3
Različite analize bavile su se potrošnjom novca na predsedničke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama. Ono što je sigruno jeste da su predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama - najskuplji izbori na svetu. I demokrate i republikanci gomilaju svoju finansijsku moć, kako bi jedni druge porazili.
Naime, kompanija „S&P Global“ jasno ukazuje da su dve kampanje: republikanca Donalda Trampa i demokrate Džoa Bajdena, imale potpuno različite prioritete u pogledu troškova oglašavanja.
Pročitajte još:
Na kampanju Džoa Bajdena, kada su u pitanju TV emisije i reklame na televiziji, potrošeno je 249.9 miliona dolara, dok je kampanja Donalda Trampa na TV potrošila 174.6 miliona dolara.
Ipak, republikanci ulažu više novca u digitalne medije, i na tom tržištu Tramp je potrošio čak 201.46 miliona dolara, dok je Bajden potrošio 166.12 miliona dolara.
„S&P Global“ utvrdio je da su kampanje najviše novca potrošile u:
Finiks, Arizona bilo je najbolje tržište. Tri od pet najboljih tržišta bila su i na Floridi. Četiri od 15 najboljih tržišta bila su i u Pensilvaniji Mičigen i Viskonsin su imali po dva od 15 najboljih tržišta.
Američki izbori, naime, postepeno poskupljuju svake četiri godine. Takođe postoji jedna parola kojom se američki političari vode, a to je: novac je važan, što ga više ima, to bolje.
I mnoge studije pokazale su da kandidati sa najviše novca uglavnom pobeđuju. Očekuje se da će ovogodišnji izbori oboriti rekorde i koštati skoro 14 milijardi dolara, prema Centru za reaktivnu politiku. Poređenja radi postoji čak 60 zemalja u svetu sa manjim godišnjim BDP-om.
Kada su konačno izbrojani, izbori između Hilari Klinton i Donalda Trampa, koštali su više od 6.3 milijarde dolara. U to vreme trka za Belu kuću koštala je 2.4 milijarde dolara, a izbori za Kongres ogromnih 4 milijarde dolara.
Hilari Klinton je 2016. godine potrošila 1.4 milijarde, a Tramp 957 miliona dolara. Ti izbori pokazali su se kao izuzetak kada je gubitnički kandidat prikupio više novca od donatora. Neki analitičari sugerišu da je Tramp na izborima 2016. godine dobio znatno više besplatnog medijskog prostora, što bi ga inače koštalo stotine miliona.
„Pre deset godina bilo je teško zamisliti predsedničkog kandidata čija kampanja košta više od milijardu dolara“, kaže Šeila Krumolz, izvršna direktorka Centra za odgovornu politiku.
U 2012. godini, Barak Obama potrošio je 1.07 milijardi dolara za razliku od svog republikanskog protivnika Mita Romnia koji je potrošio 992 miliona dolara.
A u predsedničkoj kampanji 2008. razlika između kandidata bila je još veća.
Obama je prikupio skoro 800 miliona dolara za kampanju, dok je Džon Mekejn prikupio oko 400 miliona dolara koji su uloženi u kampanju.
Odlukom Vrhovnog suda 2012. godine, „Citizen United“ protiv Savezne izborne komisije, odobreno je da se „cunami“ novca pusti u američku politiku.
Odluka suda je u osnovi dozvolila organizacijama koje podržavaju određenog kandidata da prikupe neograničenu količinu novca bez otkrivanja donatora, sve dok ne postoji zvanična koordinacija između donatora i kampanje direktno.
Na primer, u predsedničkoj trci 2004. između Džordža Buša mlađeg i njegovog demokratskog rivala Džona Kerija organizacije su prikupile 367 miliona, odnosno 328 miliona dolara.
A na izborima 2000. između Džordža W. Buša mlađeg i Al-a Gora, nijedan od kandidata nije potrošio više od 200 miliona dolara, a ukupni trošak iznosio je nešto ispod 400 miliona dolara.
Novac takođe igra značajnu ulogu na izborima dva zakonodavna doma u SAD-u.
Kandidati koji potroše najviše novca u Predstavničkom domu pobede na izborima u 90 odsto slučajeva, a u Senatu, nešto preko 80 odsto.
Količina novca potrošena na američkim izborima takođe odražava rastuću političku polarizaciju u zemlji, pri čemu obe strane sve više vide pobedu druge strane kao egzistencijalnu pretnju opstanku svojih strana.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
