0
Rumunija je već 15 godina u Evropskoj uniji, a aspekt u kojem su naše komšije najviše napredovale i istakle se nesumnjivo je borba protiv korupcije. Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije (DNA) postoji već 20 godina, njihov put je bio težak i trnovit, a mogu se pohvaliti hapšenjem više od 100 članova parlamenta, 400 gradonačelnika, 800 direktora javnih ustanova, 1.000 policajaca, 160 sudija i tužilaca. Tužiteljka Anka Žurma u razgovoru za naš portal ističe da Rumunija i te kako može da posluži kao primer Srbiji u borbi protiv korupcije.
Od zemlje koja je bila ogrezla u korupciji – od zdravstva, preko nameštenih tendera, do samog državnog vrha, Rumunija je postala neprepoznatljiva u najpozitivnijem smislu. Bahati državni funkcioneri, koji za sebe misle da su nedodirljivi, bili su sastavni deo politike ove balkanske države. Ipak, Agencija za borbu protiv korupcije je dokazala upravo suprotno.
„Niko nije nedodirljiv“, poručili su glasno i time dobili ono najvažnije – podršku naroda.
DNA je ugostila medije iz Srbije koji su u okviru projekta „Puls Evrope“ obišli Rumuniju, kako bi zajedno obeležili njihovo članstvo u EU, kao i videli napredak i put koji je ova država prošla kako bi postala što kvalitetnije mesto za život.
Kako je novinarima ispričala tužiteljka i savetnica glavnog tužioca Anka Žurma, Agenciji za borbu protiv korupcije je Evropska unija dala temelj stabilnosti.
Rumunija je u svojoj borbi protiv korupcije imala dve istaknute faze – do 2005. godine bez rezultata, kada su nailazili na velike političke pritiske, kao i tužitelje koji su bili bez hrabrosti da rade svoj posao profesionalno i objektivno.
Zatim, kako objašnjava tužiteljka Žurma, sve počinje da se menja nakon 2005. godine, kada se javlja politička želja za borbom protiv korupcije, a ulaskom u EU snaga DNA se pojačava.
„Počeli smo sa radom 2002. godine, kada se Rumunija pripremala za ulazak u EU, a jedna od glavnih stvari bila je borba protiv korupcije. U prvim godinama smo bili bez rezultata, ali sa reformama počeli su da se pojavljuju prvi veliki slučajevi, a ljudi su počeli da nam veruju. Kada su građani videli da tužioci nisu uplašeni da istražuju politički moćne
ljude kao što je premijer, ministri i članovi parlamenta, to je dovelo do poverenja građana, kao i Evropske unije. Borili smo se sa jakim pritiscima, a svi ti napadi nas nisu pokolebali, već dokazali našu otpornost“, istakla je Anka Žurma.
DNA je samostalno telo, ali u određenoj meri sarađuje sa državom. Izbor glavnog tužioca, kao i svih ostalih tužilaca, jeste transparentan, prolazi kroz nekoliko nivoa provera, a u selekciju je uključeno i Ministarstvo pravde, kao i predsednik države. Ministar pravde obavlja intervju sa kandidatima u društvu specijalizovane komisije, a intervjui se snimaju i emituju. Na kraju, predsednik potvrđuje izbor i imenuje glavnog tužioca.
Tužiteljka Anka Žurma, koja može da se pohvali da je smestila iza rešetaka veliki broj državnih funkcionera, otkrila je „recept“ njihovog uspeha.
„Politička želja je krucijalna. Politička volja će pokazati da li zakon podržava antikorupcijsko tužilaštvo, politička volja pokazuje podršku za tužioce i njihove privatne istrage. Kada god nismo imali dovoljno političke volje, to se videlo. Takođe,
postoji i pritisak javnosti. Građani od nas traže rezultate, imaju očekivanja koja su ponekad izvan našeg domena. Ljudi koji imaju neki problem dolaze sa poslednjom nadom do nas, DNA pokušava da pomogne uvek kada je to u našoj ingerenciji“, ispričala je Anka Žurma.
Ako bi se povukla paralela između Srbije i Rumunije, postavlja se pitanje da li su ovakve promene moguće u našoj državi.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Svaka država je specifična na svoj način i ima svoju tradiciju. Zato je teško preuzeti model neke druge države, ali imajući u vidu geografsku bliskost i istorijsku sličnost Srbije i Rumunije Srbija može gledati kroz Rumuniju kao primer šta funkcioniše, a šta ne. Među najvažnijim karakteristikama u borbi protiv korupcije, govorim ovo sa staništa tužioca, jeste da imate nezavisne tužioce.
Takođe, važno je da antikorupcijski tužioci rade sa slučajevima visokog nivoa korupcije, jer kada građani jednom vide da ljudi koji su se činili nedodirljivim nisu iznad zakona, već su isti kao i svi, onda će zadobiti poverenje. Verujemo da je naš model veoma efikasan, zajednica tužioca sa autonomijom, finansijski nezavisna, kompleksni tim tužilaca, specijalista, policajaca, donosi više efikasnosti u istragama. Ono što je važno je čisto i nezavisno pravosuđe – sudije koje su čiste i koje uživaju integritet su neophodne“, istakla je tužiteljka Anka Žurma za naš portal.
BONUS VIDEO Stipendiranje dece – novi model korupcije u Srbiji?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
