5
Kaja Kalas, aktuelna premijerka Estonije, najverovatnije će zameniti Žosepa Borelja na poziciji visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Brojni evropski mediji prenose da je imenovanje Kaje Kalas samo pitanje formalnosti i da su najviši zvaničnici EU podržali napredak estonske premijerke. Kako je u pitanju pozicija koja i te kako ima uticaja na Srbiju i Zapadni Balkan, očekuje se da će fokus Kaje Kalas biti na odnosima Srbije i Rusije, imajući u vidu da se od početka ruske invazije na Ukrajinu zalaže za sankcionisanje Moskve, koja ju je stavila na poternicu.
Šest lidera EU koji pregovaraju o najvišim pozicijama u bloku složili su se da nemačka političarka Ursula fon der Lajen, bivši premijer Portugala Antonio Kosta i estonska premijerka Kaja Kalas treba da dobiju najviše pozicije u Evropskoj komisiji, Evropskom savetu i odseku za spoljnu politiku, reklo je pet evropskih zvaničnika za „Politiko“.
Šest pregovarača su grčki premijer Kirijakos Micotakis i poljski premijer Donald Tusk – ispred Evropske narodne partije (EPP), španski premijer Pedro Sančez i nemački kancelar Olaf Šolc – ispred socijaldemokrata, kao i francuski predsednik Emanuel Makron i holandski premijer Mark Rute – ispred liberala.
Sledeći korak je sastanak lidera EU u četvrtak i petak u Briselu, na kojem će ta tri odabrana imena biti predstavljena šefovima država i vlada na odobrenje.
Jedan od zvaničnika, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o osetljivim pregovorima, rekao je da se italijanskoj premijerki Đorđi Meloni neće dopasti što ona opet nije bila uključena u pregovore, jer je njena politička grupa u Evropskom parlamentu sada treća po veličini, nakon evropskih izbora u junu.
Melonijeva nije bila deo diskusije, što je uslov koji su postavili liberali i grupe levog centra, koji su obećali da neće podržati Ursulu Fon der Lajen ako ona sklopi dogovor sa desničarskom premijerkom Italije.
Ipak, Italija će verovatno dobiti viši poziciju u sledećem sastavu Evropske komisije.
Mađarski premijer Viktor Orban oštro je reagovao na raspodelu funkcija unutar EU.
„Dogovor koji je EPP sklopio sa levičarima i liberalima jr protiv svega na čemu se zasnivala EU. Umesto uključivanja, seje se seme podela. Najviši zvaničnici EU treba da predstavljaju svaku državu članicu, a ne samo levičare i liberale!“, napisao je on na društvenoj mreži „Iks“.
Kaja Kalas, pozata kao nova „čelična dama“ Evropa, jedna je od evropskih političarki koja doživljava velike uspehe u poslednjih nekoliko godina. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, istakla se čvrstim stavovima protiv rata, ruskog predsednika Vladimira Putina i neophodnoj pomoći za Ukrajinu.
Upravo je Kaja Kalas jedan od najvećih kritičara Putina, kao i svih svetskih lidera koji sa njim i dalje održavaju bliske odnose, uprkos invaziji i sankcijama.
Stava je da Rusija potpuno treba da se odseče od Evrope i da Putin mora da oseti posledice svojih postupaka. Samim tim, neretko je javno kritikovala one koji nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji i nisu osudili invaziju na Ukrajinu.
Od samog početka invazije 24. februara 2022. godine, isticala je da je Ukrajini neophodna sva moguća pomoć u oružju i municiji. Još je glasnija po tom pitanju sada, kada Amerika i mnoge zemlje smanjuju isporuke oružja Kijevu.
Imajući sve ovo u vidu, postoje indicije da će možda doći do neke promene u odnosima EU prema Srbiji, ali sama Kaja Kalas nikada nije želela da komentariše šta će biti njeni prioriteti ukoliko dođe na visoku funkciju unutar Unije.
