Kina je ispod žita zadala veliki udarac Rusiji

Autor: Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put

Iako su tokom 2022. i 2023. godine, Peking i Moskva radili na produbljivanju ekonomske saradnje uprkos sankcijama i pritiscima Zapada zbog ruske invazije na Ukrajinu, "alhemijska svadba" ove dve sile ipak ne nagoveštava skladne bračne odnose i bezuslovnu ljubav. Naime, Kina je potpisala niz sporazuma sa Rusijom, ali i dalje postoji zabrinutost u Pekingu zbog jedinstva zapadnih zemalja istaknutog tokom samita Grupe sedam (G7) u Japanu. Odnosi Kine i Rusije su krajem 2023. godine bili na najvišem nivou u prethodnih nekoliko decenija, ali postaje jasno da Moskva ima veći interes od produbljivanja ekonomske saradnje nego Peking.

Ruski premijer Mihail Mišustin je tokom posete Pekingu u maju 2023. godine potpisao memorandum o razumevanju i produbljivanju investicione saradnje, izvozu poljoprivrednih proizvoda u Kinu, kao i o saradnji u sportu. Kina je pružila ekonomski spas Moskvi, nakon što je Rusija isključena iz tokova globalne ekonomije zbog invazije na Ukrajinu, pa je trgovinska razmena između dve zemlje porasla za 26 odsto u 2023. Međutim, jačanje veza između Pekinga i Moskve može komplikovati napore Kine da se predstavi kao neutralni posrednik u ratu u Ukrajini, obzirom na rastući pritisak međunarodne zajednice i podršku Kijevu koju je izrazio G7. U toku samita u Japanu, lideri G7 su osudili kineske pretenzije u Južno-kineskom moru i najavili veće pritiske na Kinu zbog kršenja ljudskih prava. Jedna od bitnih tačaka samita bila je i rasprava o načinu suprotstavljanja kineskim ekonomskim prinudama, pogotovo pokušajima da zloupotrebi svoju ekonomsku moć radi rešavanja političkih sporova, što je bilo evidentno u slučaju Austrije i Litvanije.

Ipak, najveći strah Kine jeste proširenje Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga (Kvad) sa Amerike, Japana, Australije i Indije i na druge države u indo-pacifičkom regionu. Iz perspektive Pekinga, ovaj azijsko-pacifički ekvivalent NATO savezu predstavlja najveću pretnju kineskoj dominaciji Južno-kineskim morem i potencijalnog neprijatelja u slučaju kineske invazije na Tajvan.

U takvim geopolitičkim okolnostima, Kina je primorana da zaštiti svoje nacionalne interese i umanji stepen potencijalne ekonomske izolovanosti. Jedan od najtežih udara na kinesku privredu bilo bi stavljanje pod sankcije od strane SAD i EU u koje je 2023. godine Kina izvezla 30 odsto svog celokupnog izvoza, što je tačno devet puta više nego u Rusiju. U težnji da izbegne takav scenario, Kina koja svoj uspeh bazira na izvozu, pažljivo balansira između realpolitičkih interesa i svog savezništva sa Rusijom.

U januaru 2024. godine, tri najveće kineske banke, Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC), Kineska građevinska banka (CCB) i Banka Kine, su prestale da primaju uplate od ruskih kreditnih institucija koje su pod sankcijama. Ova odluka obuhvata sve transfere od sankcionisanih finansijskih institucija, bez obzira na to koji se sistem plaćanja koristi - bilo da je to SWIFT, ruski SPFS ili kineski CIPS.

Glavni razlog za ovu odluku leži u pojačanoj kontroli američkih vlasti, posebno nakon što su uveli 12. paket sankcija protiv Rusije. Kako bi izbegli scenario da kineske banke budu zahvaćene američkim sankcijama, rukovodstvo u Pekingu je odlučilo da obustavi prihvatanje novčanih transakcija iz Rusije, kao i ostalih zemalja koje su pod sankcijama, što predstavlja jasan vid uvođenja sekundarnih sankcija.

Dok su ove sankcije bile nužne iz perspektive kineske spoljne politike, istovremeno bi mogle izazvati tenzije između Kine i Rusije. Kako se povećava obim zapadnih sankcija Rusiji, Peking se nalazi u sve težoj situaciji. Sa jedne strane, Kina želi da održi dobre odnose sa Rusijom, ali sa druge strane nije spremna da se i sama suoči sa posledicama potencijalnih sankcija od strane zapadnih partnera.

Sekundarne sankcije uvedene su u nekoliko ključnih sektora, uključujući energetiku i finansije, što je najviše oštetilo ruske kompanije koje su imale direktnu novčanu razmenu sa kineskim partnerima. Ne samo da su ove sankcije ograničile mogućnosti poslovanja ruskim kompanijama, već su takođe izazvale poremećaj u bilateralnim odnosima između Kine i Rusije. Uvođenje sekundarnih sankcija od strane Kine signalizira da Peking neće tolerisati pritisak na svoje ekonomske i političke interese ni po cenu “kvarenja odnosa” sa Rusijom.

Iako je sveopšti utisak u svetskoj javnosti da će Kina politički i ekonomski stati uz Rusiju protiv Zapada, postoje očigledna ograničenja ovakvog savezništva. Kina, kao zemlja koja teži globalnoj ekonomskoj dominaciji, neće rizikovati svoje nacionalne interese bezuslovnom podrškom Rusiji. Peking će pažljivo balansirati između održavanja dobrih odnosa sa Moskvom i zaštite svojih ekonomskih interesa, čak iako to znači povremeno suprotstavljanje ruskoj politici.

Ovakav potez Kine može uticati na odluke drugih zemalja da zaštite svoje ekonomske interese na isti način. Obzirom na to da je gotovo 40 posto ruskih plaćanja usmereno ka Kini i Turskoj, ova odluka kineskih banaka alarmirala je i donosioce odluka u Turskoj. Početkom godine, turske banke takođe su pooštrile politiku prema ruskim klijentima, što dodatno ograničava ruske izvoznike nafte u primanju plaćanja za svoje proizvode.

Osim toga, banke UAE-a su slično reagovale na situaciju i počele da zatvaraju račune ruskih državljana. One su prestale da primaju novac iz Rusije i ne obrađuju novčane transfere u suprotnom smeru sve zbog straha od mogućih sekundarnih sankcija od strane SAD.

Uvođenje sekundarnih sankcija Kine ruskim kompanijama predstavlja novi razvoj u dinamici međunarodnih odnosa. Dok ove sankcije mogu izazvati kratkoročne turbulencije, dugoročne posledice ostaju neizvesne. Ono što je sigurno, jeste da uprkos pričama o "sveobuhvatnom strateškom partnerstvu", nacionalni interes ostaje centralna tačka kineske spoljne politike i da će vrlo lako kompromitovati "prijateljstva" u cilju zaštite sopstvene ekonomije.