0
Američki diplomata, politički teoretičar i geopolitički konsultant Henri Kisindžer tvrdio je ranije da je Zapad agresivne instinkte ruskog predsednika Vladimira Putina hranio tako što nikada nije isključio mogućnost ulaska Ukrajine u Severnoatlantski savez (NATO), piše "The Times". Kisindžer sada, međutim, tvrdi suprotno - Kijevu treba dopustiti da pristupi Savezu. Iako se čini da je promenio poziciju i dalje se bazira na manjkavoj logici.
Doajen diplomatske grupe smatra da je Ukrajina primila toliko oružja i opreme da je postala najbolje naoružana evropska država. Istovremeno, Kisindžer smatra da je strateški najnezrelija evropska zemlja. To bi Putinov režim trebalo da uzdrma do te mere da sa Zapadom počne da priča o okončavanju sukoba s Kijevom.
„Kad bih ja pričao s Putinom, rekao bih mu da će i on biti siguran kada Ukrajina uđe u NATO“, rekao je Kisindžer.
Drugim rečima – ako Zapad primi Ukrajinu u NATO, možda se s Rusijom može postići dogovor, ali samo ako Sjedinjene Američke Države obećaju da će kontrolisati ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u Ukrajini, da ne sme da podupre napade na Rusiju i da Ukrajini ne sme da da oružje velikog dometa. Ukratko, ne sme da napravi ništa što bi Kremlj mogao da protumači kao eskalaciju.
Kisindžer je zbog rata u Ukrajini morao da prilagodi svoju viziju budućnosti u kojoj Evropa, Kina i SAD žive u balansu. Taj rat, međutim, nije promenio jedan drugi Kisindžerov aksiom – ne sme ni Rusiju ni Kinu da izvrgne sramoti.
Kao i mnogi pripadnici njegove generacije, on svet gleda kroz Versajski ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat i postavljeni temelji za nacionalizam koji je usledio. S obzirom na to da inače pazi na nijanse, takav je stav prilično jednostavan. Nemačka je u Prvom svetskom ratu ponižena i zato se okrenula čvrstoj ruci koja je za 20 godina ponovno odvela u rat. Taj šablon i dalje koristi.
Zapad bi zbog toga morao da se koncentriše na očuvanje ugleda Moskve i Pekinga. „The Times“ piše da to ne može da bude tačno.
Poenta, navodi „The Times“, ne može da bude da Zapad neosetljivo marginalizuje Rusiju i da ne ispunjava svoje obaveze nakon vekovnog sramoćenja Kine. Poenta nije da se Ukrajina treba „suzdržavati“ dok se brani ili da je Zapad treba držati na uzici. Nema ni opravdanja za ućutkivanje onih koji u Tajvanu govore o nezavisnosti. Kisindžer je predugo udovoljavao Kini, a sve kako bi se izbjegle „katastrofalne posledice“.
Ako su osećaji uvređenost u centru ovog pitanja, šta da čovek misli o Kineskom pritajenom sramoćenju Putinove oslabljene Rusije? Kineski predsjednik Si Đinping obećao je da će se Putin od izolacije zaštititi „neograničenim partnerstvom“. Rekao mu je da će njih dvojica prepraviti pravila svetskog poretka.
Umesto toga, Kina se fokusirala na povećavanje svog uticaja na bivše sovjetske zemlje u srednjoj Aziji. Dok su se ruski tenkovi prošle godine mučili u Ukrajini Kina je postala glavni trgovinski partner srednje Azije. Trgovinska razmena između te regije i Kine 2022. je porasla na 70 milijardi dolara, što je 40 odsto više nego 2021. godine. S druge strane, trgovinska razmena između Rusije i srednje Azije pala je ispod 40 milijardi dolara. Putinu ta regija treba kako bi zaobilazio sankcije koje mu je zbog rata u Ukrajini nametnuo Zapad, što je osnažilo zemlje poput Uzbekistana i Kazahstana. Kina upravo to iskorišćava, a Kremlj besni.
Možda će se te razmirice rešiti na zadovoljstvo svih uključenih strana, međutim nikome nisu promakle šifrirane poruke koje Peking Moskvi šalje kako bi je odvratio o plasiranja pretnji nuklearnim oružjem. U trenutku kada od ruske diplomatije nije ostalo gotovo ništa, Si ganja mir na Bliskom istoku i drugde. Tamo se o Moskvi više ni ne priča.
Kina evidentno ne želi da se Rusija raspadne i o Putinu će odluku doneti tek nakon što joj ovaj pokaže da će je zadržati na okupu. Ako rat u Ukrajini dovede do zaoštravanja ratova među ruskim elitama, Kina će sigurno podržati onu grupaciju ili onog pojedinca koji će joj obećati saradnju na arktičkim trgovinskim putevima i zajedničko upravljanje energentima u Sibiru. To su stvari koje mogu uzrokovati ozbiljna previranja. Putinovi kritičari iz nacionalističkih krugova žele da ih on odvede u orijentalno vazalstvo, a drugi misle da bi mogao da se distancira od pravoslavne duhovnosti i nacionalnog identiteta.
POGLEDAJTE JOŠ:
Siju definitivno odgovara trenutno stanje stvari, odnosno odgovara mu da Putin sve više zavisi od njega. Nekada ravnopravni ili približno ravnopravni partneri sada to više nisu. Što se tiče mira u Ukrajini, Siju se ne žuri jer će on omogućiti Putinu da dođe do vazduha. Kineskom predsedniku je najvažnije da Zapad ne pobedi. Ako to znači da Putin neće politički preživeti, tako će i biti.
Kisindžer se s time sigurno neće složiti, ali „The Times“ piše da sada nije trenutak za dodvoravanje autokratima koji krše pravila i prisvajaju delove drugih zemalja. Sad je vreme da se kaže da je veza Kine i Rusije toksična.
