0
Kina je nesumnjivi pobednik u godini koju je obeležila pandemija koronavirusa. Zemlja je uspela da obuzda virus, ekonomija se oporavlja, a kritike na račun upravljanja krizom jenjavaju. Ali...
Kina je pandemiju kovida 19 dovela pod kontrolu, svega nekoliko meseci pošto se pojavila u Vuhanu. Privreda zemlje ide uzlaznom putanjom za razliku od ostatka sveta. Ali da li se to može reći za kolateralnu štetu koju je pretrpela na međunarodnom planu?
Peking je na početku krize bio suočen sa salvom kritika zbog nestrasparentnog rešavanja krize izazvane koronom. U pokušaju da se odbrani, Kina je pribegla čitavom nizu propagandnih alatki, ugrozivši mnoge diplomatske veze usput. Ni predsednik SAD Donald Tramp nije bio ništa bolji. Na kraju krajeva, on je kumovao terminu „kineski virus“.
Big China Virus breakouts all over the World, including nations which were thought to have done a great job. The Fake News doesn’t report this. USA will be stronger than ever before, and soon! https://t.co/pZwjvgmVTO
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) August 2, 2020
Peking, pak, nije bio voljan da se zadovolji „tante za kukuriku“ odgovorom. Njihove diplomate iskoristile su sve dostupne platforme, uključujući Tviter i Fejsbuk koji su zabranjeni u Kini, da odbrane Komunističku partiju.
„Švedska, Britanija, Holandija i Francuska registrovale su agresivne izjave na račun rešavanja krize koje bi se mogle podvesti pod rasističke – uključujući optužbe o neefikasnim zdravstvenim sistemima i ciničnom ponašanju stranih političara suočenih sa beskrajnim nizom umrlih“, rekao je Heike Holbig iz hamburškog GIGA instituta za azijske studije.
Pročitajte još:
Ono što su međunarodni mediji nazvali „diplomatijom vučjeg ratnika“ bila je samo faza u političkoj komunikaciji Kine koja je nestala krajem maja. Kinesko vođstvo fleksibilno se šetalo između napadačkog i odbrambenog moda, istovremeno signalizirajući spremnost na saradnju, što se videlo na virtuelnom G20 samitu krajem marta.
Na tom samitu, kineski lider Si Đinping opisao je borbu protiv pandemije kao rat koji se vodi konceptom „zajednice zajedničke sudbine čovečanstva“. Ovaj grandiozni koncept je zapravo deo statuta kineske Komunističke partije i kineskog ustava već godinama.
Jedna oblast gde je praktično primenjen taj koncept je saradnja na vakcini.
Osim borbe protiv virusa, odnosi Kine i Zapada su i dalje napeti, a pandemija ih je samo pogoršala. Amerika i Kina – dve najveće globalne sile – godinama imaju napete odnose, ali se ta tenzija nije toliko videla u odnosima Kine i EU, bar ne do epidemije i pregovora EU i Kine tokom leta, kada su te razlike postale veoma vidljive.
Berlin i EU žestoko su kritikovali novi zakon o nacionalnoj bezbenosti u Hongkongu na osnovu kog Peking ima ovlašćenja da hapsi disidente. Kineska strana je kritike odbacila kao mešanje u unutrašnje stvari zemlje.
Za svoju javnost, Peking je samo izbegao pominjanje kritika i naveo da EU nastavlja da na Kinu gleda kao na partnera, a ne protivnika i da nekih sukoba interesa nema.
Kinezima je rečeno i da EU želi da proširi multilateralnu saradnju sa Kinom, naročito u oblasti zdravstva, klimatskih promena, održivog razvoja i saradnje sa Afrikom, rekla je za DW Heike Holbih iz hamburškog GIGA Instituta za azijske studije.
Prema njenim rečima, takvo „hendlovanje situacije“ znači da Peking vidi EU i druge sile, sa izuzetkom Amerike, kao privremeno „zavedene“ a ne kao protivnike i da je za njih potreban strog, ali pomirljiv pristup.
Predsednik Si je u video poruci Generalnoj sednici UN krajem septembra rekao da će Kina dostići „neutralnost ugljen dioksida“ do 2060. Moguće je, kažu eksperti, da je to bio pokušaj Pekinga da pridobije zapadne saveznike jer se gotovo preko noći to obećanje glavnog emitera ugljen dioksida na svetu pretvorilo u globalni dogovor o klimatskim promenama.
Trenutno nije jasno kako Kina namerva to da postigne ali ljudi žele da veruju Siju. „Nedostatak očiglednog plana čini Sijevo obećanje još izvanrednijim“, naveo je britanski „Ekonomist“. „Njegovim ambicijama biće potreban novi pristup ekonomskom razvoju koji će uskoro morati da bude otkriven“, dodao je on.
Mnogi veruju da će novi kineski petogodišnji plan koji će biti predstavljen početkom sledeće godine, pružiti neke odgovore.
Kratkoročni fokus je na rešavanje ekonomskih posledica pandemije koronavirusom. I na Zapadu se ljudi okreću ka Kini u nadi da će imati neko rešenje problema. Zemlja se uspešno izborila sa epidemijom, a stopa rasta od 4,9 odsto u trećem kvartalu gotovo je identična prošlogodišnjoj.
„Kina je jedina velika svetska ekonomija koja je iz koronakrize izašla relativno neozleđena„, rekao je Jorg Cuner, ekonomista Union investmenta.
Međunarodni monetarni fond veruje da će Kina činiti lavovski deo predviđenog globalnog ekonomskog rasta od 0,6 odsto za 2021.
Ekonomska zavisnost je uzajamna i Kina takođe zavisi od trgovine i stranih investicija. Peking radi na tome da se što je moguće više odvoji od Amerike, a razvije bolje odnose sa azijskim i evropskim trgovinskim partnerima.
U takvoj konstelaciji, EU možda i ima šanse da postigne sporazum o zaštiti investicija sa Pekingom koji će garantovati fer uslove kineskim i evropskim kompanijama.
Činjenica da to neće biti postignuto ove godine je ozbiljnija od kineskog ponašanja tokom pandemije, kaže Miko Huotari, šef Merkator instituta za kineske studije.
Huotari pak ne isključuje mogućnost dogovora do kraja mandata nemačke kancelarke Angele Merkel i navodi da bi, ako se to dogodi, svet video da je moguće postići dogovor sa Kinom.
Ako se to dogodi, uspomene na optužbe na početku pandemije i debate oko isporuka maski koje su naizgled delovale velikodušno, ali su zapravo koristile Pekingu biće potpuno zasenjene. Već ih je poklopio očigledni uspeh Kine.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
