9
“Vraćamo se onome što smo nekada bili, umerenoj islamskoj zemlji otvorenoj prema svetu i svim religijama... Nećemo gubiti 30 godina života boreći se protiv ekstremnih ideja, uništićemo ih odmah”, rekao je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman u svom govoru 2017. Pod njegovim vođstvom Saudijska Arabija je u poslednjih nekoliko godina pokrenula talas dubokih društvenih i kulturnih promena, pokušavajući da modernizuje inače strogo konzervativno društvo. Iako reforme ohrabruju mnoge liberalno orijentisane ljude i investitore, one su istovremeno naišle na kritike i otpor delova tradicionalne elite, pa i na sumnje međunarodnih posmatrača.
Kada je pre skoro tačno 8 godina najavio zaokret u društvenim odnosima, saudijsko društvo bilo je oličenje konzervativne zatvorenosti: bez bioskopa, bez koncerata, sa ženama koje ne smeju da voze ili da samostalno putuju. Danas, nepunu deceniju kasnije, održavaju se koncerti svetskih zvezda, bioskopski hitovi dolaze do stanovnika ove zemlje, žene postaju ambasadorke i turisti sa Zapada postali su deo nove svakodnevice Saudijske Arabije. Mnogi na Zapadu kritikuju ove reforme kao kozmetičke i spore, te da služe da ublaže imidž režima, dok konzervativni krugovi unutar saudijskog društva smatraju da su one radikalne i da dubinski menjaju karakter ove muslimanske zemlje. Zbog toga, analiza učinka saudijskog prestolonaslednika nije lak zadatak i podrazumeva sagledavanje svih aspekata njegove vladavine i najavljenih projekata koji bi trebalo da promene ne samo društvene odnose, već i ekonomsku sliku ove države.
PROČITAJTE JOŠ:
Uspon Muhameda bin Salmana do samog vrha saudijske vlasti bio je brz i odlučan, ali i neophodan za uspostavljanje ambicioznih društvenih i ekonomskih reformi. Sin sadašnjeg kralja Salmana, već sa 30 godina postao je ministar odbrane, a spomenute 2017. godine i formalni prestolonaslednik. Iako mlad, vrlo brzo je preuzeo ključne poluge vlasti i lansirao ono što je nazvao „Vizija 2030“, ambiciozan plan za modernizaciju društva i ekonomije.
„Vizija 2030“ obećava kraj zavisnosti od nafte i otvaranje prema svetu. Njen cilj je da se Saudijska Arabija pretvori u globalno konkurentnu ekonomiju zasnovanu na turizmu, tehnologiji, industriji i zabavi, a ne samo na ograničenim rezervama fosilnih goriva. Pokrenuti su mega-projekti poput futurističkog grada NEOM-a, luksuznih turističkih kompleksa na obali Crvenog mora, projekata električnih vozila i proizvodnje zelenog vodnika, kao i kulturnih manifestacija bez presedana u istoriji ovog kraljevstva.
No, MBS nije samo reformator kako često želi da se predstavi, on je i autoritarni strateg. Njegova borba protiv korupcije 2017. uključila je pritvaranje stotina članova kraljevske porodice i biznismena u hotel Ritz-Carlton u Rijadu. Mnogi su oslobođeni tek nakon što su predali deo svoje imovine. Taj potez je kod nekih izazvao divljenje, kod drugih strah, ali svakako je pokazao da su njegove reforme istovremeno i konsolidacija vlasti. Ubistvo novinara Džamala Kašogija imalo je negativan odjek u zapadnom javnom mnjenju i prvenstveno kod administracije predsednika Džoa Bajdena, te je poboljšavanje imidža ove države kroz Viziju 2030 postalo još važnije u toj novoj realnosti. Radi uspešne centralizacije moći u ovoj državi, neophodno je balansirati komplikovane odnose unutar domaće vladajuće elite, ali i odnose sa SAD kao najvažnijim saveznikom, a čiji delovi establišmenta imaju brojne sumnje u odnosu na Rijad. MBS se pokazao kao uspešniji u prvom zadatku, gde je tek dolazak Donalda Trampa na vlast omogućio i reset odnosa na spoljnopolitičkom planu.
Najvidljiviji deo promena se u poslednjih osam godina desio u društvenoj i kulturnoj sferi. Zabava, koja je decenijama bila zabranjena ili strogo ograničena, sada je u procvatu. Otvoreni su bioskopi, organizuju se koncerti i muzički festivali, uključujući i elektronski „MDL Beast“, koji je okupio više stotina hiljada posetilaca. Saudijska Arabija je čak i domaćin trke Formule 1 i velikih sportskih događaja. Njena nacionalna naftna kompanija „Saudi Aramco“ je i jedan od glavnih sponzora Formule 1, uključujući i tim britanskog Aston Martina.
Nezaobilazan simbol saudijskog prodora u globalni sport i popularnu kulturu jeste dolazak Kristijana Ronalda u saudijski fudbalski klub Al Nasr početkom 2023. godine. Njegov transfer, vredan više od 200 miliona dolara godišnje, bio je uvod u talas dolazaka drugih svetskih fudbalskih zvezda u Saudijsku Pro ligu, uključujući Karima Benzemu, Ngola Kantea i Sadio Manea. Ovi potezi deo su šire državne strategije, podržane fondom PIF, kojom Saudijska Arabija nastoji da postane nova globalna destinacija za sportski spektakl, a ujedno i kanal za unapređenje svog međunarodnog imidža. Za mnoge mlade Saudijce, prisustvo Ronalda i mečevi koji pune stadione postali su simbol toga da je njihova zemlja „stigla na veliku scenu“. Međutim, međunarodne organizacije upozoravaju da se iza sportskog glamura često krije i takozvani „sportswashing“, pokušaj da se imidž države poboljša kroz sport, uprkos ograničenjima kada je reč o ljudskim pravima i slobodi govora.
