0
Svet mesecima strahuje od nuklearnog rata koji bi mogao da pokrene ruski predsednik Vladimir Putin. Da bojazan nije bezazlena, govori jedan od poslednjih poteza ruskog lidera, a reč je o najavi potencijalne promene nuklearne doktrine.
Naime, prema trenutnoj ruskoj nuklearnoj doktrini, Rusija svoj nuklearni arsenal može da iskoristi isključivo kao defanzivni instrument odvraćanja. To znači da Putin može da upotrebi ubojiti arsenal samo ako neka država direktno napadne teritoriju Rusije.
Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni i situacija bi mogla da se pogorša po čitav svet.
Kako je i sam Putin pre nekoliko dana najavio, njegova zemlja bi mogla da preuzme od Sjedinjenih Američkih Država koncept preventivnog nuklearnog udara, kao i da odustane od koncepta upotrebe nuklearnog oružja isključivo u samoodbrani.
„Kad govorimo o udaru sa ciljem (nuklearnog) razoružavanja, možda bi bilo vredno razmisliti o usvajanju ideja koje su razvile naše američke kolege – njihove ideje o obezbeđivanju njihove sigurnosti“, rekao je Putin.
Ruski lider je ukazao da bi takav jedan udar mogao izbaciti iz stroja komandne punktove.
„Mi sada samo razmišljamo o tome, kad se oni već ne stide da govore o tome otvoreno poslednjih godina“, kazao je Putin.
Dodao je da precizno vođeni krstareći projektili koje poseduje Rusija nadmašuju performanse sličnog američkog oružja, a uz to ima i hipersonična oružja sposobna za udare po komandnim centrima koje SAD još nemaju u redovnoj postavi svojih oružanih snaga.
Kako su ocenili vojni analitičari, Putin je mislilo samo na konvencionalno, precizno vođeno oružje i naglasio da SAD ne odbacuju mogućnost da prve upotrebe nuklearno oružje.
„Ako potencijalni protivnik veruje da on može koristiti teoriju preventivnog udara, a mi ne, to nas tera da razmišljamo o pretnji koje takve ideje predstavljaju u odbrambenim stavovima drugih država“, rekao je Putin.
Inače, ruski lider je i ranije govorio da će se njegova zemlja „braniti“ raznim načinima i sredstvima i da će se pre svega fokusirati na miran način, ali da ako mu ne preostane ništa drugo, će se braniti svim sredstvima koja su mu na raspolaganju.
Sjedinjene Države su ove izjave ocenile kao „mahanje sabljom“ i još jedno uvijeno upozorenje da može da upotrebi taktičko nuklearno oružje.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost da bi se borbe u Ukrajini mogle da se otmu u kontroli i prerastu u širi rat Rusije i NATO.
Stoltenberg, inače bivši premijer Norveške, rekao je u intervjuu da Putinove izjave pokazuju da „nema nikakve sumnje da rat punih razmera predstavlja mogućnost“, i dodao da je važno izbeći konflikt „koji bi uvukao više zemalja Evrope i pretvorio se u rat punih razmera u Evropi“.
Ukoliko Putin na kraju odluči da promeni doktrinu, dobar deo sveta našao bi se u velikoj opasnosti.
Prema evidencijama Sjedinjenih Država, Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava – uređaja koji pokreću nuklearnu eksploziju – uključujući oko 1.500 koje nefunkcionalnih koje bi trebalo demontirati.
Od preostalih oko 4.500, većina se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, koje mogu da gađaju na velike udaljenosti. Ovo oružje se inače smatra izuzetno opasnim u slučaju nuklearnog rata.
Pročitajte još:
0
0
0
Ostalo je manje destruktivno nuklearno oružje za upotrebu kratkog dometa i može se upotrebljavati na ratištima ili na moru.
Ipak, to ne znači da Rusija ima hiljade nuklearnog oružja dugog dometa spremnih za upotrebu.
Stručnjaci procenjuju da je oko 1.500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno”, što znači da su smeštene u bazama raketa i bombardera ili na podmornicama na moru.
BONUS VIDEO Život pod bombama u Bahmutu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare