Ukrajinske snage već mesecima pokušavaju da povrate grad Bahmut na istoku zemlje. Upravo ovaj grad bio je poprište najkrvavije bitke od početka rata u Ukrajini, a od pre nekoliko meseci Rusi kontrolišu veći deo grada. Sada je, međutim, otkriveno da postoji tim elitnih snajperista koji se nazivaju "Duhovi Bahmuta", vrše noćne napade u okolini grada i svim snagama pokušavaju da povrate kontrolu nad njim.
Duh, komandant snajperskog tima, odveo je novinare BBC-a do mesta koje on naziva „ivicom postojanja“ – njihove baze na periferiji grada.
„Duh je moj pozivni znak. Kada smo počeli da unosimo teror u Bahmut, dobili smo ime ‘Duhovi Bahmuta'“, rekao je on.
Njihova baza je već u dometu ruske artiljerije. Duh se nije pomakao na zvuk granate koja je pala u blizini.
„Artiljerija uvek zabrinjava ljude. Možete se sakriti od artiljerije, ali ne i od snajpera“, kaže on, piše BBC.
Duhovi, tim od oko 20 vojnika, operišu na ivicama Bahmuta poslednjih šest meseci.
Na pitanje novinara BBC-ja koliko je njegov tim ubio Rusa, komandant odgovora: „Postoji potvrđen broj – 524. Sedamdeset šest je mojih“. Tim elektronski beleži svaki hitac kroz nišan svojih pušaka.
Ipak, ne računaju svi. Jedan od strelaca, kodnog imena Kuzia, kaže: „Nije ništa čime se treba ponositi. Mi ne ubijamo ljude, mi uništavamo neprijatelja“.
Pre rata je radio u fabrici. Kaže da nikada nije voleo oružje, ali se osećao primoranim da uzme oružje u ruke kada je Rusija izvršila invaziju.
Kuzia obavlja poslednju proveru svoje snajperske puške Baret američke proizvodnje: „Svaka misija je opasna, kada napravimo grešku, neprijatelj može da vas pogodi. Naravno da se bojim – samo budala ne bi plašila“, kaže on.
Na jednoj misiji će ga pratiti Taras, njegov posmatrač. Kuš je vozač – koji će ih dovesti što bliže liniji fronta. Odatle će tim od dva čoveka morati da prepešači više od 1,6 kilometara da bi stigao do cilja. Komandant će ostati u bazi, zajedno sa početnikom, poznatim jednostavno kao Britanac.
Najmlađi član tima je ime dobio nakon početne obuke u Velikoj Britaniji.
Duh kaže da je svakog člana tima birao na osnovu njihove „humanosti i patriotizma“, a ne vojnog iskustva i veština.
Kako se sumrak približava, tim kreće u akciju. Novinar BBC-ja i kamerman ih prate. Kuš, vozač, kaže da je deo rute još uvek na meti ruske artiljerije.
Dok on pokreće motor, svi se krste. Kuš počinje da pušta muziku sa svog telefona. Kaže da im ukrajinska rep pesma podiže na raspoloženje. Ali to će takođe prikriti zvuk granatiranja.
U početku je teško čuti eksplozije u blizini zbog zveckanja vozila, koje Kuš vozi velikom brzinom preko staza sa rupama. Ali on nekoliko puta pokazuje na nebo i upozorava, „da nešto dolazi“. U blizini se čuje nekoliko udara.
Grupa prolazi pored nekoliko razbijenih ukrajinskih oklopnih vozila koja nisu bila te sreće. Kuš pokazuje na minska polja sa obe strane zemljane staze.
Dvadeset minuta kasnije dolazi do naglog zaustavljanja u blizini srušene kuće. Dvočlani snajperski tim otvara vrata i nestaje prema drvoredu. Kuš viče, „Bog s tobom“ pre nego što brzo izađe.
Dok se vraćaju nazad, vidi se bljesak i čuje se glasna eksplozija. Kuš otvara vrata, dok vozi, da pogleda iza i izgovara niz psovki. Komad gelera je raskomadao jednu od zadnjih guma. Usledilo je nervozno hodanje nazad u bazu.
Kada su se vratili, Kuš pokazuje novinarskoj ekipi veliki komad nazubljenog metala koji je pocepao gumu.
Tada je već bio mrkli mrak i granatiranje je utihnulo. U svojoj bazi oni zabrinuto drže radio stanice za vesti od snajperskog tima. Kuš i Britanac nervozno koračaju po bazi.
Duh telefonira svojoj sedmogodišnjoj ćerki. Ona je na zvučniku kada uzbuđeno viče: „Volim te tata“. To je kratak nalet normalnosti – ali on ju je već naučio kako da koristi pištolj.
Sedam sati kasnije, uz malo sna, vreme je za evakuciju. Ekipa se sklonila u zgradu, a zatim su se vratili u vozila.
Ovog puta je mrak, ali Kuš pokušava da vozi po sećanju – izbegavajući da upali farove kako bi privukao pažnju. Još jedno naglo zaustavljanje i tim snajpera od dva čoveka se vraća u bazu.
PROČITAJTE JOŠ:
Olakšanje je opipljivo kada se vrate u bazu. Kuzia kaže: „Jedan hitac, jedna meta.“
Sada će se odmarati do misije sledeće noći. Kuzija kaže: „Srećan sam što sam se vratio i srećan što su svi živi“.
Tokom proteklih šest meseci nekoliko članova tima je povređeno, uključujući i komandanta Duha. Ali niko od njih nije ubijen.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu