Kremlj je ove godine zaradio dodatnih milijardu evra za svoj ratni budžet nakon što je najveća ruska privatna naftna kompanija pronašla "rupe" u pravilima Evropske unije o sankcijama, uz pomoć Bugarske.
Koristeći jedinstveno izuzeće od EU povodom zabrane ruske nafte, Bugarska je dozvolila da milioni barela ruske nafte dođu u lokalnu rafineriju u ruskom vlasništvu, koja je zatim izvozila različita rafinisana goriva u inostranstvo, uključujući zemlje EU, saznanja su nevladine organizacije „Global Witness“, istraživačkog Centra za proučavanje demokratije (CSD), Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i portala Politiko.
Ta „rupa“ u pravilima, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, prikupila je dovoljno prihoda za Moskvu da finansira svoju grupu plaćenika Vagner. Za godinu dana takođe je donela gotovo 500 miliona evra profita za vlasnika rafinerije Lukoil.
Zemlje EU i zakonodavci u Bugarskoj sada pozivaju Brisel da pooštri pravila koja zemlji daju poseban tretman dok Evropska komisija priprema svoj 12. paket sankcija protiv Rusije za koji se očekuje da će biti predstavljen narednih dana.
Ovo baca novo svetlo na poteškoće sa kojima se EU suočava u stvaranju efikasnih sankcija Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.
„Režim sankcija je toliko sličan švajcarskom siru da šta god da radimo uvek zaostajemo za Rusima tri meseca“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da govori pod uslovom anonimnosti.
Kada su se zemlje EU složile da preko mora zabrane uvoz ruske sirove nafte, Bugarska je dobila „posebno odstupanje“ od te mere do kraja 2024. zbog svoje „geografske izloženosti“, piše Politiko.
Ova balkanska zemlja se u velikoj meri oslanja na Lukoilovu rafineriju u Burgasu na obali Crnog mora, koja obezbeđuje 80 odsto bugarskih potreba za dizelom i benzinom.
Ali nakon što je bugarska prelazna vlada nagovestila da će nastaviti da prodaje naftne proizvode ruskog porekla EU, Evropska komisija u Briselu se povukla, zabranivši Sofiji da to čini od 5. februara.
Prema pravilima EU o sankcijama, Bugarska ne može da prodaje naftne derivate u inostranstvu. Ali postoji začkoljica: Sofija može da odobri izvoz ako su ovi proizvodi za „ekskluzivnu upotrebu“ u Ukrajini ili se „ne mogu skladištiti u Bugarskoj zbog rizika po životnu sredinu i bezbednost“.
Zahvaljujući tim izuzećima, Bugarska je verovatno izvezla skoro tri miliona barela naftnih derivata ruskog porekla samo morem od marta do jula ove godine, što je ekvivalentno otprilike jednom od pet barela sirove nafte koja stiže u Burgas i zatim se prerađuje u rafineriji.
Bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao je da je to jer je rafinerija imala skladišni kapacitet za samo 10 dana, dodajući da bi izuzeće od sankcija pomoglo vladi da se prikupi do 250 miliona evra poreza ove godine.
Ipak, vladina statistika pokazuje da Lukoilovi lokalni rezervoari za skladištenje imaju kapacitet koji je otprilike jednak tromesečnoj potražnji za naftom u Bugarskoj, rekao je Martin Vladimirov, direktor energetskog i klimatskog programa u CSD-u, „zbog čega je malo verovatna potreba za izvozom rafinisanih proizvoda iz ekoloških razloga“.
„Bez obzira da li Burgas na kraju krši slovo embarga EU na rusku naftu ili ne, njegove akcije potkopavaju duh zabrane“, rekao je vođa istraživanja podataka „Global Witness“ Kris Lambin.
Čak i ako nijedan od rafinisanih proizvoda koji napuštaju Bugarsku nije poreklom iz Rusije, Kremlj je i dalje zarađivao mnogo novca time što je slao Bugarskoj sirovu naftu. Između 5. februara i 31. oktobra, Moskva je zaradila 983 miliona evra od takvih pošiljki.
U saopštenju, Lukoil je saopštio da je „usklađen sa svim zakonima EU i Bugarske“.
Bugarskoj je zabranjeno da izvozi naftne proizvode ruskog porekla u zemlje EU osim ako ih ne šalje u Ukrajinu.
Prema sopstvenim pravilima, izvršna vlast EU ne gleda podatke o izvozu na mesečnom nivou, već tokom cele godine dok procenjuje koliko se poštuju sankcije. To znači da bi rafinerija Lukoil mogla da provede mesece izvozeći proizvode dobijene od ruske sirove nafte pre nego što poveća uvoz iz neruskog porekla do kraja godine. Kada bi Brisel tada pogledao ukupne podatke, bilo bi gotovo nemoguće utvrditi odakle je prvobitno dolazio izvoz rafinerije.
„Ako je svrha izuzeća bila da pomogne Bugarima da prežive, a mi imamo dokaz da se nafta ponovo izvozi i služi u druge svrhe, onda smo propali. Ništa se nije promenilo u ratu, tako da treba da pooštrimo sankcije i zatražimo od Komisije da nadgleda efektivnu implementaciju prethodno dogovorenih paketa“, rekao je drugi diplomata EU.
To dolazi pošto je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u subotu rekla da će izvršna vlast EU ove nedelje objaviti svoj 12. paket sankcija. Diplomate iz tri zemalja EU složile su se da bi Komisija trebalo da preispita slučaj oko Bugarske.
U svom saopštenju, Lukoil je naveo da radi na prelasku na nerusku preradu nafte od, prilagođavajući svoje proizvodne procese i logistiku, suočavajući se sa turbulentnim uslovima na globalnom tržištu nafte.
Ovo takođe postavlja pitanje koliko su efikasne sankcije EU protiv Rusije, skoro dve godine od invazije na Kijev.
Deo toga dolazi od komplikacija koje su povezane sa uključivanjem 27 zemalja u svaki paket sankcija za koji je potrebno jednoglasno odobrenje, kaže Marten van den Ende, šef neprofitne organizacije Belgijsko društvo za sankcije i kontrolu izvoza.
„Sankcije su veoma porozne i napisane su da stvore što veću fleksibilnost… za Bugarsku ili bilo koga drugog“, rekao je analitičar Viktor Katona.
Drugo pitanje proizilazi iz složenosti razumevanja samih sankcija.
Pročitajte još...
Prošlomesečni izveštaj Evropskog parlamenta utvrdio je da „mozaik praksi primene i sprovođenja širom EU dovodi do konfuzije i međusobnog nerazumevanja, kao i protivurečnosti u pravnim tumačenjima ključnih sankcija država članica“.
To se vidi u slučaju Bugarske. Zakoni o sankcijama EU zahtevaju od Sofije da izveštava Komisiju o poštovanju izuzeća šest meseci nakon što je ono počelo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare