0
Situaciju na frontu u Ukrajini značajno bi mogla da preokrene novi moćni raketni sistem HIMARS, koji bi iz Sjedinjenih Država trebalo da stigne u ovu zemlju. Takođe, i ostale države Zapada najavile su nove vojne isporuke za Kijev, a do sada je ukupno 20 zemalja poslalo oružanu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije 24. februara. Ipak, to se pokazalo kao nedovoljno.
Iako je Zapad pokušao da pokaže jedinstvo i čvrst stav po pitanju ruske invazije na Ukrajinu, njihovo zalaganje do sada nije bitno uticalo na tok rata. Ali, uskoro bi predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i njegove trupe mogle da budu ojačane moćnim oružjem.
Naime, SAD su u utorak saopštile da su pristale na zahtev Kijeva za artiljerijski raketni sistem visoke pokretljivosti HIMARS, što će omogućiti ukrajinskim snagama da gađaju dublje iza ruskih linija dok ostaju van ruskog dometa.
HIMARS, koji će SAD poslati u ograničenoj količini (svega četiri komada), kako bi sprečile ukrajinske snage da ih koriste za napade na mete unutar Rusije, predstavljaju središnji deo paketa oružja vrednog 700 miliona dolara koje će biti plaćene iz fonda koji je formirao Kongres za pomoć Ukrajini prošlog meseca, koja iznosi 40 milijardi dolara.
Oružje koje je obećano ili poslato uključuje 72 haubice od 155 milimetara, 72 vozila za njihovu vuču, 144.000 metaka municije i više od 120 taktičkih bespilotnih letelica „Feniks duh“ koje su nedavno razvile američke vazduhoplovne snage posebno za potrebe Ukrajine.
Ko je još slao oružje?
Britanija je 20. maja saopštila da je do sada izdvojila 528 miliona evra za podršku ukrajinskoj vojsci. Vlada je saopštila da pomoć obuhvata 120 oklopnih vozila, više od 5.800 protivtenkovskih projektila, pet sistema protivvazdušne odbrane, više od 1.000 raketa i 4,5 tona eksploziva.
Početkom maja, premijer Boris Džonson je takođe obećao opremu za elektronsko ratovanje, protivbaterijski radarski sistem, opremu za ometanje GPS-a i hiljade uređaja za noćno osmatranje.
Takođe, Britanija tvrdi da je obučila više od 22.000 ukrajinskih vojnika.
Kancelar Olaf Šolc rekao je u sredu da će Ukrajini poslati sistem protivvazdušne odbrane sposoban da zaštiti „veliki grad“ od ruskih vazdušnih napada. Dodao je da će poslati i radarski sistem za praćenje koji može da otkrije neprijateljsku artiljerijsku vatru.
Ovako velika pošiljka je presedan u nemačkoj spoljnoj politici, jer je Berlin, koji je do sada drugim zemljama slao samo odbrambeno naoružanje, pristao da pomogne Ukrajinu samohodnim haubicama i tenkovima.
Nemačka pregovara sa zemljama istočne i južne Evrope o slanju neke od svoje opreme iz sovjetskog doba u Ukrajinu u zamenu za novije nemačke modele.
Sredinom aprila francuska vlada je saopštila da je isporučila Ukrajini vojnu opremu koja vredi više od 100 miliona evra. Nedelju dana kasnije predsednik Emanuel Makron obećao je još pomoći, uključujući protivtenkovske rakete Milan i samohodne haubice Cezar. Takođe, Senat je potvrdio da je Pariz poslao šest haubica i protivvazdušne rakete Mistral.
Rakete Mistral poslala je i Norveška, zajedno sa 4.000 protivtenkovskih oružja M72. Susedna joj Švedska je krajem februara objavila da će poslati 10.000 protivtenkovskih bacača za jednokratnu upotrebu zajedno sa opremom za deminiranje.
Finska, koja je, kao i Švedska, podnela zahtev za članstvo u NATO savezu, najavila je u februaru da će poslati Kijevu 2.500 pušaka, 150.000 metaka municije i 1.500 protivtenkovskih bacača za jednokratnu upotrebu.
Na spisku zemalja koje su donirale oružje su i Slovenija, Češka, Belgija, Holandija, Grčka, Italija, Španija i Kanada.
Takođe, tri dana nakon početka rata, Danska je rekla da će poslati 2.700 protivtenkovskih bacača. Tokom kasne posete Kijevu, premijerka Mete Fredriksen najavila je još 88 miliona dolara za oružje. Spekuliše se i da Danska planira da pošalje protivbrodski raketni sistem Harpun, koji može da gađa brodove do 300 kilometara od obale.
Kada je reč o državama kojima je sukob najbliži, vojna pomoć nije izostala.
Poljska tvrdi da je poslala oružje u vrednosti od 1,6 milijardi dolara, uključujući i neodređeni broj tenkova. Poljski mediji izvestili su da je Varšava isporučila više od 200 tenkova, protivtenkovske projektile, minobacače, municiju i dronove.
Slovačka je takođe do sada dala vojni materijal u vrednosti od 153 miliona evra i postigla je dogovor sa Ukrajinom o prodaji najmanje osam haubica.
Kijevu su vojnu pomoć poslale i bivše članice Sovjetskog Saveza.
Letonija je dala vojni materijal u vrednosti od više od 200 miliona evra, uključujući municiju, protivvazdušne rakete Stinger, bespilotne letelice i dronove.
Litvanija je saopštila da je poslala vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti nekoliko desetina miliona evra, uključujući protivvazdušne rakete Stinger, minobacače, puške, municiju i drugu opremu. Litvanci su takođe prikupili preko pet miliona evra da bi Ukrajini kupili još jedan dron Barjaktar.
Estonija je dala 227,5 miliona evra vojne pomoći, uključujući protivtenkovske rakete Džavelin, haubice, protivtenkovske mine i protivtenkovske topove, kao i pištolje zajedno sa municijom.
BONUS VIDEO: Dronovi: Savremene letelice višestruke namene
Pratite nas i na društvenim mrežama:
