0
Do sada je većina širom sveta videla dramatične slike koje su ove nedelje došle iz Rusije. Vidi se objekat kako leti ka kupoli zgrade Kremlja. Čuje se eksplozija. Crni dim kulja sa lica mesta.
Naznačite još jednu eksploziju: glasina i spekulacija o tome šta se dogodilo. Napad dronom? Očigledno. Ali od koga? Ukrajina? Ruski partizani? Ili je to bio posao iznutra? Operacija lažne zastave?
Karte su na stolu: Ne znam. Mnogo toga ostaje nejasno o tome šta se dogodilo. Reporter BBC-ja iznosi svoje viđenje situacije.
Zvanična verzija događaja – verzija Kremlja – je da je ovo bio napad ukrajinske bespilotne letelice (u stvari, dve bespilotne letelice) usmeren na samog predsednika Vladimira Putina, prenosi BBC.
Pokušaj atentata na ruskog predsednika? Izgleda malo verovatno. Predsednik Putin ima privatni stan u Kremlju, ali njegova glavna rezidencija je udaljena 32 km.
Čak je i ruska državna televizija u sredu uveče dovela u sumnju tu verziju. Jedan analitičar u večernjem biltenu Vremia na Kanalu 1 je primetio: „Ova vrsta eksplozivnog punjenja koje nose dronovi poput ovih ne može da napravi veliku štetu. Ovaj napad je očigledno bio samo za pokazivanje.“
Ukrajina je negirala pokušaj ubistva predsednika Putina.
„Mi ne napadamo Putina ili Moskvu“, rekao je ove nedelje predsednik Vladimir Zelenski. „Borimo se na našoj teritoriji. Branimo svoja sela i gradove. Nemamo dovoljno oružja za ovo.“ Ali pretpostavimo da je ovo zaista bila operacija koju je osmislila i izvela Ukrajina, ili grupa u Rusiji naklonjena Kijevu? Čak i da je ovo „samo za predstavu“?
To bi bilo veoma sramotno za Kremlj. Zamislite samo: sedište ruske moći, jedan od najstrože čuvanih kompleksa na svetu, u koji prodire nekoliko dronova napunjenih eksplozivom – uprkos svim sistemima protivvazdušne odbrane koji štite Moskvu i sistemima za ometanje, Kremlj sigurno mora da zadrži opasne dronove na daljini i da spreči takve napade.
Neverovatno, čak nemoguće? Pa, setite se 1987. kada je tinejdžer Matijas Rust izbegao sovjetsku protivvazdušnu odbranu i spustio svoj avion Cesna na Crveni trg. Istorija pokazuje da ništa nije nemoguće.
Reč je o tome kako su glavne večernje vesti na ruskim TV kanalima izvestile o ovonedeljnom incidentu. To je bila glavna priča. Ali ni jedan od biltena – Vremia na Kanalu 1 i Vesti na Rusiji-1, nisu emitovali te dramatične video snimke eksplozija i dima.
Umesto toga, koristili su snimke Kremlja i Crvenog trga. Možda zato što je slika napadnutog bespomoćnog Kremlja bila previše neprijatna da bi se delila. Ruske novine su objavile priču sledećeg dana, međutim, ne baš detaljno.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ali da se vratimo na glasine i nagađanja. Društveni mediji su preplavljeni povicima „lažno!“ i „lažna zastava!“
Neki komentatori sumnjaju da su to iscenirale ruske vlasti ili elementi bezbednosnih službi kako bi pružili izgovor za eskalaciju rata u Ukrajini.
Pa ipak, otkako je Kremlj pokrenuo punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, pokazao je da je spreman da eskalira sukob bez potrebe za bilo kakvim izgovorom. Zašto bi inscenirao tako potencijalno sramotan incident koji će mnogi protumačiti kao znak slabosti Kremlja? I setite se onih TV vesti: izbegavali su da prikazuju slike eksplozija.
Postoje i druge teorije. Da li bi ono što se dogodilo moglo biti rezultat sukoba u hodnicima moći ovde, između različitih grupa koje se bore za uticaj na Kremlj?
Kao što sam rekao u svom odricanju od odgovornosti, nemam konačan odgovor. Samo puno pitanja.
BONUS VIDEO: Putin u iznenadnoj poseti frontu