1
U najubojitijem američkom vazdušnom napadu na Hute do sada pogođena je naftna luka Ras Isa na zapadu Jemena, pri čemu je poginulo najmanje 58 ljudi, a još 102 osobe su povređene.
Nedugo nakon napada, Huti su odgovorili lansiranjem projektila prema Izraelu. Sirene su se oglasile u ranim jutarnjim satima u petak širom zemlje, a očekuje se da će Huti uskoro preuzeti odgovornost za napad.
Prema prvim informacijama, napad je uključivao bespilotne letelice i protivbrodske krstareće rakete, verovatno usmerene i na brodove Pete flote američke mornarice koja patrolira u Persijskom zalivu. Izraelske odbrambene snage (IDF) presrele su napad, a nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti.
Središnje zapovedništvo SAD-a (Centcom) nije saopštilo koje je oružje korišćeno u napadu na Ras Isu niti koliko je ciljeva pogođeno. Odsustvo informacija suprotno je praksi iz prošle godine kada je javnost redovno dobijala podatke o prirodi vazdušnih udara na Hute. Američke snage ovu tišinu verovatno pravdaju zaštitom operativne bezbednosti i poslovnih interesa, ali to izaziva sumnje u transparentnost i odgovornost, što bi moglo narušiti poverenje saveznika i domaće javnosti u opravdanost operacije.
„Američke snage preduzele su akciju kako bi eliminisale izvor goriva za Hute koje podržava Iran i uskratile im finansijska sredstva za terorističke aktivnosti“, saopštio je Centcom. Cilj napada bio je, kako navode, uništiti ekonomsku osnovu moći Huta koji već decenijama destabilizuju region.
Iako Centcom ne daje konkretne podatke, na osnovu prethodnih operacija i satelitskih snimaka moguće je nagađati koja su oružja korišćena. Stealth bombarderi B-2 Spirit – jedini avioni sposobni da koriste MOP bombu GBU-57 – raspoređeni su na ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu pre početka operacije, što sugeriše njihovu moguću ulogu. GBU-57 je bomba teška 13,6 tona, dizajnirana za uništavanje duboko ukopanih ciljeva i može probiti do 61 metar armiranog betona – najveća je nenuklearna bomba na svetu. Američki vojni zvaničnici je neformalno nazivaju „Otac svih bombi“, piše Jutarnji list.
Pored nje, moguće je da su korišćene i precizno navođene bombe kao što je BLU-109, namenjene probijanju tvrdih ciljeva poput podzemnih bunkera. Te bombe teške oko 900 kilograma mogu probiti beton debljine do dva metra i već su korišćene u napadima na ciljeve Hezbolaha. U regionu trenutno deluju i nosači aviona USS Carl Vinson i USS Harry S. Truman.
Napad na Ras Isu deo je šire kampanje pod kodnim nazivom „Operation Rough Rider“, koja je započela 15. marta. Cilj operacije nije samo vojno slabljenje Huta, već i njihova ekonomska destabilizacija uništavanjem ključne naftne infrastrukture. Huti su pojačali napade na komercijalne brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu nakon izbijanja rata između Izraela i Gaze u oktobru 2023. godine. Ti napadi ozbiljno su poremetili globalnu trgovinu jer gotovo 15% svetskog pomorskog saobraćaja prolazi kroz Crveno more.
Pročitajte još:
U poslednjem mesecu SAD je pojačao vazdušne napade na jemenske Hute. Jedna od operacija postala je poznata javnosti nakon što je novinar The Atlantic greškom dodat u Signal grupu visokih zvaničnika. Predsednik Donald Tramp je nedavno naredio „odlučnu i snažnu vojnu akciju“ protiv Huta i zapretio da će ih „potpuno uništiti“.
Uprkos gomilanju američkih snaga u regionu, analitičari procenjuju da poslednji napadi nisu uvod u širu vojnu kampanju protiv Irana, već instrument za jačanje pregovaračke pozicije SAD-a i deo šire strategije odvraćanja iranskih posrednika. Naime, drugi krug pregovora između SAD-a i Irana o nuklearnom programu zakazan je za 19. april u Rimu.
Vazdušni napad na Ras Isu treba tumačiti kao pokušaj Vašingtona da poveća pritisak na Teheran uoči pregovora. Ova strategija dosledna je pristupu Donalda Trampa koji koristi vojnu silu kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije. Paralelno s vojnim akcijama, pojačane su i diplomatske aktivnosti. Američki izaslanik Stiv Vitkof i iranski diplomata Abas Aragči predvode pregovore o novom sporazumu koji bi zamenio onaj iz 2015. godine. Međunarodna agencija za atomsku energiju upozorila je da su pregovori u „veoma kritičnoj fazi“, naglašavajući potrebu za dogovorom koji bi omogućio transparentnu i efikasnu verifikaciju iranskog nuklearnog programa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
