0
Advokat Roj Kon proslavio se slučajem u kojem je par njujorških Jevreja poslao na električnu stolicu. Dalju karijeru gradio je na reputaciji slavnih klijenata, progonu homoseksualaca, zalaganju za konzervativne vrednosti, koketiranju sa rasizmom... Kada je 1986. umro od side, na videlo je izašlo i njegovo drugo lice.
Godine 1950, američke obaveštajne službe otkrile su krug sovjetskih špijuna u srcu projekta američke nuklearne bombe, a u centru je bio bračni par njujorških Jevreja – Džulijus i Etel Rozenberg. Oni su izvedeni pred sud i osuđeni na smrt. Pogubljeni su na električnoj stolici u Sing Singu 1953. godine, a mladi advokat Roj Kon, koji je u tom trenutku imao jedva 26 godina, postao je zvezda.
Kao i Rozenbergovi, Kon je bio njujorški Jevrej. Rođen je 1927. u Bronksu, otac mu je bio sudija i aktivni član Demokratske stranke. Već u 21. godini, ambiciozni pravnik osnovao je Američku jevrejsku antikomunističku ligu, a s 23 se uključio u proces koji će ga učiniti slavnim.
Pročitajte još:
Tokom narednih 30 godina bio je advokat slavnih osoba, biznismena, bejzbol klubova i italijanskih mafijaša. Bio je glavni saradnik senatora Makartija u njegovoj kampanji protiv komunista, a, mada je i sam bio gej, vodio je kampanju protiv homoseksualaca u javnim službama, s tvrdnjom da bi zbog svoje seksualne orijentacije mogli da budu ranjiviji na sovjetsko ucenjivanje. Neslavna Konova advokatska praksa dotakla je dno kad je 1985. izgubio pravo na rad, jer je milioneru na samrti podmetnuo testament sebi u korist.
Tek kad je 1986. umro od AIDS-a, javnost je saznala ko je zapravo bio Kon.
Promiskuitet i laži
Za početak promiskuitetni homoseksualac, koji je živeo potpuno suprotno od svega za šta se javno zalagao. Pravio je raskalašne žurke s drogom i alkoholom, bio je i skriveni suvlasnik kluba Studio 54. Menjao je mlade ljubavnike i koristio ih za pranje para. Varao je klijente, posredovao u iznudama, živeo u raskoši i uživao u medijskoj izloženosti, služio se najprljavijim trikovima da bi izbegao plaćanje poreza, a iza njega je ostala gomila neplaćenih računa.
HIV je pokupio na njujorškoj gej sceni, a do samog kraja je negirao bolest. Tvrdio je da ima rak jetre, a kad ga je Lari King u svom šouu direktno pitao da li ima AIDS, odgovorio je da nema. Umro je u 59. godini, a nedugo zatim, kad su aktivisti za borbu protiv AIDS-a u Vašingtonu prekrili ulicu velikom prostirkom na koju su izvezli imena preminulih od te bolesti, na njemu se pojavilo i Konovo ime. Pisalo je: „Cohn: Bully. Coward. Victim.“ (Kon: Nasilnik. Kukavica. Žrtva.).
To je i naslov filma koji je o njemu za HBO snimila Ajvi Mirpul, cenjena dokumentaristkinja, inače unuka Rozenbergovih, koje je Kon poslao na električnu stolicu. Izjavila je da je definitivnu odluku da napravi film o Konu donijela onog jutra kad je Tramp izabran za predsednika SAD. Jer su Konov lik i delo s tom pobedom odjednom dobili novu perspektivu.
Veza sa Trampom
Iz današnje perspektive, posebno je zanimljiva njegova uloga u političkom i društvenom usponu Donalda Trampa. Kad su im se putevi ukrstili, Tramp je imao 28 godina i bio mladi naslednik. Trampovi su bili bogati, ali nisu imali pristup njujorškoj eliti, a njihova imperija nekretnina nije mogla da dopre na Menhetn.
Godine 1973. desio se skandal koji je pogotovo zanimljiv danas, kad se Trampa optužuje za koketiranje s rasizmom. Trampovi su, naime, bili optuženi da u svojim stambenim zgradama ne žele da prodaju stanove crncima i Hispancima. Mladi Tramp je za taj slučaj angažovao Kona, koji je tužio grad za 100 miliona dolara štete, a priča se na kraju završila van suda. Trampovi su oslobođeni kazne, a Kon postaje prijatelj i pokrovitelj mladog tajkuna, kojeg je javno hvalio kao „jako sposobnog“ mladića koji bi „jednog dana mogao biti predsednik“… Ostalo je, što bi se reklo, istorija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
