0
U Moskvi ostaju vanredne mere bezbednosti, nakon pobune Vagnerovih plaćenika koja je uzdrmala poziciju ruskog predsednika Vladimir Putina, prenosi BBC. Mnoga pitanja su još uvek otvorena.
Šta će Putin dalje?
Za zapanjujuća 24 sata Vladimir Putin se suočio sa najvećim izazovom svog autoriteta od dolaska na vlast pre više od dve decenije. Iako se čini da je neposredan rizik ograničen, ruski stručnjaci kažu da Putin ne izgleda kao jak, već prilično „pretučeno“.
Putinovo široko zapaženo gađenje prema izdaji ogleda se u njegovom strogom nacionalnom TV obraćanju u subotu ujutro, gde je optužio lidera Vagnera Jevgenija Prigožina za „ubod nožem u leđa“ i izdaju, prenosi BBC.
Od tada ruski predsednik nije viđen u javnosti, a u bliskoj budućnosti nije planirano novo obraćanje predsednika. U unapred snimljenom intervjuu na državnoj televiziji u nedelju – koji je izgleda rađen pre pobune – Putin je rekao da je uveren u napredak rata u Ukrajini.
U Moskvi su i dalje na snazi antiterorističke mere bezbednosti, ali je nejasno da li se predsednik Putin trenutno uopšte nalazi u ruskoj prestonici.
Neki predviđaju da će Putin na neki način napasti, bilo vojno na Ukrajinu, ili unutar Rusije one koji ga nisu podržali.
Poljski poslanik u Evropskom parlamentu Radek Sikorski rekao je za BBC da će ruski lider „verovatno očistiti one za koje smatra da se kolebaju”, što znači da će njegov režim postati „autoritativniji i brutalniji u isto vreme”.
Šta će Prigožin da radi u Belorusiji?
Čovek koji stoji iza pobune, Jevgenij Prigožin, je slobodan čovek. Uprkos pokušajima da sruši vojno rukovodstvo Rusije, optužba za oružanu pobunu protiv njega je odbačena. Ali ne znamo sve detalje sporazuma koji je postignut između Kremlja i Vagnera.
Ruski analitičari ne očekuju da će Prigožin tiho nestati u noći.
Vođa plaćenika – koji je bio veoma glasna figura desetina hiljada boraca u Ukrajini – takođe je bila važna ličnost za predsednika Putina, koji je dugo delovao u senci.
Proveo je godine radeći prljave poslove za Kremlj, od borbi u Siriji do borbi u Ukrajini 2014. godine, kada je Rusije pripojila Krim.
Ali nakon osporavanja autoriteta gospodina Putina – a neki tvrde da ponižavaju ruskog lidera – još uvek treba odgovoriti na pitanja o tome koje su mu garancije date za bezbednost i njegovu ulogu u budućnosti.
Posmatrači se pitaju koliko će beloruski lider Aleksandar Lukašenko moći da izvrši kontrolu nad Prigožinom – ako zaista ode u Minsk – i, ukoliko Vagnerove snage pođu za njim, kakvu će pretnju predstavljati Rusiji, Belorusiji i Ukrajini.
Šta se sada dešava sa Vagner grupom?
Pre ove zapanjujuće oružane pobune, desetine hiljada Vagnerovih plaćenika igrale su ključnu ulogu u Putinovom ratu protiv Ukrajine. Ali Vagnerovi dani kao nezavisne vojske već su se bližili kraju.
Prigožin i njegove snage odolevale su pritiscima da ih apsorbuju u rusko ministarstvo odbrane – a gađenje zbog tog poteza smatra se ključnim faktorom u pretvaranju dugotrajne svađe u pobunu.
Ali pošto je kratkotrajna pobuna završena – a Prigožin sada očigledno ide u izgnanstvo – mnogi se pitaju šta će njegovi borci učiniti.
Čini se da su optužbe odbačene protiv onih koji su umešani u pobunu. Video snimci na društvenim mrežama pokazuju kako Vagnerovi vojnici napuštaju grad Rostov na Donu, gde su preuzeli kontrolu nad vojnim bazama. Guverner Voronježa, koji se nalazi na pola puta između Rostova i Moskve, rekao je da Vagnerove snage takođe napuštaju njegov region.
Međutim, nejasno je da li će oni sada jednostavno sarađivati i biti integrisani u redovnu rusku vojsku – ili će čak i redovni ruski vojnici sada dobrovoljno služiti uz njih.
I da li će se jednostavno vratiti borbama u postojećim konfliktnim zonama u Ukrajini, kao što sugerišu ruski državni mediji? Neki analitičari su izrazili zabrinutost da bi borci mogli da prate Prigožina na zapadu ako on ode u Belorusiju – najbližu tačku odakle bi Rusija mogla da napadne ukrajinsku prestonicu Kijev.
Kako će to uticati na rat u Ukrajini?
Grupa Vagner je pružala neke od najuspešnijih udarnih trupa koje se bore u Ukrajini, iako su mnogi njeni borci izvučeni iz zatvora, namamljeni obećanjem slobode za službu na prvoj liniji. Oni su bili u velikoj meri uključeni u rusko zauzimanje grada Bahmuta, na primer.
Rusija tvrdi da pobuna do sada nije imala uticaja na njenu kampanju u Ukrajini.
Međutim, ruske snage će bez sumnje čuti šta se dešava i te vesti mogu biti demorališuće. Neki sugerišu da bi moglo doći do sukoba između rivalskih jedinica u narednim danima, u zavisnosti od toga kakvi će naknadni potresi ponovo biti u Rusiji nakon događaja u subotu.
U Ukrajini, pored zabrinutosti zbog rizika da bi Rusija mogla eskalirati svoje učešće, vojni lideri će tražiti mogućnosti zbog nestabilnosti preko granice.
Kijevske snage su pokrenule kontraofanzivu da povrate teritorije koje su zauzeli okupatori i veruju da nemiri u Rusiji nude „prozor mogućnosti“.
Bivši američki ambasador u Ukrajini Bil Tejlor rekao je za BBC da su ukrajinske snage u „dobroj poziciji“ da iskoriste taktičke slabosti otkrivene iznenadnim pokretom Vagnerovih boraca.
Šta su SAD i drugi znali unapred?
Dok se činilo da je Prigožinova pobuna zatekla Kremlj nespremnog, američke špijunske agencije su već primetile znake da on planira da reaguje i obavestile su predsednika Džozefa Bajdena sa ključnim liderima Kongresa ranije ove nedelje, prenose američki mediji.
Američki obaveštajci su primetili da vođa plaćeničke grupe gomila oružje, municiju i drugu opremu u blizini granice sa Rusijom, preneo je CNN.
Prema pisanju Njujork tajmsa, predsednik Bajden je razgovarao sa liderima Francuske, Nemačke i Velike Britanije zbog zabrinutosti da bi Putinova kontrola nad ogromnim ruskim arsenalom nuklearnog oružja mogla da bude ugrožena usred haosa.
Šefovi američkih špijuna mesecima su pratili pogoršanje odnosa između Prigožina i ruskih zvaničnika odbrane, a obaveštajci su zaključili da je to znak da rat u Ukrajini ide loše i po Vagnera i po regularnu vojsku, piše list.
U međuvremenu, Vašington post kaže da su SAD možda shvatile da Prigožin nešto planira još sredinom juna.
Ključni pokretač bio je dekret ruskog ministarstva odbrane od 10. juna kojim se naređuje svim dobrovoljačkim odredima – poput Vagnerove grupe – da potpišu ugovore sa vladom, što bi zapravo predstavljalo preuzimanje Prigožinovih plaćeničkih trupa.
Zvaničnici su za list rekli da je „bilo dovoljno signala da se rukovodstvu može reći… da se nešto sprema“ – ali tačna priroda Prigožinovih planova nije bila jasna sve dok pobuna nije počela.
Predsedniku Putinu je takođe rečeno da Prigožin nešto planira, prenosi list. Nije jasno kada mu je to tačno rečeno, ali je to bilo „definitivno pre više od 24 sata“, rekao je u subotu američki zvaničnik, a prenosi list.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta misli ruski narod?
Putinovo obraćanje naciji dok se kriza odvijala smatra se znakom koliko je ozbiljno gledao na pretnju i potrebu da se afirmiše u ruskoj javnosti.
„Mnogi u eliti će lično okriviti Putina što je sve otišlo tako daleko i što nije bilo odgovarajuće reakcije predsednika na vreme“, napisala je vodeći ruski analitičar Tatjana Stanovaja na Telegramu. „Zbog toga je cela ova priča i udar na Putinove pozicije“.
Iako je teško izvući zaključke o ukupnom ruskom javnom mnjenju, lideri zemlje bi bili zabrinuti prizorom civilnih posmatrača koji aplaudiraju Vagnerovim jedinicama u gradu Rostovu.
Dok su Vagnerove trupe napuštale grad nad kojim su efektivno preuzele kontrolu tokom svoje pobune, dočekala ih je gomila koja ih je očigledno podržavala koja je navijala, pljeskala i fotografisala.
Međutim, vredi napomenuti da su neki stanovnici naizgled požurili da napuste grad vozom u subotu nakon što je Vagner stigao.
BONUS VIDEO: Radić: Vagner može da stvori unutrašnje probleme Putinu
