0
Da je situacija u Hersonu mnogo gora nego što svi mislimo, potvrdio je i ukrajinski profesor Maksim Kamenjecki sa kijevskog Instituta za međunarodne odnose, koji je rekao da se posledice ekološkog uticaja od pucanja brane Kahovka "mogu uporediti sa posledicama Černobilja". Dosadašnji podaci su stravični - već petoro ljudi je umrlo, oko 600 kvadratnih metara Hersonske oblasti je pod vodom, a 68 odsto se odnosi na levu obalu reke Dnjepar, koja je pod ruskom okupacijom. Gotovo 14.000 kuća je poplavljeno i do sada je evakuisano 4.300 ljudi. I ovo je samo početak - prave razmere ove tragedije videće se tek kada se voda povuče.
„To s čime se suočila Ukrajina može se uporediti s razmerama Černobilja… Čekamo povećanje nivoa vode u Hersonu, ne samo s leve nego i s desne obale Dnjepra, gde se voda digla od tri do pet metara“, kazao je profesor.
Kahovka je jedna od najvećih ukrajinskih energetskih postrojenja, koja sadrži oko 18 miliona kubnih metara vode. Stručnjaci su ranije objavili da bi u slučaju eksplozije brane, nastao plimni talas i voda bi potopila obližnja područja. Uništenje brane moglo bi da ostavi nuklearku Zaporožje bez vode za hlađenje reaktora, što bi dovelo do „istorijske katastrofe“.
„The Moscow Times“ je uradio analizu i naveo da će nekoliko dana posle rušenja brane, voda izazvati poplave uz reku Bug koja se nalazi kod Mikolajeva.
Protok vode dostići će vrhunac od 14.000 kubnih metara, što može da se usporedi sa prosečnim protokom Niagarinih vodopada od 2.400 kubnih metara u sekundi.
Ekocid
Istovremeno, ukrajinsko ministarstvo odbrane optužilo je Rusiju za „ekocid“.
„Masovno uništavanje flore i faune, trovanje vazduha ili vodenih resursa, kao i sve druge radnje koje mogu da izazovu ekološku katastrofu“, navedeno je u krivičnom zakonu.
Prema prognozama preduzeća „Ukrhidroenergo“, voda iz akumulacionog jezera, čija je zapremina oko 18 milijardi kubnih metara vode, u iduća četiri dana potpuno će oteći niz Dnjepar.
„Akumulaciono jezero Kahovka veoma brzo će da se isprazni. Ostaće gola zemlja s muljem i stotinama uništenih biljaka i mrtvih životinja. Osim toga, to će dovesti do nestašice pitke vode i suše na području čitave južne Ukrajine, koja se snabdevala vodom iz akumulacionog jezera“, rekao je direktor Nacionalnog ekološkog centra Ukrajine Ruslan Havriljuk.
Nestaće i ekološki sistem livada uz Dnjepar i rečnih ostrva nizvodno. Opasnost predstavlja i mašinsko ulje iz postrojenja hidroelektrane. Procenjuje se da je iscurilo više od 150 tona ulja.
Meštani su naveli da će od naselja u kojima su do sada živeli „ostati samo pustinja“, a ne treba zaboraviti na opasnost od zaraza.
Stanovici prolaze poplavljenim ulicama noseći decu na ramenima, pse u rukama i lične stvari u plastičnim kesama, dok spasioci u gumenim čamcima pretražuju okolinu, gde je voda već došla na visine iznad glave.
Zoološki vrt Kazkova Dibrova, na obali reke pod kontrolom Rusije, potpuno je poplavljen i svih 300 životinja je stradalo.
U selu Marinske u Dnjepropetrovskoj oblasti uginulo je 850 kilograma ribe.
Još jedna nevolja sa kojom se susreću meštani Hersonske oblasti jesu nagazne mine. Probijanje velike brane, samo je otežalo lociranje tih „ležećih bombi“.
„Šlag na tortu“
Erik Tolefsen, načelnik jedinice za kintaminaciju oružjem, upozorio je da su mine izazvale veliku zabrinutost kod stanovnika Hersona, ali i kod spasilačkih ekipa.
„Znali smo gde su opasnosti. Sada ne znamo, sem da su negde nizvodno“, kazao je on.
Zvaničnica južnog vojnog zapovedništva Ukrajine Natalija Humeniuk izjavila je za ukrajinsku televiziju da „su mnoge mine (u delovima koje su zauzeli Rusi) sada postale plutajuće mine“.
„Predstavljaju veliku opasnost“, rekla je ona objasnivši da će verovatno eksplodirati ako se sudare ili ako negde udare.
Iako je poplava poremetila sliku fronta, odnosno ruske odbrambene položaje na reci Dnjepar, vojnici su počeli da pucaju na meštane.
Još jedna nevolja
Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da Rusija granatira područja oko južne regije Herson gde se ljudi evakuišu.
Dva policajca ranjena su u ruskom granatiranju.
„Ruska vojska nastavlja da bombarduje teritoriju gde se sprovode mere evakuacije. Pre sat na tom području ranjena su dva policajca. Bombardovanje se i sada nastavlja“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko.
I on je upozorio na opasnost od nagaznih mina zbog porasta vodostaja.
Opadanje nivoa vode uzvodno od brane Nova Kahovka takođe ugrožava još nešto – poluostrvo Krim.
Opasnost iza ćoška
Zalihe vode iz izvora ograničene su na podzemne vode koje se stvaraju od kiša. Iz tog su razloga sovjetske vlasti ranih 1960-ih izgradile kanal dug 402 kilometra, počevši od grada Tavrisk, zajedno s ograncima u kopneno poljoprivredno područje.
S klimatskim promenama vreme na Krimu je postalo toplije, a kiše ređe, Severnokrimski kanal dobio je na značaju.
Pročitajte još...
Nakon ruske aneksije poluostrva, ukrajinski zvaničnici pregradili su kanal, drastično smanjivši zalihe, što je dovelo do nestašica u regiji. Ruske trupe tada su preuzele kontrolu nad kanalom i ponovo pokrenule protok vode.
Guverner Krima, kojeg je imenovala Rusija, Sergej Aksjonov, rekao je da regija ima odgovarajuće rezerve, oko 80 odsto, ali je upozorio da bi nivo vode mogao da opadne, naročito zbog toga što regija ulazi u vruću letnju sezonu.
Za poljoprivredne regije pod kontrolom Rusije, delove Zaporožja i regije Herson, nedostatak navodnjavanja iz iscrpljenog Dnjepra takođe bi mogao da bude katastrofalan.
BONUS VIDEO Herson je kao Černobil: Posledice koje je izazvalo izlivanje Dnjepra nakon rušenja brane Kahovka
