0
Rat u Ukrajini uticao je na to da se veliki broj Rusa, procenuje se da je to oko 200.000, doseli u Srbiju. Tako veliki priliv stanovništa nazvan je "imigracioni talas istorijskih razmera". Dojče vele je preneo reportažu ciriškog lista Noje cirher cajtung, koji se bavio ovim slučajem i tom prilikom ocenio da prisustvo velikog broja Rusa menja glavni grad i primorava neke Srbe da revidiraju iskrivljenu sliku o Rusiji i Putinu. List je tu tezu ilustrovao kroz razgovor sa Rusom koji je pobegao od mobilizacije, 26-godišnjim Denisom.
Kako Dojče vele prenosi, prvi talas mobilizacije nakon izbijanja rata doveo je u zemlju pre svega disidente i aktiviste.
„U drugom talasu u septembru su, pored protivnika rata, došli i mnogi stručnjaci i poslovni ljudi koji su napustili Rusiju zbog ekonomskih posledica rata“, navedeno je.
„Srbija je postala odredište, jer nije uvela sankcije Moskvi. Nema zabrane putovanja. Ko registruje firmu, smesta dobija dozvolu boravka, drugi iznova moraju da produžavaju turističku vizu“, navodi list.
Ko je počeo rat?
Reporter Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, razgovarao je sa Denisom, koji trenutno u Beogradu radi za nevladinu organizaciju i pomaže u evakuaciji izbeglica iz Ukrajine. Kaže, sviđa mu se u Beogradu.
„S kim god da razgovara, gotovo uvek za njega imaju simpatije. Ali, nažalost, često iz pogrešnih razloga“, navodi list. Denis to objašnjava razgovorom u vozu s dvojicom mladih Srba.
„Još su nekako i mogli da razumeju to što sam pobegao od rata, ali nikako nisu prihvatali da je Rusija taj rat započela. Rekli su da je Zapad provocirao Putina. Nisam mogao da ih ubedim“, rekao je Denis.
U članku se prenosi da više od 60 odsto Srba za rat krivi NATO i Zapad.
„Taj narativ kaže kako je NATO tokom kosovskog rata 1999. bombardovanjem naneo poraz Srbiji, isto tako sada Zapad pokušava da obori Rusiju na kolena. Ta analogija može da se čuje u svakom taksiju i svakoj gostionici i svakodnevno se može čitati u novinama. Posredna poruka je da će sada Rusija osvetiti srpsko poniženje“, piše list.
Kao posle Oktobarske revolucije
Ernst opisuje da se ruski jezik može čuti svuda, u parkovima na Starom gradu, u uličicama Dorćola ili na Vračaru.
„Odnedavno ima ruskih prodavnica, restorana i barova, a kako su ruski emigranti uglavnom mladi i urbani, oni menjaju i kulturnu scenu“, kazao je on.
Novinaru to liči na vreme posle Oktobarske revolucije 1917. godine, kada su u Beograd dolazile hiljade protivnika revolucije. On piše da su oni Beogradu doneli noćni život po kojem je grad danas naširoko poznat.
„Ako sada barem deo ruskih migranata tamo pusti korenje, grad će se promeniti i ekonomski. Prošle godine je u Srbiji registrovano 4.500 ruskih firmi. Veliki deo njih su iz IT sektora“, navodi Noje cirher cajtung.
Besramno je poskupelo
To se vidi i po cenama. Reporter opisuje jedan bar koji su ruski imigranti otvorili na Dorćolu. Onde limunada uvezena iz Berlina košta oko pet evra što je „besramno skupo“ za Beograd, piše novinar.
Ali mnogi gosti iz Rusije to plaćaju bez problema.
Peter Nikitin (42), pravnik i aktivista, nada se da će prisustvo tolikih ruskih migranata razbiti ukorenjene pozitivne predrasude Srba o današnjoj Rusiji.
Nikitin predvodi Rusko demokratsko društvo, u Beogradu organizuje diskusije i proteste.
Pročitajte još:
0
0
0
Kako je procenio u razgovoru za švajcarski list, tek petina Rusa u Beogradu mogli bi da se opišu kao politički protivnici rata, još petina se grozi rata, dok je 60 odsto neutralno.
„Oni čekaju kako će se razviti stvari kod kuće“, kaže Nikitin.
BONUS VIDEO Ukrajinski vojnici u rovovima oko Vuledara