2
Pandemija koronavirusa promenila je izgled svetskog tržišta za 180 stepeni. Neke od tradicionalno najunosnijih industrija sada jedva krpe kraj sa krajem, dok sa druge strane, do sada nepoznata imena u svetu biznisa u sefovima čuvaju višemilionske sume.
Pročitajte još:
Koronavirus naučio nas je jednoj stvari – sve ima svoju cenu. Nažalost, to se odnosi i na zdravlje. Oni koji su početkom pandemije ušli u proizvodnju medicinske opreme, aparata i vakcina profitirali su vrlo brzo, dok su turizam i aviosaobraćaj beležili najveće gubitke.
DOBITNICI
Proizvođači vakcina
Na prvom mestu ove liste sasvim sigurno su proizvođači vakcina.
Sa jedne strane, vakcine su jedini način da se korona obuzda i spasu ljudski životi, ali sa druge strane i vrlo unosan biznis. Precizna računica još uvek ne postoji, prvenstveno jer nisu svi proizvođači obelodanili cenu doza, ali ni koliko ih je prodato ni koliko će biti. Jasne su dve stvari. Prvo, potražnja i dalje velika, posebno u Africi, Indiji i zemljama sa nižom stopom vakcinacije. Drugo, profit se meri u milijardama.
Britanski Gardijan u martu pokušao je da dođe do preciznih podataka koliko su kompanije zaradile na proizvodnji vakcina. Uporedili su podatke o očekivanom profitu kompanija koje su same obajvile kakvu zaradu očekuju u 2021. godini i analitičara iz banaka poput “Barclays” i “SVB Leerink”.
Podaci do kojih su došli kažu sledeće:
“Njih devetoro poseduje zajedničko neto bogatstvo u iznosu od 19,3 milijarde dolara. Ovaj iznos dovoljan je da se 1.3 puta u potpunosti vakcinišu svi stanovnici zemalja sa niskim prihodima”, navela je u saopštenju Alijansa za vakcine.
„Ovi milijarderi su oličenje ogromne dobiti koju mnoge farmaceutske korporacije ostvaruju od monopola koji imaju nad vakcinama“, rekla je Ana Mariot iz organizacije Okfam.
Proizvođači medicinske opreme
Tokom 2020. najveća trka na svetskom nivou vodila se za respiratore, maske i zaštitnu opremu. Proizvođači respiratora najviše su zaradili, jer je potražnja u jeku korone bila nekoliko desetina puta veća od ponude.
Tokom 2020. godine proizvođači su zabeležili ogroman porast profita koji na globalnom nivou iznosi čak 11,7 milijardi. Godinu dana ranije, kada nije bilo koronavirusa, to tržište vredelo je 4,6 milijardi. Čak iako se situacija sa virusom stabilizuje, procene su da će „tržište restiratora“ do 2026. godine biti vredno čak 5,2 milijarde dolara.
Isti je slučaj sa tržištem maski. Procenjuje se da će do 2027. godine proizvodnja maski na globalnom nivou vredeti 3,59 milijarde dolara, što je porast do 7,1 odsto u odnosu na period pre korone, navodi magazin Fortune.
Platforme za frilens poslove
Svetska platforma koju frilenseri koriste za plaćanje, Pajonir, objavila je istraživanje koje pokazuje da je od početka koronavirusa u ovoj delatnosti zabeležen ogroman rast i da su prihodi od juna prošle godine porasli za 28 odsto.
Potpredsednik marketinga Pajonira Džoni Stil ocenio je da je prva polovina 2020. bila „tobogan“ za svetsku frilens ekonomiju i da je, kao i druge industrije, osetila uticaj kada je pandemija prvobitno pogodila, ali da je povratak bio „zapanjujući“.
Onlajn kupovina
Tokom karantina najveći procvat doživela je onlajn kupovina. E-šoping više nije bio sinonim za kupovinu odeće i obuće, već su se naručivali i kućni aparati, hrana, tehnika, lekovi, sveže namirnice iz supermarketa… Najviše su profitirale aplikacije za dostavu i kurirske službe, koje nisu mogle da postignu toliki obim posla.
GUBITNICI
Turistički sektor
I dok se mnoge turističke kompanije ovog leta nadaju normalizaciji i boljoj turističkoj sezoni i dalje ne mogu da se „osveste“ zbog posledica prethodne, propale sezone. Naime, svetske turističke organizacije u protekloj godine zabeležile su čak 65 odsto manje dolazaka i boravaka turista na njima. Prema podacima Svetske turističke organizacije šteta u turizmu veća je od 460 milijardi dolara.
I dok se mnoge turističke kompanije ovog leta nadaju normalizaciji i boljoj turističkoj sezoni i dalje ne mogu da se „osveste“ zbog posledica prethodne, propale sezone. Naime, svetske turističke organizacije u protekloj godine zabeležile su čak 65 odsto manje dolazaka i boravaka turista na njima. Prema podacima Svetske turističke organizacije šteta u turizmu veća je od 460 milijardi dolara.
Industrija zabave
Od početka korona krize, većina festivala i koncerata je otkazana ili odložena. Na tom spisku su i marketinški vrlo unosni festivali poput „Koačele“ ili „Evrovizije 2020“, dok je dodela „Emi“ nagrada održana onlajn. Kako navodi „Forbs“ samo bioskopi širom sveta izgubili su 2,2 milijarde dolara, što je najniža zarada u poslednjih 40 godina. Ovaj trend će se nastviti.
Prema prognozama kompanije Ampere Analysis, koja se bavi analizom tržišta, globalni sektor zabave izgubiće u narednih pet godina 160 milijardi dolara (146 milijardi evra) planiranog rasta, kao rezultat krize izazvane pandemijom koronavirusa.
Aviokompanije
Korona virus prizemljio je na hiljade aviona, čak procene su da su avio komapanije u jeku krona krize morala da smanje kapacitete za do 90 odsto. Prema procenama Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), avio-industrija izgubila je 252 milijarde američkih dolara zbog korone. Kako finasijska podrška država mnogima nije bila dovoljna tri aviokompanije – South African Airways, Norwegian i Virgin Australia – nisu uspele da izbegnu bankrot.
Profesionalni sport
I profesionalni sport doživeo je istu sudbinu kao industrija zabave. Brojna takmičenja su otkazana ili pomerena, a možda najbolji primer koliko je to koštalo su 32. letnje Olimpijske igre. OI u Tokiju pomerene se su sa 2020. na 2021. godinu što je organizatore koštalo čak 1,9 milijardi evra. Japan je u organizaciju OI uložio 13 milijardi
Iako imaju milionske ugovore, korona kriza uticala je i na profesionalne sportiste individulano, a najviše pažnje protekle godine izazvala je vest da je bokser Flojd Mejveder bakrotirao i pokušao da od fanova ižicka pare koje bi mu oni davali za video pozive sa njim.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