Ipak, uvek je isticala da je za istu spremna i da zemlje koje se nalaze u blizini Rusije treba da budu više zastupljene u EU.
Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Vuk Vuksanović o potencijalnom imenovanju Kaje Kalas govorio je pre nekoliko meseci, kada su se pojavile informacije da bi mogla da nasledi Žosepa Borelja. On je tada rekao da smatra da, iako svaki pojedinac mora da sledi politiku EU, oni donose i svoj lični pečat.
„Mnogi govore kako se politička ravnoteža snaga pomerila ka istoku u kontekstu Ukrajine i činjenice da sve istočnoevropske članice EU imaju težinu graničnih država. Treba napomenuti da oni tada postaju međunarodni službenici i da moraju da vode spoljnu politiku onako kako se formuliše na nadnacionalnom nivou, to je proces pregovaranja i cenkanja između svih članica EU. U svakom slučaju, jeste tačno da do izvesne mere ti zvaničnici ponesu deo tereta političkog ili emotivnog iz zemalja iz kojih dolaze“, kaže Vuksanović.
Upravo u tom kontekstu, može se govoriti o uticaju koji će imati Kaja Kalas, ukoliko se nađe na poziciji šefa EU za spoljnu politiku i bezbednost. Imajući u vidu da ona dolazi iz Estonije, verovatno će njeno delovanje biti fokusirano na odnos Srbije sa Rusijom.
„U tom pogledu, gospođa Kalas bi imala teret spoljnopolitičkog stava koje države Baltika imaju prema Srbiji, to je skepsa prema odnosu Srbije prema Rusiji i njena tendencija da se ne usaglašava sa spoljnom politikom EU prema Rusiji, naročito kad su u pitanju sankcije. Upravo su zemlje Baltika, među kojima je i Estonija, i Poljska te koje insistiraju da Srbija dokaže da nije ruski trojanski konj i da je spremna da sledi spoljnu politiku EU, to su za njih uvek najvažnije stavke kada je u pitanju Srbija“, ističe viši istraživač BCBP-a.
U tom kontekstu, bitno je napomenuti da je Kaja Kalas često isticala da Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi na to da će Kremlj postati ozbiljna vojna pretnja zemljama istočnog krila NATO-a.
„Naša obaveštajna služba procenjuje da će to biti za tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i hoćemo li zadržati stav prema Ukrajini“, istakla je ona.
Kalasova se oslanja na izveštaj estonske spoljne obaveštajne službe (VLA) u kojem se navodi da Moskva smatra Estoniju i druge dve baltičke države „najranjivijim delom NATO-a“ i njegovom najverovatnijom metom za napad.
VLA je objavila da će najveći prioritet Kremlja nakon okončanja borbi u Ukrajini biti brza obnova snaga u ruskom zapadnom vojnom okrugu, pored istočnih granica NATO.
Estonska obaveštajna služba je navela i da iz perspektive baltičkih država, Rusija još uvek ima dovoljno snage da izvrši verodostojan vojni pritisak u toj regiji. Ruske vlasti su čak izdale poternicu za Kajom Kalas.
Ona je poručila je da je ta odluka nije iznenadila i dodala da je to neće ućutkati.
POGLEDAJTE JOŠ:
5
2
5
„Ruski potez nije iznenađujući. Ovo je još jedan dokaz da radim pravu stvar. Snažna podrška Evropske unije Ukrajini predstavlja uspeh i to boli Rusiju“, navela je Kalasova.
Ona je istakla da se ruska taktika nije promenila i da je reč o državi koja je „kroz istoriju krila svoju represiju iza takozvanih agencija za sprovođenje zakona“.
„Znam ovo iz istorije moje porodice. Kada su moja baka i majka deportovane u Sibir, KGB je izdao nalog za hapšenje. Kremlj se sada nada da će ovaj potez pomoći da se ja i drugi ućutkamo, ali to se neće dogoditi. Upravo suprotno“, poručila je Kalasova.
BONUS VIDEO Nova.rs u Briselu na izborima za Evropski parlament
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare