0
Politički lider Hamas Ismail Hanije ubijen je u Teheranu gde je došao na inauguraciju predsednika Masuda Pezeškijana, objavila je Iranska revolucionarna garda (IRCG). Iako za njegovo ubistvo još niko nije preuzeo odgovornost, Hamas je optužio Izrael za njegovu smrt i zapretio "ratom za oslobađanje Jerusalima".
Za sada nije poznato mnogo detalja u vezi Hanijeve smrti.
Kako su objavili iranski mediji, pozivajući se na na IRCG, Hanije je ubijen u rezidenciji za ratne veterane oko dva sata ujutru po lokalnom vremenu. Lokalni medij Nour News piše da je zgrada pogođena „vazdušnim projektilom“. U napadu koji iranski mediji, ali i Hamas, nazivaju izraelskom racijom, stradao je i Hanijeov telohranitelj.
Ismail Hanije dugo je služio kao šef Hamasovog politbiroa i smatran je umerenom figurom unutar pokreta. Njegova uloga smatrana je ključnom u diplomatskim naporima da se obezbedi prekid vatre u Gazi.
Hanije je rođen u izbegličkom kampu Šati u Gazi 1962, nakon što su njegovi roditelji pobegli iz grada Askalana posle stvaranja države Izrael 1948. godine. Studirao na institutu Al-Ažar u Gazi, a kasnije na Islamskom univerzitetu u Gazi, gde je diplomirao arapsku književnost, piše Al Džazira.
Dok je bio na univerzitetu 1983. godine pridružio se Islamskom studentskom bloku, preteči Hamasa. U grupi je blisko sarađivao sa suosnivačem Hamasa, šeikom Ahmedom Jasinom, a na funkciju političkog lidera izrabran je 2017. godine, zamenivši Haleda Mešala.
Izraelske vlasti nekoliko puta su hapsile Hanijea, a 1992. godine prognan je zajedno sa drugim liderima Hamasa. U Gazu se vratio godinu dana kasnije.
Palestinski premijer postao je 2006. nakon što je Hamas osvojio najviše mesta na palestinskim parlamentarnim izborima. Vladao je Gazom do 2017. godine, kada je izabran za šefa Hamasovog političkog biroa. Imao je glavnu ulogu u izgradnji Hamasovih borbenih kapaciteta, delom negovanjem odnosa sa Iranom. Hanije je 2022. godine rekao za Al Džaziru da je Hamas dobio 70 miliona dolara vojne pomoći od Irana.
Gazu je napustio 2019, nakon nekoliko pokušaja atentata i od tada živeo u egzilu u Kataru i povremeno je boravio u Turskoj.
PROČITAJTE JOŠ
Izrael čitavo rukovodstvo Hamasa smatra teroristima i optužio je Hanija i druge lidere izvan Gaze da nastavljaju da „vuku konce terorističke organizacije Hamas“. Godine 2018, američki Stejt department proglasio ga je za teroristu, rekavši da je bio „zagovornik oružane borbe, uključujući i borbe protiv civila“ i da su aktivnosti Hamasa odgovorne za „procenjeno 17 američkih života ubijenih u terorističkim napadima“.
U izraelskom vazdušnom napadu na severnu Gazu 10. aprila, ubijena su njegova tri sina (Hazem, Amir i Mohamed) i četvoro unuka, tri devojčice i jedan dečak. Tada je lider Hamasa rekao da napad neće promeniti zahteve grupe za trajnim prekidom vatre i povratkom raseljenih Palestinaca u njihove domove.
„Sav naš narod i sve porodice Gaze platili su visoku cenu u krvi, a ja sam jedan od njih“, rekao je Hanije.
Najavljena je istraga ubistva Hanijea, ali Hamas je prst krivice već uperio ka Izraelu, koji je prethodno obećao da će ubiti vođe te greupe zbog napada te grupe 7.oktobra. Izrael je od 1996. jula ubio četvoricu lidera Hamasa, uključujući i šeika Ahmeda Jasina, sa kojim je Hanije blisko sarađivao.
„Hamas će voditi otvoreni rat za oslobođenje Jerusalima za šta je spreman da plati cenu“, rekao je danas potparol palestinske grupe Samu Abi Zuhri, nakon ubistva Hanijea.
Abu Zuhri je ubistvo Hanijea opisao kao “ozbiljnu eksalaciju“ i istakao da počinioci neće postići svoje ciljeve. U saopštenju Hamasa se navodi da je Hanija ubijen u “izdajničkom cionističkom napadu“ na njegovu rezidenciju u Teheranu.
Izrael nije objavio zvanično saopštenje povodom ubistva, što je često slučaja kada se radi o atentatima koje izvrši izraelska obaveštajna agencija Mosad.
Prva reakcija iz Izraela stigla je od izraelskog ministra nasleđa Amihai Elijahua koji je izjavio da je ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea “učinilo svet malo boljim“ mestom. On je u objavi na mreži X poručio na “nema milosti za smrtnike“.
“Gvozdena ruka koja će ih udariti je ona koja će doneti mir i malo utehe i ojačati našu sposobnost da živimo u miru sa onima koji žele mir“, rekao je ministar.
