno, spavao sam u jakni, ali su komšije bile sjajne. Ne mogu da se žalim. Dali su mi grejalice i čak mi ponudili i ćebad, a mogao sam da koristim i njihov internet. Stalno su me obilazili, za Uskrs su mi doneli brdo hrane. Ne znam šta bih radio bez njih.“

Musomeli je poznat po šumama eukaliptusa i ostacima rimskih građevina, ali Solorzano kaže da su pravo blago ovog mesta ljudi koji u njemu žive.

Foto: Stephan Knödler / imageBROKER / Profimedia

„Svi su divni, sve znam po imenu“, rekao je Solorzano.

Njemu je nedavno otkazan još jedan let kojim je – makar se tako nadao – trebalo da ode kući i voleo bi da do juna stigne u Ameriku, ali kaže da ga je karantin koji je proveo na Siciliji inspirisao da ulaže dalje i kupi još jednu kuću.

CNN je razgovarao i sa brazilskim biznismenom Daglasom Rokeom koji je takođe kupio farmu za jedan evro pre nego što je u Italiji proglašen karantin. Roke se „zaglavio“ u jednom toskanskom gradiću, pošto mu je let otkazan dok je sa svojim prijateljem iz Sao Paola nadzirao renoviranje kuće.

Njegov prijatelj ima porodičnu kuću u okolini Venecije u kojoj su odseli; da toga nije bilo, ostali bi na ulici pošto su i hoteli zatvoreni.

„Počinjao sam renoviranje i onda je sve ostalo u blokadi“, ispričao je Roke. „Bilo je užasno, let nam je otkazan, a imali smo problema i sa brazilskim konzulatom.“

Roke je u Italiju došao u februaru, a njegova porodica ostala je u Brazilu. I on i njegov prijatelj suočili su se sa sličnim problemima kao i drugi zaglavljeni u ruralnoj Italiji i nedovršenim kućama – nedovoljno visoki mečeni limiti za kreditne kartice, zimska odeća u kojoj su došli, bez one laganije koja im je sada neophodna, a Roke je jedan od kupaca koji strahuju da ponovo dođu u Italiju kada jednom budu uspeli da se vrate kući.

Tagovi