Osim zabave i sporta, promene su zahvatile i položaj žena, možda i najdelikatniju temu saudijskog društva. Od 2018. godine, žene smeju da voze. Mogu da putuju bez saglasnosti muškog staratelja. Pojavljuju se u medijima, bave se sportom, pa i služe u oružanim snagama. Jedna od njih, princeza Rima bint Bandar, postala je ambasadorka Saudijske Arabije u SAD, što je predstavljalo simbolički zaokret u promeni rodnih odnosa u javnom životu.
No, paralelno sa ovom liberalizacijom, režim zadržava čvrstu kontrolu nad političkim prostorom i uprkos pritisku aktivistkinja, reforme se sprovode dozirano. Pravo glasa postoji, ali u strogo ograničenim okvirima. Mediji su pod kontrolom, a politička opozicija faktički ne postoji, kao ni u mnogim sličnim državama. Taj, iz zapadnog ugla gledanja paradoks, progresivnih društvenih reformi uz autoritarne političke metode, srž je saudijskog „novog poretka“ pod MBS-om.
Suštinski deo reformi tiče se ekonomije. Saudijska Arabija je decenijama gradila svoj budžet gotovo isključivo na prihodima od izvoza nafte, ali svesna da ta era ne može da večno traje, posebno u svetu koji sve više prelazi na zelenu energiju, vlasti su odlučile da strateški diversifikuju ekonomiju. Centralni razvojni plan princa Muhameda bin Salmana, forsira razvoj turizma, industrije, startapova, finansijskih usluga i tehnoloških inovacija, sa ciljem da ne-naftni sektori do 2030. godine čine više od 50% BDP-a.
Turizam beleži ubrzan rast, te je samo u 2023. Saudijsku Arabiju posetilo više od 100 miliona domaćih i stranih posetilaca, čime je premašen zvanični cilj iz Vizije 2030, i to sedam godina ranije. Otvorena su luksuzna odmarališta na Crvenom moru, uvedena je elektronska turistička viza za građane više od 50 zemalja, a zemlje poput Kine, Francuske i Italije uložile su u hotele i kulturne projekte u ovoj državi. Paralelno s tim, Investicioni fond PIF, pod direktnom kontrolom MBS-a, upravlja sa preko 700 milijardi dolara kapitala i ulaže u desetine infrastrukturnih projekata, uključujući spomenuti futuristički grad NEOM, zabavni centar „Qiddiya“, kao i logističke i tehnološke zone širom kraljevstva.
Ove promene ipak nisu bezbolne. Država je u poslednjih nekoliko godina postepeno ukidala energetske subvencije, uvela porez na dodatu vrednost (PDV) od 15%, i najavila da će do 2030. ukloniti većinu beneficija koje su decenijama bile garantovane građanima zahvaljujući fosilnim gorivima. Pogođeni su pre svega oni slojevi koji su zavisili od javnog sektora, tradicionalno dominantnog u zapošljavanju Saudijaca. Nezaposlenost među mladima i dalje ostaje dvocifrena (oko 16–17%, iako u padu u odnosu na ranijih 33%), a mnogi visokoobrazovani mladi ljudi suočavaju se sa izazovima tranzicije ka privatnom sektoru. Otvoreno je pitanje da li će svi ambiciozni planovi u tehnološkom i industrijskom sektoru zaista nadomestiti prihod od nafte, naročito ako globalni energetski prelazak ubrza. Za sada, tempo promena jeste impresivan, ali izazovi ostaju ozbiljni, naročito u pogledu socijalne jednakosti i dugoročne fiskalne održivosti države.
Za razliku od arapskih proleća koja su često rezultirala haosom, a u ekstremnim slučajevima građanskim ratovima, MBS-ove reforme su pažljivo vođene odozgo, sa ciljem da menjaju društvo bez gubitka kontrole. Ta strategija ima svojih prednosti. Saudijska Arabija se zaista menja, i to brže nego bilo kad u svojoj istoriji.
Naravno pitanje ostaje, koliko je tih promena trajno, a koliko zavisi od sposobnosti i volje jednog čoveka? Da li će liberalizacija preživeti sledeću političku krizu? I mogu li se društvene slobode proširiti bez otvaranja političkog prostora za oponente režima ili radikalne elemente koji bi želeli da vrate Saudijsku Arabiju u pređašnje stanje?
Prestolonaslednik deluje kao neko ko veruje u budućnost, jer je njegova politička sudbina trenutno direktno vezana za ishod reformskog kursa. Ukoliko ovaj novi kurs bude veliko ekonomsko opterećenje za građane i društvene promene budu suviše nagle, reakcionarni talas uvek može da promeni društvenu klimu i vrati je u pređašnje stanje. Dosta će zavisiti i od strane podrške, poput odnosa između tolerancije i kritika u odnosu na društveni poredak u ovoj državi. Američki saveznici mogu da podržavaju reformski kurs vlasti i ignorišu manjkavosti, što deluje da trenutno čini Donald Tramp, a mogu poput prethodne demokratske administracije da budu veoma kritički nastrojeni prema MBS-u sa ciljem njegove međunarodne izolacije. Za mnoge mlade Saudijce, trenutne reforme su veliki pomak. Za druge, put ka istinskoj slobodi tek je počeo.
