Sukob između Kine i Tajvana dodatno zagreva više od 30 kineskih vojni aviona koji drugi dan za redom obleću vazdušni prostor Tajvana.
Pročitajte još:
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da se 39 kineskih aviona uključujući bombardere sa nuklearnim kapacitetima ušli u takozvanu Identifikacionu zonu vazdušne odbrane u subotu, u dva naleta. Slična situacija dogodila se i dan ranije, kada je 38 aviona uletelo u područje južno od samoupravnog ostrva, za koje Kina tvrdi da je deo njene teritorije, piše Gardijan.
Ministarstvo odbrane je saopštilo da je 20 aviona u subotu obletalo vazdušni prostor tokom dana, i još 19 u toku noći. Većina ih je identifikovana kao borbeni avioni J-17 i SU-30.
Ova demonstracija sile usledila je nekoliko dana pošto je Peking optužio Veliku Britaniju da je poslala ratni brod u Tajvanski prolaz sa „zlim namerama“.
„Prisustvo 22 lovaca, dva bombardera i jednog aviona protiv podmornica u Identifikacionoj zoni vazdušne odbrane u petak ujutro navelo je tajvanske snage da podignu svoje avione i da narede kineskim letelicama da napuste taj prostor. Noćas je druga grupa od 13 aviona ušla u zonu, što je ukupno 38 aviona“, navelo je tajvansko Ministarstvo odbrane.
Premijer Tajvana, Su Ceng Čang, rekao je da je da su ovakve provokacije Kine učestale.
„Kina je oduvek sprovodila brutalne i varvarske akcije kako bi ugrozila regionalni mir“, rekao je on.
Kina zasad ništa nije komentarisala, a tokom prethodnih letova govorila je da išla da zaštiti suverenitet teritorije, ali i zbog „dosluha“ izmedu Tajvana i SAD. Ona često upada u tajvansku zonu gde Peking želi da pokaže silu. Više od 500 upada je zabeleženo ove godine u odnosu na 380 prošle godine.
Kako je započeo sukob?
Republika Kina kolokvijalno poznata kao Tajvan, faktički je nezavisna država u istočnoj Aziji koju kao takvu priznaje dvadesetak država. Narodna Republika Kina sebe smatra naslednicom Republike Kine, a teritoriju koju kontroliše vlada sa Tajvana smatra svojom.
Kina i Tajvan imaju odvojene vlade od završetka građanskog rata 1949. Peking je dugo pokušavao da ograniči međunarodne aktivnosti Tajvana i oba ova entiteta su se borila za uticaj u pacifičkom regionu.
Država je bila članica UN-a i Saveta bezbednosti, ali je mesto 1972. godine morala da ustupi Narodnoj Republici Kini. Tajvan je sa Republikom Kinom sklopio i dogovor poznat pod nazivom „Politika jedne Kine“ po kojem se Tajvan i Narodna Republika trebaju da se smatraju jednom državom sa dve vlade koje se međusobno ne priznaju.
Tajvan je priznat od strane 22 članice Ujedinjenih nacija, kao i od strane Vatikana. Iako je zvanično ne priznaju, Tajvan vrlo bliske odnose ima sa SAD-om i Japanom.
U januaru ove godine Kina je upozorila Tajvan da njegova nastojanja da postane nezavisna država „znače rat“.
Ovo saopštenje vlasti u Pekingu je usledilo nekoliko dana nakon što su njihove oružane snage pojačale aktivnosti i letove ratnih aviona u blizini ostrva i u trenutku kada je novi američki predsednik Džo Bajden potvrdio podršku Tajvanu i izneo svoj stav u Aziji, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Zvanični Vašington je okarakterisao upozorenje Kine kao „nesrećno“, dodajući da „tenzije oko Tajvana ne moraju da dovedu do konfrontacije“.
Tajvan izvestio je o sve većem broju kineskih ratnih aviona koji ulaze u njegovu zonu vazdušne odbrane. Tenzije su se povećale poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ovog ostrva pod svoje okrilje.
BONUS VIDEO: Vojna vežba ruske vojske i saveznika u okolini Orenburga
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar