1
Nasilje uz upotrebu vatrenog oružja je konstanta u američkom životu - ali to je pitanje veoma političko, jer postoje ljudi koji žestoko štite svoje pravo na nošenje oružja.
BBC donosi pregled brojki koji se ističu u slučajevima masovnih pucnjava u SAD-u.
Do sada je bilo više od 560 masovnih pucnjava širom SAD ove godine, prema Arhivu nasilja iz oružja, koji definiše masovnu pucnjavu kao incident u kojem je četiri ili više ljudi povređeno ili ubijeno. Njihove brojke uključuju pucnjave koje se dešavaju u kućama i na javnim mestima.
Za svaku od poslednje tri godine bilo je više od 600 masovnih pucnjava – u proseku skoro dva dnevno.
U najsmrtonosnijem takvom napadu, u Las Vegasu 2017. godine, poginulo je više od 50 ljudi, a 500 je ranjeno. U velikoj većini masovnih pucnjava, međutim, poginulo je manje po 10 ljudi.
48.830 ljudi umrlo je od povreda izazvanih oružjem u SAD tokom 2021. godine, prema najnovijim podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). To je skoro 8 odsto više u odnosu na 2020. godinu, koja je bila rekordna godina po broju smrtnih slučajeva od vatrenog oružja.
Dok masovna pucnjava i ubistva iz vatrenog oružja (ubistva) generalno privlače veliku pažnju medija, više od polovine ukupnog broja u 2021. godini bila su samoubistva. Te godine, više od 20.000 smrtnih slučajeva bila su ubistva, prema CDC-u.
Podaci pokazuju da više od 50 ljudi ubije svaki dan iz vatrenog oružja u SAD.
To je znatno veći udeo ubistava nego što je to slučaj u Kanadi, Australiji, Engleskoj i Velsu i mnogim drugim zemljama.
Iako je izračunavanje broja oružja u privatnim rukama širom sveta teško, najnoviji podaci iz Small Arms Survei – istraživačkog projekta sa sedištem u Švajcarskoj – procenjuju da je u SAD 2018. bilo 390 miliona oružja u opticaju.
Odnos u SAD od 120,5 komada vatrenog oružja na 100 stanovnika, sa 88 na 100 u 2011. godini, daleko nadmašuje onaj u drugim zemljama širom sveta.
Noviji podaci iz SAD sugerišu da je vlasništvo oružja značajno poraslo u poslednjih nekoliko godina. Studija, koju je u februaru objavio Annals of Internal Medicine, otkrila je da je 7,5 miliona odraslih Amerikanaca uzelo oružje između januara 2019. i aprila 2021. godine.
Ovo je zauzvrat izložilo 11 miliona ljudi vatrenom oružju u njihovim domovima, uključujući 5 miliona dece. Otprilike polovina novih vlasnika oružja u tom vremenskom periodu bile su žene, dok su 40 odsto bili Afroamerikanci ili Hispanci.
Većina Amerikanaca je za kontrolu oružja. Prema anketi Galupa, 57 odsto ispitanih Amerikanaca reklo je da želi strožije zakone o oružju – iako je to palo prošle godine.
32 odsto je reklo da zakoni treba da ostanu isti, dok je 10 odsto ispitanih reklo da ih treba „učiniti manje strogim“.
Pitanje je izazvalo izuzetne podele i uglavnom se odvija po partijskoj liniji.
„Demokrate su skoro jednoglasne u svojoj podršci strožijim zakonima o oružju“, primetila je druga Galupova studija, sa skoro 91 odsto glasača za strože zakone o oružju.
Samo 24 odsto republikanaca se, s druge strane, složilo sa istom izjavom, zajedno sa 45 odsto nezavisnih birača.
Neke države su preduzele korake da zabrane ili striktno regulišu vlasništvo nad oružjem za napad. Zakoni se razlikuju u zavisnosti od države, ali Kalifornija je, na primer, zabranila vlasništvo nad oružjem za napad sa ograničenim izuzecima.
Neke kontrole široko podržavaju ljudi koji se nalaze na političkim podelama – kao što su ograničenja koja regulišu prodaju oružja ljudima koji su mentalno bolesni ili se nalaze na listama „nadgledanja“.
PROČITAJTE JOŠ:
Uprkos godinama finansijskih problema i unutrašnjih sukoba, Nacionalno udruženje za oružje (NRA) ostaje najmoćniji lobi za oružje u Sjedinjenim Državama, sa značajnim budžetom za uticaj na članove Kongresa na politiku oružja.
Tokom poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, ona, kao i druge organizacije, dosledno su trošile više na poruke za prava na oružje nego njihovi rivali u lobiju za kontrolu oružja.
Brojne države su takođe otišle toliko daleko da su u velikoj meri eliminisale ograničenja o tome ko može da nosi oružje. U junu 2021. godine, na primer, guverner Teksasa Greg Abot potpisao je zakon o „zakonu o nedozvoljenom nošenju” koji omogućava stanovnicima države da nose pištolje bez dozvole ili obuke.
Slično tome, u aprilu prošle godine Džordžija je postala 25. u zemlji koja je eliminisala potrebu za dozvolom za prikrivanje ili otvoreno nošenje vatrenog oružja. Zakon znači da svaki građanin te države ima pravo da nosi vatreno oružje bez dozvole ili dozvole.
Zakon je podržala NRA, a lideri unutar organizacije nazvali su ovaj potez „monumentalnim trenutkom za Drugi amandman“.
BONUS VIDEO: Masakr u Mejnu – više desetina osoba ubijeno i ranjeno
