1
Džeku Tešeiri (21) preti dugogodišnja zatvorska kazna ako bude proglašen krivim za umešanost u ono što Pentagon smatra "veoma ozbiljan" rizik za nacionalnu bezbednost, rekli su stručnjaci.
Ovaj 21-godišnji vojni sajber specijalista osumnjičen je za curenje osetljivih američkih dokumenata. Pentagon je saopštio da veruje da je curenje bilo namerno krivično delo.
Očekuje se da će se Tešeira prvi put pojaviti pred sudom u petak u Bostonu. On je pripadnik obaveštajnog krila Nacionalne garde vazduhoplovstva Masačusetsa.
Sa kojim optužbama se suočava?
Merik Garland, američki državni tužilac, rekao je da se Tešeira suočava sa optužbama po Zakonu o špijunaži iz 1917. godine, prenosi BBC.
Stiven Stranski, advokat koji je ranije bio viši savetnik u Odeljenju za obaveštajno pravo Odeljenja za unutrašnju bezbednost, rekao je da je taj čin „veoma star i zastareo“ i da „u suštini kriminalizuje pojedinačno prikupljanje, obelodanjivanje ili potencijalno ponovno otkrivanje informacija o nacionalnoj odbrani“.
On je dodao da, iako je pojam „informacije o nacionalnoj odbrani“ samo nejasno definisan u zakonu, on u širokom smislu znači informacije koje „mogu povrediti Sjedinjene Države ili nas staviti u nepovoljan položaj u odnosu na drugu ili treću zemlju“.
Nekoliko špijuna i ljudi koji su delili poverljive informacije sa štampom i javnošću optuženo je od kada je zakon prvi put usvojen 1917. godine.
Istorijski se uglavnom primenjivao na Amerikance za koje je utvrđeno da špijuniraju u korist stranih zemalja, kao što su Džulijus i Etel Rozenberg, koji su pogubljeni 1953. nakon što su proglašeni krivima za prenošenje nuklearnih tajni Sovjetskom Savezu. Zakon o špijunaži je odobrio smrtnu kaznu za špijunažu „u vreme rata“ – a u to vreme su SAD bile umešane u korejski rat.
Nedavno je Zakon o špijunaži primenjen na uzbunjivače i ljude koji su otkrili osetljive informacije, uključujući izvor Vikiliksa Čelsi Mening i bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
Šta bi se moglo dogoditi ako bude proglašen krivim?
To će zavisiti od optužbi sa kojima će se Tešeira suočiti.
Kada je prvobitno usvojen Zakon o špijunaži, predviđao je zatvorske kazne od 20 godina ili manje i novčane kazne do 10.000 dolara po optužbi.
Novinska agencija Rojters citirala je Brandona Van Graka, bivšeg tužioca za nacionalnu bezbednost Ministarstva pravde koji sada radi u advokatskoj firmi Morison Foerster, koji je rekao da bi verovatne optužbe mogle da nose do 10 godina zatvora, čak i ako Tešeira nije nameravao da nanese štetu.
„Ovo je neko ko se suočava sa većim stepenom izloženosti godinama u zatvoru, jer su curenja bila toliko štetna“, rekao je Van Grak.
„Sigurno postoje krivične optužbe koje bi mogle biti pridružene tome [Zakon o špijunaži], a tu su i finansijske kazne“, rekao je Stranski.
„Ako ministarstvo pravde traži krivično kršenje Zakona o špijunaži, najčešće traže zatvorske kazne kao način da odvrate ove vrste budućih radnji“, dodao je.
Sekretar za štampu Pentagona je nagovestio da će se prema curenju odnositi izuzetno ozbiljno, rekavši da je to „namerno krivično delo“. Portparol Pentagona je rekao da su na snazi „strože“ smernice za zaposlene i da „svako ko krši ta pravila to radi namerno“.
BONUS VIDEO: Donalnd Tramp u Njujorškom sudu, ulazi u sudnicu