Kako su Emirati kupili mesto šefa Interpola čoveku koji je optužen za mučenje

Imenovanje je usledilo nakon izdašnog finansiranja Interpola od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata i optužbi da je Abu Dabi zloupotrebio svoj sistem "crvenih obaveštenja" za tražene osumnjičene da bi progonio političke disidente.General-major Ahmed Naser al-Raisi izabran je nakon tri kruga glasanja tokom kojih je dobio 68,9 odsto glasova zemalja članica, navodi se u saopštenju Interpola.Nakon izbora, Raisi je tvitovao da će "izgraditi transparentniju, raznovrsniju i odlučniju ogranizaciju koja radi na obezbeđivanju bezbednosti za sve", prenosi Gardijan.Raisi se nije osvrnuo na optužbe protiv njega i UAE, ali je rekao da su UAE postali jedna od najbezbednijih zemalja na svetu. Potiv emiratskog generala poslednjih meseci podnete su pritužbe za torturu u Francuskoj i Turskoj, koja je ove nedelje bila domaćin Generalne skupštine Interpola u Istanbulu.

Raisi, šef bezbednosnih snaga UAE, preuzeće uglavnom ceremonijalnu, honorarnu i dobrovoljnu ulogu tokom četvorogodišnjeg mandata, prenosi Gardijan.Mnogi smatraju da je Al-Raisi simbol agresivnog sigurnosnog aparata, u kojem se hapse, pa čak i zlostavljaju, kritičari vlade. U najmanje pet zemalja protiv njega su podignute optužnice zbog mučenja.Ujedinjeni Arapski Emirati su još 2015. godine počeli velikodušno da finansiraju Interpol. Mnogi su se pitali da li ta država želi da na taj način kupi uticaj u toj međunarodnoj organizaciji. Emirati su danas po iznosu koji uplaćuju Interpolu odmah iza SAD.No, i bez tog spornog kandidata, Interpol se nalazi na meti brojnih kritika, prenosi Dojče vele.

Šta znamo o Raisiju?Pridružio se policiji Abu Dabija 1980. godine. Napredovao je kroz činove i postao je generalni direktor Centralnih operacija 2005. godine. Za generalnog inspektora ministarstva unutrašnjih poslova imenovan je 2015. godine. Igrao je ključnu ulogu u hapšenju Metjua Hedžisa, britanskog akademika optuženog za špijuažu od strane režima UAE 2018. godine.On je član izvršnog komiteta Interpola i služio je kao delegat Azije od 2018. godine.Bio je zvanični kanditat UAE za mesto predsednika Interpola i naslediće Kim Džong Janga na toj poziciji 2022. godine. Koalicija od 19 grupa za ljudska prava, napisala je pismo Interpolu u kojem govori protiv njegovog imenovanja.U junu 2021. godine. Zalivski centar za ljudska prava podneo je krivičnu prijavu u Parizu protiv Al-Raisija. U tužbi ga optužuju kao odgovornog za mučenje Ahmeda Mansura, istaknutog disidenta UAE koji je uhapšen 2017. godine.https://www.youtube.com/watch?v=DfSwB8cHcDcUAE su promovisali Raisija tako što su organizovali njegova putovanja u zemlje članice Interpola kako bi dobili podršku. Al-Raisi je tužen u više zemalja. Rodni Dikson, advokat Metjua Hežisa i Alija Ahmeda, podneo je žalbu švedskoj policiji da uhapsi Raisija po njegovom dolasku u zemlju.U novembru ove godine, tri člana nemačkog parlamenta su objavila zajedničku izjavu u kojoj se navodi da bi izbor Raisija ugrozio reputaciju Interpola. Francuski poslanici, njih 35, pisalo je predsedniku Emanuelu Makronu i tražilo je od njega da se suprotstavi kandidaturi Al-Raisija.Ujedinjeni Arapski Emirati su drugi najveći davaoci doprinosa u Interpolov budžet što je dovelo do navoda da su praktično kupili ishod ovih izbora. Pojedini mediji pišu da sada Al-Raisi želi da promeni politiku Interpola. Njegovo predizborno obećanje da će povećati upotrebu moderne tehnologije u Interpolu neki su videli kao referencu na alate elektronskog nadzora koje koriste autoritarni režimi.https://www.youtube.com/watch?v=6_n41vns-1oŠta radi Interpol?Međunarodna kriminalističko-policijska organizacija (Interpol) osnovana je u Beču 1923. godine, a sedište joj je u Lionu u Francuskoj. Trenutno su u nju uključene 194 države. Nakon Ujedinjenih nacija (UN), druga je najveća međuvladina organizacija na svetu. Njen cilj je da podržava sve institucije koje pomažu u sprečavanju ili borbi protiv kriminala. To se, između ostalog, odvija kroz razmenu podataka i informacija o traženim osobama i organizacijama.Svaka država-članica mora da imenuje centralnu nacionalnu kancelariju koja koordinira saradnju s Interpolom. U Nemačkoj tu ulogu ima Savezni ured kriminalističke policije (BKA). Najoštriji „mač“ koji ta agencija ima jeste njegova poternica, odnosno poziv zemljama-partnerima da uhapse određenu osobu. To je obično povezano sa zahtevom za izručenje, prenosi Dojče vele.

BONUS VIDEO: Vodeni toppovi i kamenice na poljsko-beloruskoj granici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vodenimtopovimaprotivkamenicanagranicibelorusijeipoljskegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2696751"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram