2
Kritike na račun stava Nemačke prema Rusiji i podršci Ukrajini ne jenjavaju od početka rata 24. februara ove godine. Na udaru se sada našla i bivša kancelarka Angela Merkel, koju ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužuje da snosi deo odgovornosti za trenutna dešavanja jer je NATO savez 2008. godine odbio prijem Ukrajine upravo zbog zalaganja Merkelove. Dok nemački predsednik Frank-Valer Štajnmajer sada kaže da je pogrešno procenio Rusiju i Putina, "čelična kancelarka" ostala je pri svojim odlukama.
Zemlje NATO odbile su prijem Ukrajine zbog „apsurdnog straha nekih političara od Rusije“, smatra Zelenski, koji je kao odgovorne označio bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i nekadašnjeg predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija.
Zbog pogrešnje procene ovog dvojca, došlo je do rata u Donbasu, a sada i „najgoreg rata u Evropi od Drugog svetskog rata“, ocenio je ukrajinski predsednik.
„Pozivam gospođu Merkel i gospodina Sarkozija da posete Buču i vide do čega je dovela politika ustupaka prema Rusiji“, poručio je on, a odgovor bivše kancelarke je ubrzo stigao.
„Bivša kancelarka dr. Angela Merkel ostaje pri svojim odlukama u vezi sa samitom NATO 2008. u Bukureštu“, izjavila je portparolka Merkelove.
Međutim, Zelenski nije jedini koji vrši pritisak na Nemačku da zauzme „oštriji“ stav prema Rusiji. Isto je učinio i poljski premijer Mateuš Moravjecki, optuživši Merkelovu za vođenje „pogrešne politike“ prema Rusiji.
„Gospođo kancelarko, ćutite od početka rata. Pritom je upravo politika Nemačke u proteklih 10-15 godina dovela do toga da Rusija sada ima snagu zasnovanu na monopolu na prodaju sirovina“, smatra Moravjecki.
Sudbonosni trenutak
Iako Moravjecki i veći deo Evrope sada odgovornost prebacuju na Nemačku i ženu koja je oblikovala evropsku politiku 16 godina, upravo Merkelova je u svetskim krugovima bila poznata kao „šaptačica Putinu“.
Godinama je „čelična kancelarka“ održavala veze sa Rusijom koje su umnogome uticale na Vladimira Putina. Na pomenuti samit NATO saveza u Bukureštu 2008. godine pozvan je i ruski predsednik Vladimir Putin, dok su nemačku predstavljali kancelarka Merkel i aktuelni predsednik, a tada ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
Severnoatlantska alijansa još u tom periodu najavljivala je širenje na istok, što je podrazumevalo Gruziju i Ukrajinu. Ukrajinske vlasti podnele su zahtev za članstvo, a Putin je na samit otišao sa jasnom namerom da zaustavi širenje Alijanse do granica Ruske Federacije.
Uz podršku Francuske i Velike Britanije, Angela Merkel uspela je da ubedi ostale članice Alijanse da bi prijem Ukrajine u tom trenutku doveo do destabilizacije na istoku, ali i potencijalnog rata sa Rusijom na koji Evropa ne bi mogla da ostane nema.
Događaj iz Bukurešta označio je prekretnicu evropske politike – odluka o širenju NATO saveza na istok je doneta i nikome ne bi palo napamet da je poništi dok je Merkelova na vlasti, a toga je bio svestan i Putin. Nešto više od dva meseca nakon što je Merkelova i zvanično otišla u penziju, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu.
Štajnmajer: Pogrešili smo
Nakon brojnih kritika međunarodne zajednice, a naročito ukrajnskog ambasadora u Nemačkoj Andrija Melnika, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer priznao je greške u ophođenju prema Rusiji.
„Kao šef kabineta Gerharda Šredera, a kasnije i kao ministar spoljnih poslova u kabinetu Angele Merkel, Štajnmajer je napravio paukovu mrežu kontakata sa Rusijom. U to je uključeno mnogo ljudi, koji su sada glavni u vladajućoj koaliciji u Nemačkoj“, smatra ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrij Melnik.
Štajnmajer je ocenio da odgovornost za rat u Ukrajini snosi Vladimir Putin, dok je greška njegove administracije u pokušaju da Rusiju učini delom evropske kuće.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Odgovornost ne treba mi da preuzimamo. Ali to ne znači da ne moramo po nešto da ponovo analiziramo gde smo pravili greške. Nismo uspeli da napravimo zajedničku evropsku kuću s Rusijom. Propao je i naš pristup uključivanja Rusije u zajedničku bezbednosnu arhitekturu“, naglasio je on i istakao da sa Putinom na čelu Rusije povratak na predratne odnose neće biti moguć.
Ruski predsednik, smatra njegov nemački kolega, neće hteti da prihvati potpunu privrednu, političku i moralnu propast svoje zemlje zbog „imperijalne zablude“.
„Pogrešio sam, kao i drugi“, poručuje svetu i Evropi Štajnmajer.
BONUS VIDEO Sastanak Vladimira Putina i Angele Merkel u Moskvi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
