0
Poslednjih godinu dana Australija je bila primer kako se uspešno nositi sa koronom. Postigla je "kovid normalu" gde su ljudi mogli da posećuju restorane i noćne klubove i da se druže na festivalima i u pozorištima. Snažna odbrana države od koronavirusa - zatvaranje granica i obavezan karantin - radio je 99,99 odsto vremena.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada su se pojavili novi slučajevi, zvaničnici su brzo delovali, zaključavali gradove i tragali za kontaktima zaraženih. Sidnej najveći i najbogatiji grad u Australiji, uspeo je da izbegne redovna zaključavanja uz pomoć sistema za traženje kontakata „zlatnog standarda“.
Ali u protekle dve nedelje, Delta varijanta je uspela da probije odbranu grada. U jednoj nedelji pozitivni slučajevi su se povećali na više od 100, prenosi BBC.
Do petka 25. juna, zvaničnici su priznali da Sidnej treba da se zaključa. Do sledećeg ponedeljka kriza je postala nacionalna – sa izbijanjem novih slučajeva u četiri savezne države i teritorije.
Sidnej, Darvin, Pert i Brizbejn – svi veliki gradovi sada su zaključani. Više od 20 miliona građana Australije, oko 80 odsto stanovništva sada živi pod ograničenjima, što je najveći broj od nacionalne blokade na početku pandemije.
Na hitnom sastanku u ponedeljak, savezne i državne vlade pokušale su da zapuše rupe širenjem pristupa vakcinima. Ali mnogi Australijanci se pitaju zašto ponovo žive pod ograničenjima, sedam meseci nakon što je svet započeo masovno vakcinisanje.
Kako je Delta prošla kroz sve slabe tačke
Epidemiolozi kažu da se Delta varijanta pokazala zaraznijom i najprenosivijom od svih vrsta do sada. Tamo gde je bilo pukotina u odbrambenom sistemu Australije, uspela je sve da iskoristi.
Državni granični i karantinski sistemi bili su sve izazovniji od pojave novih verzija virusa krajem 2020. godine. Zvaničnici su dokumentovali slučajeve kada su putnici dobijali virus u karantinu, uprkos boravku u odvojenim sobama.
Kroz sistem je prošlo 370.000 ljudi. Ali bilo je 10 prekršaja koji su doveli do izbijanja virusa. Dve epidemije koje trenutno bukte u Australiji potiču od ljudi koji su bili u hotelskom karantinu. Jedan je radnik rudnika na severnoj teritoriji koji je virus dobio u karantinu u Kvinslendu. Druga je žena iz Kvinslenda, čija se infekcija pojavila u trenutku kada je završila svoj boravak u karantinu.
Druga slaba tačka su radnici na granici.
Australija je stroga prema onima kojima je dozvoljeno da uđu u zemlju – sa nedeljnim ograničenjima broja povratnika i potpunim zabranama sa nekih žarišnih tačaka virusa.Kada izađu iz aviona, povratnike dočekuju vojnici, policija i medicinske sestre, koji nose maske i rukavice i onda ih prate pravo i karantin.
Ali ista strogoća se ne primenjuje za druge radnike, poput vozača koji prevoze putnike koji su dolaze.
,Nulti pacijent kod izbijanja zaraze u Sidneju je bio vozač limuzine koji je virus dobio od putnika. Nije bio vakcinisan, nosio je masku, ali se nije redovno testirao, u to vreme nije ni mogao prema postojećim pravilima.
Uprkos svim manama, stručnjaci primećuju da je delta soj „zastrašujući neprijatelj“ koji širi zarazu. U Novom Južnom Velsu, čiji je Sidnej glavni grad, zvaničnici izveštavaju da je prenos virusa blizu 100 odsto, u odnosu na ranije varijante kada je bilo 25 odsto. Ljudi su dobijali virus kada su prolazilu u radnji jedni pored drugih.
„Delta varijanta je vrlo zarazna. A čak i sa vakcinisanom radnom snagom još uvek postoji potenijal za prenosi zaraze“, kaže prof. Nensi Bakster, šefica škole za populaciju i globalno zdravlje na Univerzitetu u Melburnu.
Ona ističe da su pre izbijanja epidemije službenici videli slučajeve delta soja, u kojima čak ne može ni da se identifikuje kako je došlo do prenosa zaraze.
Nevakcinisani i izloženi
Opasnost od delta soja pokazale je neuspehe u australijskom programu vakcinacije. Nešto manje od 5 odsto populacije je potpuno vakcinisano, a 29 odsto je primilo prvu dozu. Kritičari kažu da je odgovorna vlada.
Kašnjeje je povezano sa problemima snabdevanja, samozadovoljstvom zbog niske stope zaraze koronom i zabrinutošću zbog retkog rizika od zgrušavanja krvi koje izaziva vakcina AstraZeneke.
To je dovelo do toga da je vlada ranije ove godine ograničila upotrebu za ljude starije od 60 godina, uprkost tome što nije imala dovoljno rezervi za drugu opciju – Fajzer.
To je uplašilo mnoge građane, uključujući i vozača limuzine, koji se plašio da uzme AstraZeneku.
Šta Australija da radi sada?
Stručnjaci su jednoglasni da trenutno buktanje zaraze mora da se suzbije blokadama i drugim ograničenjima. Nadaju se da će karantin od dve nedelje biti dovoljan da se zaustavi širenje virusa. Premijer Skot Morison je prihvato ono što stručnjaci govore već neko vreme – da se poveća tempo vakcinacije.
Kraj „korona-normale“
Stručnjaci upozoravaju da je Delta varijanta verovatno promenila tok događaja u Autraliji. S obzirom na to da će masovna vakcinacija biti teško ostvariva sve do 2022. godine, a Australijanci će se i dalje vraćati kući iz inostranstva, pretnja Delta soja će se zadržati, kažu stručnjaci. To bi moglo da znaći da će mere poput nošenja maski u javnosti ostati na snazi još neko vreme.
„Pre ovoga bilo je divno. Izlazite na večuru, idete na predstavu sa hiljadama ljudi“, kaže dr Bakster.
„Ali nisam sigurna da li ćemo ponovo moći sve to dok ne budemo vakcinisani, jer je rizik preveliki. Samo mislim da ne možemo živeti kao da korona više ne postoji“, dodala je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
