Posetom predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu uzburkani su duhovi prošlosti i u središte svetske pažnje postavljen je sukob koji datira iz davnih dana. Kina je jasno upozorila SAD da potencijalna poseta visoke američke zvaničnice ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom neće proći bez snažnog odgovora, dok iz Bele kuće poručuju - ne možete menjati status Tajvana.

Pelosi je nakon višesatne drame sletela na Tajvan, gde je dočekao veliki broj ljudi. Neposredno nakon sletanja je izjavila da je njena poseta simbol snažne podrške tom ostrvu.

„Poseta naše delegacije Tajvanu pokazatelj je nedvosmislene američke podrške demokratiji Tajvana. Naši razgovori sa rukovodstvom Tajvana ponovo potvrđuju našu podršku našem partneru i promovišu naše zajedničke interese, uključujući unapređenje slobodnog i otvorenog indo-pacifičkog regiona“, napisala je Pelosi na Tviteru.

Burna reakcija Kine

Nije se dugo čekala reakcija Kine, pa je tako iz ministarstva odbrane stiglo zabrinjavajuće saopštenje – počinju vojne vežbe u neposrednoj blizini Tajvana.

„Kina će, kao odgovor na posetu Nensi Pelosi Tajvanu preduzeti sve neophodne mere za zaštitu državnog suvereniteta“, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Sama vest da će Nensi Pelosi možda posetiti Tajvan izazvala je burnu reakciju u Pekingu. Tokom prvog razgovora američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegovog kolege Si Đinpinga navodno su razmenjene teške reči. Kineski lider rekao je Bajdenu da Amerika mora da se pridržava principa „jedinstvena Kina“ i poslao jasnu poruku – „ko se vatrom igra, od nje izgori“.

Ovakve tenzije pratile su i naredne pokušaje komunikacije između zvaničnika dve zemlje, a konačna odluka o poseti Pelosijeve Tajvanu nije doneta.

Bajden je rekao novinarima da „vojska misli da poseta Pelosi nije dobra ideja“, ali je njegova Bela kuća nazvala kinesku retoriku protiv svakog takvog putovanja „očigledno beskorisnom i nepotrebnom“.

Pelosi, koja je na trećoj najvažnijoj političkoj poziciji u američkoj administraciji, podmah iza predsednika i potpredsednika, sada je najviši američki zvaničnik koji je posetio Tajvan od 1997. godine.

Tajvan: Uvereni smo da gošća stiže

Kada je avion Pelosijeve poleteo sa aerodroma u Vašingtonu na Indo-pacifičku turneju, Amerika je tvrdila da Tajvan nije jedna od njenih stanica. Međutim, on je u jednom momentu nestao sa sistema praćenja, pa se pretpostavlja da je vazduhoplovstvo namerno želelo da sakrije svoj put.

Avion je naposletku sleteo u Maleziju, a tajvanski mediji tvrdili su da će ona stići i na ostrvo, iako se ta lokacija nije nalazila na njenoj zvaničnoj agendi.

U međuvremenu, Peking se uveliko pripremao za posetu koja „predstavlja uvredu“ i „eskalira odnose“.

Borbeni avioni u niskom startu

Osim kineskih aviona, koji su u utorak ujutru leteli blizu središnje linije osetljivog vodenog puta, nekoliko kineskih ratnih brodova ostalo je blizu nezvanične linije razdvajanja između Kine i Tajvana.

Kineski borbeni avionu su više puta izveli taktičke poteze kratkog „dodirivanja“ središnje linije i kruženja natrag na drugu stranu moreuza, dok su tajvanski avioni bili u pripravnosti u blizini.

Avioni ni jedne strane obično ne prelaze središnju liniju.

Tajvansko ministarstvo odbrane „pojačalo“ je stepen borbene pripravnosti od utorka ujutru do četvrtka u podne, saopštila je u zvanična ostrvska centralna novinska agencija CNA.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan je na redovnom dnevnom brifingu rekao da poseta Pelosijeve predstavljala „grubo mešanje u unutrašnje poslove Kine“ i upozorio da „kineska Narodnooslobodilačka vojska nikada neće sedeti prekrštenih ruku“.

Višedecenijski sukob

Tajvan je ostrvo, na oko 150 kilometara od severoistočne obale Kine i fundamentalno je značajan za režim u Pekingu. Do odvajanja teritorije Kine i Tajvana je došlo posle Drugog svetskog rata, dok su se vodile borbe u kopnenoj Kini između snaga nacionalističke vlade i Kineske komunističke partije.

Komunisti su pobedili 1949. godine, a njihov lider Mao Ce Tung preuzeo je kontrolu nad Pekingom.

Za to vreme je nacionalistička partija – poznata kao Kuomintang – odletela na obližnji Tajvan. Od tada je Kuomingtang jedna od najjačih političkih stranaka na Tajvanu – vladajući ostrvom većim delom njegove istorije.

#related-news_0

Nalazi se u tzv. „prvom ostrvskom lancu“, u koji spada niz teritorija prijateljski nastrojenih prema SAD ključnih za američku spoljnu politiku.

Kina sada vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju koja mora da postane deo zemlje i nije isključila moguću upotrebu sile da bi se to postiglo.Tajvan, međutim, sebe doživljava kao nezavisnu državu, sa vlastitim ustavom i demokratski izabranim vođstvom.

Peking vrši popriličan diplomatski pritisak na druge zemlje da ne priznaju Tajvan ili da učine bilo šta što bi sugerisalo njegovo priznavanje.

Iz tog razloga, Tajvan kao suverenu zemlju trenutno priznaje svega 13 zemalja, plus Vatikan. Vašington nije priznao nezavisnost Tajvana, ali SAD prodaju oružje samoupravnom ostrvu.

Ministar spoljnih poslova Tajvana izjavio je da su odnosi sa Kinom najgori što su bili u poslednjih 40 godina.

BONUS VIDEO Ostaci kineske svemirske rakete pali na Zemlju

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram