Korona je stvorila dve Evrope MAPA

Pokazalo se da je 72 odsto ispitanika u Danskoj, 65% u Nemačkoj, 64% u Francuskoj i 63% u Holandiji reklo je da koronavirus nije naneo njima ili njihovoj porodici ozbiljnu zdravstvenu ili ekonomsku pretnju u poslednjih 18 meseci, piše Gardijan.Ove brojke su, međutim, dramatično se razlikuju od onih u zemljama istočne i južne Evrope, u kojima je većina u Mađarskoj (65%), Španiji (64%), Portugalu (61%), Poljskoj (61%), Bugarskoj (59%) i Italiji ( 51%) izjavila suprotno.Neusklađenost mišljenja mogla bi da dovede do društveih podela širom Evrope koje bi mogle da oblikuju politiku zemalja u godinama koje dolaze.„Evropa je danas kontinent podeljenih iskustava, pojavile su se velike podele koje bi mogle da budu ozbiljne isto koliko i dužničke krize migrantske krize 2015. godine“, rekao je Mark Leonard, autor izveštaja i suosnivač ECFR-a.Ispitanici su bili nesaglasni i po pitanju poverenja te je 20 odsto ispitanika mlađih od 30 godina reklo da su mere zabrane koronavirusa „izgovor za kontrolu javnosti“, nasuprot 71% starijih od 60 godina koji veruju da je cilj suzbijanje širenja virusa.

istraživanje je otkrilo i snažan generacijski jaz u pogledu uticaja pandemije, pri čemu je dve trećine ispitanika starijih od 60 godina reklo da nije doživelo lične posledice, u poređenju sa 43 odsto mlađih od 30 godina, koji su na pitanje odgovorili istim odgovorom.Ne veruju institucijamaU svim anketiranim zemljama, istraživanje je pokazalo da je 64% ispitanika imalo „poverenje“ u javne institucije i njihovu brigu za bezbednost, dok je oko 19% njih bilo „sumnjičavo“ i imalo za cilj da prikrije vladinu nemoć i nesposobnost.Podaci su otkrili i zapanjujuću podelu između ljudi koji su pandemiju doživjeli kao zdravstvenu krizu, od kojih je većina imala poverenje u motive svoje vlade, i onih koji su to doživeli kao ekonomsku katastrofu, i uglavnom bili manje poverljivi i sumnjičaviji.Istraživanje je takođe pokazalo da je samo 22 odsto Evropljana reklo da se oseća "slobodno" da upravlja svojim životom onako kako im odgovara tokom pandemije, dok je 64% onih koji su rekli da se osećaju ugnjetavano od početka pandemije.

Takođe je udeo onih koji su se osećali „neslobodnim“ bio je znatno veći među onima koji su pretrpeli ekonomske, a ne zdravstvene posledice, a najizraženiji je bio u Nemačkoj, gde je 49% ispitanika reklo da više ne obavlja slobodno svakodnevne aktivnosti.Ovo će uticati na kampanje političaraAutori izveštaja sugerišu da je to pitanje važno, zbog značajnog pomaka u načinu na koji se političke partije odnose prema slobodi nakon pandemije, pri čemu su mnoge velike stranke užurbano prihvatale prinudne akcije centralnih vlada, a mnoge populističke partije postale liberalnije.Autori su rekli da je ispitivanje, sprovedeno u maju i junu na reprezentativnim uzorcima više od hiljadu ljudi, otkrilo važne razlike i socijalne tenzije između i unutar država članica EU koje bi trebalo da podstaknu vlade da ozbiljno razmisle o svom odlučivanju u oblasti zdravlja, ekonomije i ljudskih sloboda.Takođe postoji i podela između onih koji su se suočili sa koronom i onih koji nisu, tačnije onih koji favorizuju dugoročna ograničenja i onih koji misle da građanske slobode moraju da budu vraćene u potpunosti. Podela koja najviše zabrinjava jeste ona među onima koji veruju motivima svojih vlada i onih koji ne veruju.BONUS VIDEO: Novi soj koronavirusa varijanta C.1.2

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinovisojkovidc12ik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2358799"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram