1
Uoči predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su previše neizvesni da bi se procenili, visoki zvaničnici u evropskim prestonicama se trude da se pripreme za povratak Donalda Trampa u Belu kuću. Politički analitičari i ispitivači javnog mnjenja koji rade za vlade širom kontinenta sve više vide bivšeg republikanaca kao osobu koja je spremna na jedan od najviše iznenađujućih povrataka u istoriji.
Niko ne misli da kandidatu Demokratske stranke, potpredsednici Kamali Haris, nedostaje šanse, ali bi njena pobeda uglavnom predstavljala nastavak statusa quo. Pobednik Tramp bi izazvao cunami panike širom kontinenta koji je već uveliko izgubio pravac, a koji se bori da se nosi sa dva rata na svojim periferijama. Da, Evropska unija je već preživela jedan Trampov mandat; neki lideri bi čak tvrdili da je izašla jača zbog toga. Međutim, u evropskim prestonicama se stvara konsenzus: Povratak glavnog uzburkivača bi osnažio ruskog predsednika Vladimira Putina, potencijalno pokrenuo destruktivni trgovinski rat i rasplamsao političke podele širom kontinenta, piše Politiko.
Ne samo da je Evropa trenutno posebno slaba, sa posrnulom ekonomijom i borbenim liderima u Nemačkoj i Francuskoj; bio bi to drugačiji Tramp koji bi se pojavio na NATO samitima i međunarodnim okupljanjima u poređenju s onim iz perioda 2016-2020. Naime, bio bi oslobođen od američkih zvaničnika koji su pokušavali da ga obuzdaju tokom njegovog prvog mandata. Pored toga, predsednik koji je nekada EU nazvao jednim od „najvećih neprijatelja“ Amerike verovatno bi na Atlantik gledao s ozbiljnim prekorom.
PROČITAJTE JOŠ:
„Drugi Trampov mandat bio bi drugačiji“, rekla je Lesli Vinjamuri, direktorka američkog i američkog programa u Četam Housu, britanskoj misiji za istraživanje. „Sada zna ko ga je, po njegovom mišljenju, uvredio na međunarodnoj sceni i kod kuće i zajedno sa timom oko sebe razradio je neke planove kako da ih obuzda.“
Nakon Trampove prve pobede 2016. godine, evropski lideri mogli su da se utehu da, bez obzira na to šta se dešava na drugoj strani Atlantika, sam kontinent ostaje ostrvo stabilnosti, siguran pod vođstvom moćne nemačke kancelarke Angele Merkel. Ovoga puta, evropsko liderstvo je uglavnom odsutno. Merkelov naslednik Olaf Šolc jedva drži svoju koaliciju na okupu, dok je francuski predsednik Emanuel Makron sveden na figuricu od strane osnaženih ekstremno desnih snaga.
U međuvremenu, region oko Evrope gori. Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku okupiraju pažnju lidera i iscrpljuju vojne i finansijske resurse Zapada. Bez stalne podrške Vašingtona, postoje ozbiljna pitanja o tome koliko dugo će Ukrajina moći da izdrži protiv Putinovih snaga. U Londonu, nova vlada Kira Starmera brine se da će Tramp srušiti temelje podrške Volodimiru Zelenskom, smanjiti vojnu pomoć Kijevu ili je učiniti uslovnom za trenutne mirovne pregovore koji bi predali teritoriju Moskvi. Trampovo obećanje da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata nakon preuzimanja vlasti uzima se sličnom ozbiljnošću i u drugim evropskim prestonicama. „Pomoć bi mogla da prestane preko noći“, rekao je jedan evropski diplomata. „Putin će želeti da iskoristi priliku i reći: Uzimam Donbas, Krim, a zatim ću sačekati do sledećeg puta.“
Sledeći put, kako se brine, mogla bi biti ruska napad na neku zemlju poput Estonije, Litvanije ili Letonije — sve članice EU i NATO — dok Putin pokušava da testira Trampovu već mlaku posvećenost NATO-u i odredbama o uzajamnoj odbrani vojnog saveza. Francuska je iskoristila mogućnost Trampove predsedničke pozicije kako bi podstakla druge evropske zemlje da ojačaju svoje vojne kapacitete. „Ne možemo dopustiti da glasači u Viskonsinu odlučuju o evropskoj bezbednosti“, rekao je francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad za POLITICO. Hadad je rekao da će Francuska raditi s kim god pobedi na američkim izborima u utorak, ali je naglasio da Evropa hitno treba da razmisli kako da se nosi sa svetom u kojem se na Vašington više ne može osloniti. „To je naša evropska bezbednost“, rekao je Hadad. „Moramo biti sposobni da podržimo [Ukrajince] bez obzira na rezultat.“
PROČITAJTE JOŠ:
Problemi su u tome što su evropski lideri — uključujući i Francusku — poslednje dve godine pravili slučaj za opremanje svojih vojski. A ipak, osim Poljske, malo ko je sproveo te planove u delo.
Druga evropska preokupacija je da će Tramp ponovo zapaliti transatlantski trgovinski rat. Pretio je da će nametnuti carine od 10 do 20 procenata na sve uvoze u SAD kako bi vratio radna mesta u proizvodnji — i dok je Peking još uvek fokus njegovog gneva, ima dovoljno besa da ga usmeri i prema drugima. Prošle nedelje, Tramp je nazvao EU „mini Kinom.“ Viši evropski trgovinski zvaničnici nedavno su rekli ambasadorima EU da će biti spremni da reaguju na potencijalne trgovinske sporove ako to bude potrebno. U Londonu, rizik od ponovnog izbijanja trgovinskog rata takođe igra na umu Starmerovog tima. Poput svojih evropskih kolega, britanski zvaničnici rade na planovima za vanredne situacije ukoliko Tramp pobedi i odluči da sprovede svoje pretnje o carinama.
Tramp je predložio carinu od 100 procenata na sve uvezene automobile, što bi bilo katastrofalno za zemlje sa značajnim autoindustrijama. Nemačka ekonomija, na primer, koja se već bori, pretrpela bi gubitak od -0.23 procenata BDP-a kao rezultat Trampovih trgovinskih politika, prema studiji objavljenoj od strane Londonske škole ekonomije (LSE). „Ove carine će uticati na američku ekonomiju, ne samo na kineske i evropske sektore, tako da bi Trampovo nastavak s ovim politikama, ako bude izabran, bio strašan za ekonomije širom sveta“, rekao je autor studije Orelijen Sosei iz Grantam Instituta LSE za istraživanje klimatskih promena i okruženja.
Antagonizam koji bi pokrenuo trgovinski rat ne bi imao samo ekonomski uticaj. Kada je reč o bezbednosti, London je tradicionalno bio jedan od najbližih saveznika Vašingtona. Ali političke tenzije su već očigledne. Odnosi između Trampa i Starmerove nove centrističke vlade već su u problemima. Republikanac je kritikovao Starmerovu „ekstremno levu“ Laburističku partiju zbog slanja aktivista da se bore za Haris na izborima, tvrdeći da to predstavlja strano mešanje u američku demokratiju. Njegova kampanja podnela je pravnu tužbu protiv partije optužujući za „strano mešanje“.
Trampova politika na Bliskom istoku je još jedan razlog za zabrinutost Evropljana. Tokom svog prvog mandata, otpustio je iranski nuklearni sporazum koji su podržali Nemačka, Francuska, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo. „Drugi Trampov mandat bi video povratak politike ‘maksimalnog pritiska’ na Iran, koja bi mogla uključivati mogućnost direktnih udara na Iran i ciljanih ubistava“, prema analizi Evropskog instituta za sigurnosne studije. „Iako bi plan administracije bio ponovo uspostaviti odvraćanje, rizik od direktne konfrontacije između Vašingtona i Teherana bi se povećao.“
Zatim je tu pritisak koji bi drugi Trampov mandat stavio na samu Evropu. U SAD-u, Tramp je najpodeljeniji političar svog doba. Takođe razdvaja evropske vlade jedne od drugih, što će otežati koordinaciju bilo kakvog odgovora na trgovinu ili bezbednost zvaničnicima u Briselu. Lideri u Londonu, Berlinu i Parizu mogli bi da se odvrate od Trampove pobede. Međutim, evropski autokrati i lideri ekstremne desnice, poput mađarskog premijera Viktora Orbana i italijanske Đorđe Meloni, videće to kao potvrdu svojih stavova. Orbán, koji je prekinuo s drugim evropskim liderima putovanjem u Moskvu da poseti Putina prošlog leta, bio je redovni posetilac Trampovih okupljanja ultrakonzervativaca u SAD-u. To je dovelo neke do spekulacija da bi mogao biti spreman brzo da uputi čestitke bivšem predsedniku SAD, čak i ako je rezultat izbora daleko od jasnog.
Što se tiče Meloni, njeni saveznici u Rimu kažu da bi ona bila savršeno pozicionirana da deluje kao nova Trampova „šaptačica“ u Evropi. Andrea Di Đuzepe, član italijanskog parlamenta koji predstavlja Italijane u Severnoj Americi i član Melonijeve stranke Braće Italije, rekao je da bi pobeda Trampa bila dobrodošla u Rimu. „Ako predsednik Tramp treba posrednika s Evropom, ko bi mogao biti bolji od Đorđe Meloni?“ rekao je Di Đuzepe. „Ona je bila Trampistkinja od prvog trenutka.“
Čak i u Nemačkoj, neki vide priliku u Trampovoj pobedi. Ipak, nije reč o pozitivnoj prilici. Visoki zvaničnici unutar vlade privatno priznaju da bi koalicija kancelara Šolca imala veću verovatnoću da se raspadne ako Haris pobedi. To je zato što bi povratak Trampa u Belu kuću bio tako velika pretnja globalnoj političkoj stabilnosti da bi sve tri stranke koalicije morale ponovo da razmisle pre nego što prekinu svoju alijansu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
