Kako Severna Makedonija (ne) može da promeni ime

Prema pisanju skopskih medija, Siljankovska Davkova je poznata po svom žestokom narativnom i opozicionom odnosu prema vladama u prošlosti.

U junu 2018. godine VMRO-DPMNE je organizovala demonstracije navodeći da je levičarska vlada preuzela "apokaliptične" poteze.

Stranka je vladu tadašnjeg premijera Zorana Zaeva nazvala nesposobnom. Pričali su kako je pomenuta vlada uspela da uništi privredu, smanji plate i penzije i da je dozvolila cvetanje korupcije, a kruna svega bilo je protivljenje promeni imena države.

Mickoski je tada pričao kako VMRO-DPMNE neće podržati promenu Ustava da bi se ustanovila promena ustavnog imena.

Spor sa Grčkom

Naime, Makedonija i Grčka vodile su višedecenijski spor oko imena Makedonija za koje je Grčka tvrdila da implicira aspiracije za zauzimanje istoimene severne grčke provincije.

Zbog spora oko imena Grčka je blokirala Makedoniju i njen pristup NATO alijansi i Evropskoj uniji, a vlada Zorana Zaeva je pokušala da pronađe rešenje sa Grčkom.

Višegodišnji spor Skoplja i Atine rešen je dogovorom u Prespi, koji su postigle vlade Zorana Zaeva i tadašnjeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa u junu 2018, uz posredovanje UN. Sada Severna Makedonija se NATO alijansi pridružila 2020. godine.

Evropski lideri pozdravili su Prespanski dogovor i poručili da je to "globalna poruka za mir i jedan od retkih pozitivnih primera današnjice".

Šta je Prespanski sporazum?

Stupio je na snagu 12. februara 2019. godine i njime je rešen spor oko imena sa Grčkom i amandmani na makedonski ustav kojim je Makedonija i formalno promenila ime u Republika Severna Makedonija.

Siljankovska Davkova je od početka bila protiv Prespanskog sporazuma, jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se „drsko meša u njene unutrašnje stvari. Siljanovska govori da je „pokrajina Makedonija u Grčkoj već proglasila Solun kao glavni grad Makedonije“ i to pred stranim gostima (na paradi u Solunu 28. oktobra) uz naglašavanje da će Makedonci izgubiti ono najvažnije – pridev „makedonski“.

U opširnoj pravnoj analizi sporazuma o rešavanju spora oko imena države, Siljanovska Davkova je isticala da su neprihvatljivi ustavni amandmani grubo kršenje svih principa i da potpuno menjaju „istoriju, makedonski identitet, makedonski jezik, kulturu i obrazovanje, politički i administrativni sistem, Ustav, slobode i prava čoveka i građanina“.

Bitno je napomenuti da je upravo Prespanski sporazum bio uslov za ulazak Severne Makedonije u NATO, ali i otpočinjanje pregovora sa EU.

Vraćanje starog imena?

Pošto su novi lideri isticali da bi vratili staro ime državi, postavlja se pitanje koje korake bi mogli da preuzmu.

U slučaju da se ponovo pokrene kontroverzna tema promene imena, koja je dovela do masovnih demonstracija koje je predvodio Mickoski, Severna Makedonija bi morala da izađe Prespanskog sporazuma, čime bi došlo do neverovatnog preokreta u odnosima sa Grčkom, a samim tim i sa Evropskom unijom i NATO-om.

Sledeći korak bi bio raspisivanje referenduma, što bi nakon toga moralo da bude usvojeno u makedonskom parlamentu, odnosno, Sobranju.

Imajući sve ovo u vidu, slabi su izgledi da će Siljanovska Davkova i VMRO-DPMNE zaista pokrenuti ovu proceduru. Većina građana ove zemlje glasala je za promenu vlasti upravo zbog lošeg kvaliteta života i rasprostranjene korupcije. Oni sada gaje nadu da će doći do pomaka kada je reč o EU integracijama.

"Mi smo uspeli, vi ste uspeli. Makedonija je pobedila. Istorijska pobeda naroda. Vlada je pala, a za to ima razloga. Kriminal, korupcija, konfiskovana država, tenderi, nepotizam i još 100 drugih je razloga zbog kojih je država trpela. Narod je bio razočaran. Sada su konačno poraženi", poručio je Mickoski građanima nakon izborne pobede.

BONUS VIDEO Vladimir Međak o Danu pobede