0
Švedska je juče odlučila da zvanično podnose zahtev za članstvo u NATO savezu. Dan ranije, istu odluku donela je i Finska. Da bi ove ove zemlje postale deo najvećeg vojnog saveza na svetu, potrebna je jednoglasna podrška 30 zemalja članica, ali kako stvari stoje, taj stav unutar saveza ne postoji. Prva zemlja, ali ne i jedina, koja bi mogla da ukoči proces proširenja NATO-a je Turska.
Nakon što je Finska napravila prvi zvaničan korak ka članstvu u NATO-u, većina zemalja članica tog saveza podržala je tu odluku. Prva negativna reakcija stigla je iz Istanbula.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da „nema pozitivno mišljenje“ o ulasku dve pomenute zemlje u NATO što je obrazložio rečima da su „skandinavske zemlje poput pansiona za terorističke organizacije“ aludirajući na kurdske i levičarske militantne grupe koje su u Turskoj zabranjene ili proglašene terorističkim organizacijama.
Dan kasnije oglasio se i Erdoganov savetnik za spoljnu politiku Ibrahim Kalin i rekao da militantna Radnička partija Kurdistana (PKK) – koju su Turska, SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom – prikuplja sredstva i regrutuje u Evropi i da je njeno prisustvo „snažno i otvoreno i priznato“ posebno u Švedskoj.
„Ono što treba učiniti je jasno. Moraju prestati da dozvoljavaju da predstavništva, aktivnosti, organizacije, pojedinci i druge vrste prisustva PKK postoje u tim zemljama“, rekao je Kalin objašnjavajući koji su uslovi Turske da promeni stav.
Spisak zahteva potom je proširio ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu koji je pored „prestanka podržavanja terorista u svojim zemljama“ dodao i jasne bezbednosne garancije i ukidanje izvoznih zabrana Turskoj.
Zbog svega navedenog, Švedska i Finska su najavile razgovore sa turskom stranom, dok su iz NATO i SAD stigla uveravanja da Turska neće zaustaviti članstvo Finske i Švedske.
I Hrvatska ima svoje uslove, odnosno mogla bi da ih ima kada bi se o ulasku Finske i Švedske pitao predsednik Zoran Milanović.
Kako je rekao početkom maja, ako bude predstavljao Hrvatsku na NATO samitu u Madridu blokiraće zahtev za prijem ove dve zemlje. Dodao je da Finska i Švedska ne mogu da postanu članice saveza dok se ne promeni izborni zakon u BiH i da hrvatski Sabor ne sme da ratifikuje ničiji pristup u NATO.
Sa druge strane, hrvatski premijer Andrej Plenković ima drugačije mišljenje. On je krajem aprila izjavio da Milanović može sam da blokira ulazak Švedske i Finske u NATO „ako je frajer“ i upitao je „zašto onda pušta da to uradi parlamentarna većina u Saboru“.
Milanovićeve izjave u praksi su samo prazne pretnje. Njegova stranka SDP je u opozciji u parlamentu, a većinu ima Milanovićev „zakleti neprijatelj“ Plenković i koalicija okupljena oko njegove stranke HDZ. Parlament je taj, a ne predsednik, koji će doneti odluku da li će Hrvatska podržati ulazak neke zemlje u savez čiji je i sam deo.
Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo podržao je ulazak Finske i Švedske u NATO. Međutim, proteklih dana mogla su se čuti sporadična protivljenja toj ideji od strane pojedinih tamošnjih političara.
Lider desničarske partije „Liga“, koja je deo vladajuće koalicije, Mateo Salvini, istakao je da treba odložiti prijem ove dve zemlje u NATO. Dodao je i da slanje novog naoružanja Ukrajini ne doprinosi mirnom rešavanju situacije.
„Ne sada. Sve što udaljava od mira treba staviti na listu čekanja“, rekao je Salvini.
Italijanski ministar ekonomskog razvoja Đankarlo Đorđeti naveo je da veruje da odluka nordijskih nacija neće pomoći u okončanju sukoba u Ukrajini.
„Ulazak Švedske i Finske u NATO definitivno neće pomoći da se okonča sukob u Ukrajini“, rekao je i dodao da bi usvajanje takve mere „pogoršalo raspoloženje Moskve“.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako se niko iz samog vrha mađarske vlasti nije oglasio o namerama Švedske i Finske, postoji izvesan strah da bi ova zemlja mogla da koči proširenje NATO-a.
Ova zabrinutost potiče iz odbijanja Mađarske da uvede embargo na rusku naftu, zbog čega EU to još nije učinila. Mađarska je tražila stotine miliona evra od EU kako bi ublažila posledice koje će uslediti zbog odustajanja od ruske nafte.
Ova država se u velikoj meri oslanja na Rusiju za naftu i gas, a premijer Viktor Orban je do ruske invazije na Ukrajinu gajio bliske i prijateljske odnose sa Putinom.
BONUS VIDEO: Finska – napetosti oko ulaska u NATO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
