4
Granice Kine zatvorene su već skoro dve godine zbog pandemije koronavirusa koja je potekla iz Vuhana, pokrajine koja se nalazi ovoj državi. Iako je primarni cilj zatvaranja sprečavanje širenja koronavirusa i ostvarivanje politike nulte toleranicije, zaključavanje je potpomoglo nastojanju komunističke partije da udalji Kineze od Zapada.
Pročitajte još:
Kina je najpre pokušala da ukroti epidemiju u Vuhanu tako što je zaključala grad sa više od 10 miliona ljudi i zatvorila stanovnike u njihove domove i obustavila javni prevoz, piše CNN.
Od tada, Peking je usvojio plan nulte tolerancije kako bi suzbio ponovnu pojavu virusa. Iskoristivši domet i snagu nadzora autoritarne države, Kina je uvela brza zaključavanja, pratila bliske kontakte, stavila hiljade u karantin i testirala milione građana.
Zbog toga je uspela da se vrati u nešto što liči na život pre pandemije, zbog čega se i njena ekonomija oporavlja. Vladajuća Komunistička partija se time hvali kao paun svojim perjem, naglašavajući superiornost jednopartijskog sistema nad zapadnim demokratijama, posebno nad Sjedinjenim Državama.
Sa druge strane, čini se da superiorna Kina sve manje želi da komunucira sa ostatkom sveta. Te tako sada kada veliki deo država počinje da se ponovo otvara i uči da živi sa koronom, Kina postaje sve izolovanija i odlučno okrenuta ka unutra.
Si Điping nije izašao iz Kine skoro dve godine
Ni lider ove države – Si Điping, nije napustio Kinu skoro 22 meseca. Sijevo poslednje putovanje u inostranstvo bilo je u januaru 2020. godine, kada je bio u dvodnevnoj poseti Mjanmaru kako bi promovisao svoju Inicijativu „Pojas i put“, ambiciozni program za jačanje infrastrukture i trgovine širom Azije, Evrope i Afrike, koji je izgubio veliki deo svoje snage od pojave koronavirusa.
Nisu je napustili ni građani Kine pošto su se turistička, akademska i poslovna putovanja gotovo obustavila.
To se odražava u činjenici da se sada Kinezi sve više ponose svojom tradicionalnom kulturom i rastućom nacionalnom snagom, ali i postaju sve sumnjičavi ili čak potpuno neprijateljski raspoloženi prema Zapadu.
Takvo viđenje stvari uklapa se u politiku Sija obzirom na to da je on ugušio sve strane nevladine organizacije, crkve, kao i zapadne udžbenike u zemlji. To je podstaklo rastući lanac nacionalizma, koji baca sumnju na bilo kakve veze sa inostranstvom i posmatra feminizam, LGBTQ pokret, pa čak i zaštitu životne sredine kao marionete zapadnog uticaja osmišljene u cilju potkopaja Kine.
Zbog zataranja granica građani se ne bude i podržavaju nultu strategiju iako Kina ne pokazuje znake ponovnog otvaranja u doglednoj budućnosti.
Već skoro dve godine, ljudi u Kini ne mogu u inostranstvo, zbog strogih graničnih ograničenja zemlje: međunarodni letovi su ograničeni, karantin pri ponovnom ulasku je oštar i dug, a kineske vlasti su prestale da izdaju ili obnavljaju pasoše svima koji ne moraju hitno u inostranstvo.
Pri povratku u Kinu, svaki kineski državljanin mora u dvonedeljni strogi karantin. Lokalne vlasti to mogu da produže na 28 dana, nakon čega često sledi još jedan duži period kućnog posmatranja.
Kineska vlada je naredila lokalnim vlastima da izgrade trajne karantinske objekte za dolaske iz inostranstva, po uzoru na južnu metropolu Guangdžou, koja je podigla karantinski centar sa 5.000 soba na površini od 46 fudbalskih terena.
Uz to, u Kini je tolerancija prema infekcijama izuzetno niska, a strah od virusa i dalje je visok. Peking je u više navrata krivi lokalno stanovništvo za uvoz koronavirusa iz inostranstva, bilo putovanjima, uvozom smrznute hrane ili druge robe, te je izvesno da će ova zemlja nastaviti da koronavirus nastavi da koristi u svrhu kontrolisanja svog stanovništva.
BONUS VIDEO: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Emina Milošević objašnjava zašto korona-vakcine primamo više od jednom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
